Na postojanje organizovanog duhovnog života somborskih Srba u vreme turske uprave ukazuje i prisustvo sarajevskog kujundžije Stefana Ivanovića, koji je u Somboru filigranski ukrasio drveni krst za manastir Gomionicu, sa ćiriličnim natpisom. Natpis je urezan na dršci u pozlaćeno srebro okovanog krsta, načinjenog od drveta čempresa, sa izrezbarenim scenama iz života Isusa Hrista i Bogorodice, koji je, najverovatnije, nastao na Svetoj Gori.
Ovaj krst, veličine 451 mm po visini i 227 mm po širini, rađen je za hram Vavedenja Presvete Bogorodice manastira Gomionice, zapadno od Banja Luke, gde se nalazio duže od dva veka. Prema zapisu, okivanje krsta naručio je jeromonah Antonije, platili su ga Avram, Gvozden, Hrvoje i Dabo Sanković, a načinio ga je 1640. g. (odnosno 7148. g. po vizantijskom računanju vremena) u Sonboru Stefan Ivanović.
Ivanovićev natpis na dršci krsta, koji je i najstariji datiran srpski ćirilični zapis nastao u Somboru, glasi:
(“Ovaj krst manastira Gomionice hrama Vavedenja Presvete Bogorodice naruči jeromonah Antonije u leto 7148. Bog da ga prosti. Otkupiše ga Avram, Gvozden, Hrvoje i Dabo Sanković, a izradi Stefan Ivanović u Somboru).
Krst se danas nalazi u poznatoj umetničkoj zbirci, koju je u 19. veku sakupio engleski slikar i kolekcionar Tomas Gambije Pari (čiji su deda i otac bili na čelu Britanske istočnoindijske kompanije), a koju je njegov unuk Mark zaveštao 1966. g. Galeriji Kurtald instituta Londonskog univerziteta (krst je za zbirku otkupljen pre 1875. godine).
Kujundžija ili zlatar Stefan Ivanović bio je rodom iz Sarajeva, a i ranije je ukrašavao crkvene predmete za pravoslavne manastire, pa je 1632. g. okovao srebrom velik drveni krst za manastir Orahovica u Slavoniji, a 1633. g. izradio je i panagijar za orahovačkog proigumana Dimitrija. Nemamo podataka da li se Stefan Ivanović, koji je krst okovao u najboljoj tradiciji sarajevskog zlatarstva, preselio iz Sarajeva u Sombor za stalno, ili je ovde samo boravio kada je načinio krst, ali se njegovo prisustvo u Somboru može povezati i sa mogućnošću da se u Somboru, neko vreme, četrdesetih i pedesetih godina 17. veka, privremeno ili povremeno nalazilo vladičansko sedište za Segedinski sandžak.
Milan Stepanović
