Jedna od retkih žena revolucionara u Austrougarskoj bila je Marija Kovačević. Rođena je u Somboru, 1880. godine. Posle završene Više devojačke škole, u rodnom gradu je 1898. g. završila i somborsku Srpsku učiteljsku školu (Preparandiju). Već naredne godine postavljena je za učiteljicu u Zemunu, gde je, u srpskoj osnovnoj školi, radila pre i posle Prvog svetskog rata.
U Zemunu, u vreme kada su se s one strane Save i Drine zbivali dramatični događaji, koji su nagoveštavali 1914. godinu, mlada učiteljica, vaspitavana na nacionalnim idealima svoje generacije, uključila se u revolucionarni pokret zemunskih rodoljuba. Postala je član Narodne odbrane i održavala tesne veze sa Srbijom. Još od 1905. godine preuzimala je na sebe mnoge poverljive zadatke. Često je odlazila preko granice u Beograd i služila za vezu sa ličnostima koje su radile za srpsku i jugoslovensku stvar. Iako je postala sumnjiva austrougarskoj policiji, ona je neustrašivo prenosila preko granice pisma i drugi materijal. Kada je, posle aneksije Bosne i Hercegovine, policija zabranila ulazak štampe iz Srbije u Austro-Ugarsku, Kovačevićeva je uporno i smelo donosila u Zemun beogradsku štampu i rasturala je. Slično je činila i u vreme balkanskih ratova (1912/13), a kada je izbio Prvi svetski rat, pojačala je svoju aktivnost uprkos pretnjama policije.
Posle prodora srpske vojske u Zemun, septembra 1914. godine, mnogi Zemunci, koji su sa neskrivenim oduševljenjem dočekali srpsku vojsku, pobegli su u Srbiju, plašeći se odmazde austrougarske vojske kada je povratila Zemun. Među izbeglicama u Srbiji bila je i Marija, sa sestrom Milenom, takođe učiteljicom. Sve vreme rata provela je Marija Kovačević u okupiranoj Srbiji, krijući se pod tuđim imenom. Austrougarske vlasti su je optužile za špijunažu i veleizdaju, te je u odsustvu osuđena na smrt.
Marija Kovačević se pune četiri godine krila, bežeći od poternica, neprestano menjajući mesto boravka. Skrivala se u Nišu, Skoplju, Prokuplju, pa ponovo u Nišu. Radila je kao švalja, privatna učiteljica nemačkog jezika i bolničarka – uvek pod drugim imenom i u drugom mestu, uspevajući da se na vreme skloni od potera. Tako je dočekala i kraj Prvog svetskog rata, posle koga se vratila za učiteljicu u Zemun.
Marija Kovačević, udata Bešlić, umrla je u Zemunu 1954. godine, a njenu dramatičnu biografiju objavila je književnica Selena Dukić, u nastavcima dnevnog lista „Politika“.
[Prema ispravljenom, delimično dopunjenom i sređenom tekstu Stevana Vasiljevića]