POZDRAV „ZDRAVO!“ NASTAO JE U SOMBORU

Svakodnevno upotrebljavamo pozdrav ZDRAVO! Ipak, malo znamo o tome kada je, kako i gde ovaj pozdrav, u srpskom i drugim južnoslovenskim jezicima, nastao i zaživeo u svakodnevnoj upotrebi. Sledi priča o tome kako su mladi somborski Srbi, pre jednog i po veka, taj pozdrav uveli u svakodnevni govor.

Šezdesetih godina 19. veka u Somboru, tada pretežno srpskom i bunjevačkom gradu (prema podacima popisa iz tog vremena ovde je tada živelo oko 46% Srba i oko 23% Bunjevaca), u kome je snažan uticaj na mlade i obrazovane Srbe imala organizacija „Ujedinjena omladina srpska“ (čiji je jedan od najviđenijih predvodnika bio i mladi Laza Kostić), pokrenuto je omladinsko udruženje „Gružani“, nazvano tako po okrugu Gruža u Srbiji, čiji su stanovnici, kako beleži Nika Maksimović, Somborcima bili uzor srpskog rodoljublja, pregalaštva i junaštva. U somborskim “Gružanima” su najviđeniji omladinci bili potomci uglednih i imućnih ovdašnjih starih srpskih porodica Bikar, Vukićević, Konjović, Popović, Vujić, Lalošević, Maksimović, Leović, Jerasović, Grgurov itd.

Mladi somborski „Gružani“ bili su izuzetno aktivni u svojim zalaganjima za slobodu, narodna i ustavna prava, prosvetu, napredak i boljitak ovdašnjih Srba. Propovedali su svoja načela u crkvi, na školskim katedrama, pozornicama, tribinama, besedama i prelima ili su pisali po listovima, a osnivali su i korisne ustanove srpskog naroda (pevačku, šahovsku, pozorišnu). Mnogi od njih, koji su završili visoke škole u Pešti, Beču ili Požunu (Bratislavi), postali su gradski upravitelji, te su, kako piše Nika Maksimović, vladali neograničeno, sretno i slavno, u čistom srpskom duhu u Somboru, u okolini, u Bačkoj… Vodili su otvorenu politiku svetu na vidiku, prezirali su diplomatisanje i mrska im je bila svaka politička taktika, već su jurišali – pa šta Bog da i sreća junačka!

„Gružani“ su javno govorili samo srpski jezik, mada su, završivši visoke škole, savršeno znali nemački i latinski, a znatan deo njih i mađarski, te su, malo pomalo, potpuno iz društvenog života u Somboru istisnuli nemački jezik. Maksimović piše da kada bi kakva srpska frajlica (gospođica) po modi tadašnjeg vremena počela da „nemča“ (govori nemački), „Gružanin“ bi joj prišao i pitao je: A zašto nemčate? Pa ionako se zna da Vi, gospođice, ne znate nemački. I to je bio lek, a takva „frajlica“ brzo je postajala najgružanskija srpska sestrica.

U vreme delovanja somborskih „Gružana“ ljudi su se pozdravljali sa „Sluga“, „Sluga pokoran“, „Ljubim ruke“, „Pomoz’ bog“, „Faljen Isus“ ili „Servus“ (mađarski pozdrav koji je ušao u srpski i bunjevački govor). „Gružani“ su ove pozdrave smatrali nedostojnim slobodnog čoveka i počeli su međusobno da se glasno i gromko pozdravljaju pozdravom ZDRAVO!. Naravno, taj pozdrav nije bio izmišljen u Somboru, ali je (moguće po ruskom uzoru) u svakodnevni govor uveden upravo ovde. Tim pozdravom su se pozdravljali i braća i sestrice „Gružani“, a Nika Maksimović u svojim sećanjima piše kako niko nije umeo to ZDRAVO! tako gromovito izreći kao Joca Jeras (Jerasović), kada bi sa praga svog dućana na ćošku Solarskog sokaka (Čitaoničke) i Glavne ulice, ovim pozdravom pozdravljao nekog „Gružanina“ ili „Gružanku“, te se sve orilo odonud ispreka od varoške kuće.

Kako je Sombor tada bio jedini grad u čijoj su se Srpskoj učiteljskoj školi (Preparandiji) školovali budući srpski učitelji, oni su ovaj pozdrav raširili po svim krajevima u kojima su kasnije bili u službi kako po Vojvodini, tako i po Srbiji, Bosni i Hercegovini, Lici, Slavoniji, Dalmaciji… Nešto kasnije ZDRAVO! je kao svoj zvaničan pozdrav prihvatio i raširen Sokolski pokret.

Dakle, mladim Somborcima, od pre jednog i po veka, dugujemo uvođenje u upotrebu ovog, danas široko raširenog, pozdrava u svakidašnjem našem govoru.

Milan Stepanović