Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

POZDRAV „ZDRAVO!“ NASTAO JE U SOMBORU

Svakodnevno upotrebljavamo pozdrav ZDRAVO! Ipak, malo znamo o tome kada je, kako i gde ovaj pozdrav, u srpskom i drugim južnoslovenskim jezicima, nastao i zaživeo u svakodnevnoj upotrebi. Sledi priča o tome kako su mladi somborski Srbi, pre jednog i po veka, taj pozdrav uveli u svakodnevni govor.

Šezdesetih godina 19. veka u Somboru, tada pretežno srpskom i bunjevačkom gradu (prema podacima popisa iz tog vremena ovde je tada živelo oko 46% Srba i oko 23% Bunjevaca), u kome je snažan uticaj na mlade i obrazovane Srbe imala organizacija „Ujedinjena omladina srpska“ (čiji je jedan od najviđenijih predvodnika bio i mladi Laza Kostić), pokrenuto je omladinsko udruženje „Gružani“, nazvano tako po okrugu Gruža u Srbiji, čiji su stanovnici, kako beleži Nika Maksimović, Somborcima bili uzor srpskog rodoljublja, pregalaštva i junaštva. U somborskim “Gružanima” su najviđeniji omladinci bili potomci uglednih i imućnih ovdašnjih starih srpskih porodica Bikar, Vukićević, Konjović, Popović, Vujić, Lalošević, Maksimović, Leović, Jerasović, Grgurov itd.

Mladi Laza Kostić, jedan od predvodnika Ujedinjene omladine srpske, koji je imao znatan uticaj i na somborske “Gružane”

Mladi somborski „Gružani“ bili su izuzetno aktivni u svojim zalaganjima za slobodu, narodna i ustavna prava, prosvetu, napredak i boljitak ovdašnjih Srba. Propovedali su svoja načela u crkvi, na školskim katedrama, pozornicama, tribinama, besedama i prelima ili su pisali po listovima, a osnivali su i korisne ustanove srpskog naroda (pevačku, šahovsku, pozorišnu). Mnogi od njih, koji su završili visoke škole u Pešti, Beču ili Požunu (Bratislavi), postali su gradski upravitelji, te su, kako piše Nika Maksimović, vladali neograničeno, sretno i slavno, u čistom srpskom duhu u Somboru, u okolini, u Bačkoj… Vodili su otvorenu politiku svetu na vidiku, prezirali su diplomatisanje i mrska im je bila svaka politička taktika, već su jurišali – pa šta Bog da i sreća junačka!

Nika Maksimović, jedan od predvodnika somborskih “Gružana”
Zvaničan gradski sudski pečat iz 1869. godine, koji je, uprkos naredbama, prvo bio ispisan na srpskom, pa tek onda na službenom i zvaničnom mađarskom jeziku

„Gružani“ su javno govorili samo srpski jezik, mada su, završivši visoke škole, savršeno znali nemački i latinski, a znatan deo njih i mađarski, te su, malo pomalo, potpuno iz društvenog života u Somboru istisnuli nemački jezik. Maksimović piše da kada bi kakva srpska frajlica (gospođica) po modi tadašnjeg vremena počela da „nemča“ (govori nemački), „Gružanin“ bi joj prišao i pitao je: A zašto nemčate? Pa ionako se zna da Vi, gospođice, ne znate nemački. I to je bio lek, a takva „frajlica“ brzo je postajala najgružanskija srpska sestrica.

Sombor, krajem šezdesetih godina 19. veka

U vreme delovanja somborskih „Gružana“ ljudi su se pozdravljali sa „Sluga“, „Sluga pokoran“, „Ljubim ruke“, „Pomoz’ bog“, „Faljen Isus“ ili „Servus“ (mađarski pozdrav koji je ušao u srpski i bunjevački govor). „Gružani“ su ove pozdrave smatrali nedostojnim slobodnog čoveka i počeli su međusobno da se glasno i gromko pozdravljaju pozdravom ZDRAVO!. Naravno, taj pozdrav nije bio izmišljen u Somboru, ali je (moguće po ruskom uzoru) u svakodnevni govor uveden upravo ovde. Tim pozdravom su se pozdravljali i braća i sestrice „Gružani“, a Nika Maksimović u svojim sećanjima piše kako niko nije umeo to ZDRAVO! tako gromovito izreći kao Joca Jeras (Jerasović), kada bi sa praga svog dućana na ćošku Solarskog sokaka (Čitaoničke) i Glavne ulice, ovim pozdravom pozdravljao nekog „Gružanina“ ili „Gružanku“, te se sve orilo odonud ispreka od varoške kuće.

Jerasovo ćoše (dućan Jerasovića) sa kog je Joca Jeras gromovito pozdravljao pozdravom ZDRAVO!

Kako je Sombor tada bio jedini grad u čijoj su se Srpskoj učiteljskoj školi (Preparandiji) školovali budući srpski učitelji, oni su ovaj pozdrav raširili po svim krajevima u kojima su kasnije bili u službi kako po Vojvodini, tako i po Srbiji, Bosni i Hercegovini, Lici, Slavoniji, Dalmaciji… Nešto kasnije ZDRAVO! je kao svoj zvaničan pozdrav prihvatio i raširen Sokolski pokret.

Staro zdanje somborske Preparandije, sagrađeno 1863. godine (fotografija s početka 20. veka)

Dakle, mladim Somborcima, od pre jednog i po veka, dugujemo uvođenje u upotrebu ovog, danas široko raširenog, pozdrava u svakidašnjem našem govoru.

Milan Stepanović

2 Komentara

  • Stevo

    Pozdrav ZDRAVO je stari hrvatski pozdrav koji se koristi preko pola milenija, a ne od 19. veka. Najočitiju pripadnost hrvatskome jeziku dokazuje prisutnošću u molitvi Zdravomarija čiji pisani trag možemo pronaći u prvoj hrvatskoj glagoljskoj Početnici iz 1527., a i ranije.

    • Milan Stepanović

      Reč je o pozdravu u svakodnevnom govoru, koji se sasvim sigurno nije koristio u svakodnevnom hrvatskom, ni srpskom, ni bilo kom drugom jeziku pre 19. stoleća. Prevod molitve je nešto drugo. Ja jasno pišem o pozdravu u svakodnevnom govoru.

Odgovorite Stevo Otkaži

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.