Pre tačno 50 godina, 19. aprila 1969. godine, predsednik nekadašnje SFR Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, zvanično je posetio Sombor. Mada je, odlazeći u svoja omiljena lovišta kraj Bačkog Monoštora i Bezdana, često prolazio kroz Sombor, bila je to njegova prva i jedina poseta gradu, koji ga je još 21. maja 1962. g. proglasio za svog počasnog građanina.
Predsednik SFRJ je posetio Sombor u sklopu četvorodnevne posete Vojvodini, koja je trajala od 18. do 21. aprila 1969. godine, a održana je svega par nedelja po završetku 9. kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Njegovu posetu najavile su “Somborske novine” dan ranije, u broju od petka, 18. aprila 1969. godine.
Tito je na put je krenuo iz svoje rezidencije u Karađorđevu, u pratnji predsednika Skupštine Vojvodine Ilije Rajačića, predsednika Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Mirka Čanadanovića, predsednika Pokrajinskog izvršnog veća Stipana Marušića i predsednika Socijalističkog saveza APV Maćaša Kelemena. Prvi grad koji je posetio bio je Novi Sad (18. aprila). Sutradan, u subotu 19. aprila 1969. godine, Tito je, sa suprugom Jovankom i saradnicima, posetio Bečej, Adu, Sentu, Kanjižu i Suboticu, a nešto pre 17 časova stigao je u Sombor, gde su ga, u špalirima na ulicama grada i ispred zdanja Županije, dočekale hiljade građana Sombora i okolnih naselja (“Somborske novine”, besumnje preterujući, navode da je Tita na somborskim ulicama dočekalo 40.000 ljudi).
Predsednikova kolona vozila ušla je u Sombor subotičkim putem i prošla je ulicom Svetozara Miletića, Vencem Radomira Putnika i glavnom ulicom, koja je tada nosila ime Maršala Tita. Ulice su bile ukrašene uobičajenim dekorom korišćenim prilikom Titovih poseta unutrašnjosti – slavolucima, državnim i partijskim zastavama, cvećem i prigodnim parolama dobrodošlice. Došavši kolima pred zdanje Županije, gde su Tita dočekali rukovodioci Skupštine opštine Sombor, na čelu sa tadašnjim predsednikom Jovanom Vasiljevićem, predsednik republike i njegova supruga primili su bukete cveća koje su im, po protokolu, predali pioniri, a potom su se pozdravili sa prvoborcima Narodnooslobodilačke borbe, koji su bili postrojeni pred ulazom u zdanje Županije.
Sa balkona zdanja Županije Tito je otpozdravio impozantnom broju okupljenih građana, koji su ga dočekali skandiranjem i ovacijama. Obratio im se veoma kratko, rutinski i formalno: „Drugarice i drugovi, građani i građanke Sombora, dozvolite mi da vam, prije svega, u ime sviju nas, najsrdačnije zahvalim na ovom veličanstvenom dočeku kojeg ste nam priredili. Meni je teško rečima da izrazim koliko sam duboko impresioniran vašim srdačnim dočekom i ja vam želim da imate ubuduće najsretniji život, da imate čim više uspjeha u vašem stvaralačkom radu, a kad budete imali još veće uspjehe nego danas, opet ćemo doći u vašu sredinu, ali nećemo čekati tako dugo (na ove reči usledili su aplauzi i skandiranje: Tito, Tito…) jer ovaj vaš doček nas obavezuje da čim prije dođemo opet k vama jer nam se ovde kod vas sviđa. Živeli!“
Nakon toga je, u Velikoj sali Županije, održan radni sastanak sa opštinskim, partijskim i privrednim rukovodstvom somborske i apatinske komune, na temu poljoprivrede, a među učesnicima sastanka bilo je i individualnih poljoprivrednih proizvođača. Izveštaj o stanju poljoprivrede na ovom području podneo je mladi poljoprivredni inženjer Veljko Simin, koji će, neposredno nakon ove posete, biti izabran za novog predsednika Skupštine opštine Sombor, jednog od najmlađih u dugoj istoriji grada. Suočen sa negativnim pokazateljima u poljoprivredi, Tito je na sastanku zaključio da krivicu za takvo stanje snose proizvođači i prerađivačka industrija, ali i državno i političko rukovodstvo. Konstatovao je da nije bilo adekvatne saradnje i usklađivanja između prerađivačke industrije i proizvođača i tražio je da proizvođači budu zaštićeni i sigurni da će imati obezbeđeno tržište za proizvedene useve. Kritikovao je jugoslovensku spoljnu trgovinu, koja nije razradila tržište, ali i poteze zapadnih vlada (posebno Italije) koje su, štiteći svoje poljoprivrednike, nanele štetu jugoslovenskoj poljoprivredi.
Posle dvočasovnog sastanka predsednik Tito je napustio Sombor i odvezao se u pravcu Odžaka.
U broju od 25. aprila 1969. g. „Somborske novine“ su, na naslovnoj strani, egzaltirano zaključile da će dan posete Maršala Tita „kao najlepši dragulj zauzeti počasno mesto u dugoj istoriji Sombora“, te da će o njemu „sadašnje generacije sa ushićenjem govoriti svojim potomcima“. Posle Titove posete, u izdanju „Somborskih novina“, objavljen je i numerisan foto-album „Ravangrad je dočekao Tita”, sa fotografijama Prvoslava Dodića i Stanka Nevjestića.
Ipak, kao što Tito nije ispunio obećanje i nije više nikad posetio Sombor, tako su i Somborci zaboravili na zakletve Titu, pa su svega 22 godine kasnije izbrisali njegovo ime iz naziva svoje glavne ulice, a dan njegove posete i sve što je u vezi sa Titom potisnuli su u dubok zaborav.
Milan Stepanović
P. S. I na kraju, nešto sasvim lično. Tog 19. aprila 1969. g. moja supruga Marija i ja našli smo se prvi put u životu na istom mestu i u isto vreme – ja kao sedmogodišnji pionir u nepreglednoj masi sveta ispred zdanja Županije, onako mali bezuspešno pokušavajući da ugledam Tita na balkonu, a ona, s nepune dve godine, dvadesetak metara dalje, u parku pored Županije, s mamom, dovedena da “vidi i upamti Druga Tita” (nije ga ni videla, ni upamtila)… Ono što je najzanimljivije – i ona i ja sa ovog događaja imamo sačuvane fotografije – ja u masi, a ona s mamom u parku pred dolazak Tita…
