Somborci važe za visprene i dosetljive ljude (barem su oni uvereni da je tako), ali da to nije uvek baš tačno, svedoči jedna stara izreka: “Greju k’o Somborci garažu”. Izreka se dugo mogla čuti među starijim Somborcima, ali i Novosađanima, a odnosila se na besmislenost nekog posla. Tajnu ove izreke otkriva natpis u beogradskom dnevnom listu “Vreme”, od pre tačno 79 godina (28. jula 1940).
Godine 1939. Gradska uprava u Somboru, na čijem se čelu nalazio Radivoj Stojkov, intenzivno je radila na uređenju grada. Produživana je električna mreža prema najudaljenijim gradskim predgrađima, uveden je gradski autobus za prevoz putnika (do tog vremena autobuski prevoz je predstavljalo koncesiju “Vulkan-garaže”), asfaltirani su trotoari, sađene su nove sadnice drva po ulicama i u obližnjoj šumici Šikari, uređen je Vidovdanski trg i ulica Sv. Ivana (danas Trg cara Lazara), popravljene su klupe po parkovima, izrađene su nove kulise za gradsko pozorište, sređivani su i drljani gradski pašnjaci na Sonćanskom i Čonopljanskom (Lenčanskom) putu itd. Osim nabrojanog, Sombor je 1939. g. prvi put nabavio i kamion ili cisternu (tzv. “tenk”) za polivanje ulica tokom sušnih letnjih meseci, a sa upravom Kanala kralja Petra I (današnjeg Velikog bačkog kanala) vođeni su pregovori zbog snabdevanja vodom iz kanala za vatrogasni kamion i kamion za polivanje ulica.
U svom članku “Somborski rekord” dopisnik “Vremena” iz Sombora (Milivoj Stričević) piše kako je celo sušno leto 1939. g. “tenk” polivao somborske ulice kočoperno klizeći njima. Kada je s jeseni Bog preuzeo polivanje ulica o svom trošku, smestiše Somborci cisternu u gradsku garažu. Naiđe i hladna zima, a Somborci, kao savesni ljudi, da se ne bi smrzla voda u tek nabavljenoj cisterni i tako je oštetila, nabaviše malu gvozdenu peć, staviše je u garažu i počeše marljivo svakodnevno da je lože. Na taj način, sve čuvajući novu cisternu, grad je do proleća potrošio deset metara (kubika) opštinskih bukovih i hrastovih drva, a da baš nikom nije ni na kraj pameti palo da cisternu jednostavno – isprazni.
Tada je i nastala izreka “Greju k’o Somborci garažu”, kao simbol posla koji nema smisla, logike ili zdravorazumskog opravdanja.
M. S.
