DAMARI RAVNICE,  Književnost

“RATAR” – MLADALAČKA HIMNA VELJKA PETROVIĆA PAORU

Mladalačka pesma Somborca Veljka Petrovića (1884-1967), kasnije znamenitog srpskog pripovedača i pesnika, objavljena je 1906. godine i nosila je naziv “Ratar”. Naslov pesme je palindrom (reč koja se isto čita od početka i od kraja, a njeno značenje se pritom ne menja). Pesma nagoveštava buduću preokupaciju Veljka Petrovića rodnom grudom i peva o običnom ovdašnjem paoru nadojenom iskonskom ljubavi prema zemlji, koja ga napaja snagom i daruje rodom. Ratar se oseća sigurno na njoj (baš kao Baća babijan u poznatoj Petrovićevoj pripovetki “Salašar”), iako mu ona traži napor i znoj. Mladi pesnik tanano naglašava onu duboko intimnu, a večnu vezu između čoveka i zemlje i osećanje ratara da ona postoji zbog njega i on zbog nje. Svakako, Petrovićeva pesma “Ratar” spada u red jedne od najlepših pesama na srpskom jeziku posvećenih zemlji i seljaku. 

Mladi Veljko Petrović

RATAR

Žuljave ruke odmara na plugu.
Duboko diše, i kao da dremlje.
A vetar, ćuhom probuđene zemlje
nadojen, trese sedu vlas mu dugu.

Pred nogama mu polegle, spokojne,
bogate brazde, i kako ih gleda,
k’o svoja dobra i marljiva čeda,
bezmerna nežnost obleva mu znojne

bore, u mučnoj borbi uzorane.
On voli zemlju tu, na kojoj stoji,
napornim radom, znojem što je gnoji,
na kojoj svoje on tavori dane.

On sa nje klikće, s nje ga seta mori…
I kada seme nečujno pucketa,
il’ klasje šušti, giba se sred leta:
on to razume, to mu zemlja zbori.

I kad je tako miluje, u grudi
nesvesno mu se tiha pesma javi:
prosta k’o zemlja, k’o različak plavi,
sumorna, blaga, bez golemih žudi…

[1906]

Kosac (Sava Stojkov, ulje na platnu, 2001)

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.