Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

MAKSIM GORKI U SOMBORU

Kada su carske vlasti, nakon neuspele Ruske revolucije 1905. godine, zatvorile znamenitog ruskog književnika i revolucionara Maksima Gorkog (1868-1936), u intelektualnim krugovima Evrope povedena je kampanja za njegovo oslobađanje, u kojoj su, osim ostalog, učestvovali i Marija Kiri, Ogist Roden, Anatol Frans, pa i naš Radoje Domanović. Već naredne godine Gorki je bio pušten iz zatvora i tajno je otputovao iz Rusije na ostrvo Kapri u Italiji, gde je živeo sve do 1913. godine. Iste godine napisao je i svoj poznati roman „Mati“. Na putu iz Rusije prema Italiji, Maksim Gorki je putovao preko Austrougarske, odnosno vozom od Budimpešte do Sombora i od Sombora prema Rijeci, pa dalje u Italiju. Tako se dogodilo da je jednu noć slavni ruski pisac proveo u Somboru, kod sebi idejno bliskih Somboraca – socijaldemokrata (još krajem oktobra 1903. g. u somborskom pozorištu održano je veče posvećeno delima Maksima Gorkog).

Maksim Gorki

U Somboru je početkom 20. veka najsnažnije uporište socijaldemokratskih ideja bilo u podružnici zidarskih i građevinskih radnika (mahom ovdašnjih Bunjevaca), koju je predvodio Blaško Marković, zidar, pisac pozorišnih komada sa socijalnom tematikom, tamburaš i autor teksta i muzike poznate pesme „U tom Somboru“. Jedan od istaknutijih mladih „crvendaša“ (kako su zvali socijaliste i socijaldemokrate) bio je tada somborski zidar Đura Klapec (1879-1967), sindikalni rukovodilac i socijalista. On je 1951. i 1962. g. somborskim novinarima M. Beljanskom i Ž. Stojanoviću pričao svoja sećanja na posetu Maksima Gorkog Somboru 1906. godine.

Maksim Gorki 1906. god.

U proleće 1906. g. među somborske sindikalne prvake, koji su bili okupljeni na sastanku u tzv. Radničkom domu, u istom zdanju gde se nalazila i poznata gostionica „Pakao“, pored hotela „Lovački rog“ (kasnije „Sloboda“), fijakerista je uveče, posle osam časova, sa železničke stanice doveo dva gosta – stranca, koji su tražili da ih odvede kod radničkih vođa. Jedan od njih se predstavio na ruskom jeziku („Tovarišči, ja sam Maksim Gorki – iz Rusije). Đura ga je opisao kao čoveka srednjih godina, plave kose, s povećim brkovima, u čizmama i „čakširama“ koje su vrlo ličile na tadašnji somborski „bričes“, te u vatiranoj i isprošivanoj bluzi. Oni obrazovaniji među somborskim socijaldemokratima, znali su ko je Maksim Gorki i odmah su mu ponudili da sedne i da se raskomoti. Mada su se dosta teško sporazumevali (Somborci su znali srpski i mađarski, a gosti su pričali na nemačkom), Gorki je pitao da li se nalazi među socijaldemokratima i dobio je potvrdan odgovor. Strpljivo je slušao šta su pričali na sastanku, posle čega je zamolio da mu nađu mesto gde bi, umoran od dugog putovanja, mogao da prespava.

Zdanje u kome se, početkom 20. veka, nalazila gostionica “Pakao” i Radnički dom (desno na slici)
Zdanje nekadašnjeg Radničkog doma i gostionice “Pakao” (pred rušenje 1970-tih) u kome je 1906. g. boravio Maksim Gorki

Đura Klapec je poveo uglednog gosta (za koga on, do tada, nije čuo) svojoj kući, na Sivačkom putu br. 30 (bila je to poslednja kuća u ulici, iza koje su počinjale njive, a danas je tu pekara, preko puta Prizrenske ulice). Tu su njegova majka i supruga za gosta spremile ukusnu i obilnu večeru (onako „po naški“, pričao je pola veka kasnije Đura Klepec, a Gorkom se posebno dopao kulen, pa mu je domaćin spakovao dobru polovinu jednog kulena za put), posle čega je Maksim Gorki legao da spava u velik gostinski drveni krevet, koji je u kući postojao još i 1951. godine. Drug s kojim je Gorki doputovao, prespavao je kod zidara Antuna Beretića. Sutradan su, sa svojim domaćinima, Maksim Gorki i njegov prijatelj još jednom posetili sedište sindikalnih podružnica, kraj gostionice „Pakao“, posle čega su ih somborski sindikalisti ispratili do fijakera, koji ih je odvezao do železničke stanice, odakle je kretao voz preko Bogojeva za Rijeku, i potom dalje, prema Italiji. Tek posle odlaska svojih gostiju shvatili su da oni „beže“, odnosno tajno odlaze iz Rusije, uklanjajući se pred rigidnim carskim režimom.

Đura Klapec 1962. god.
Današnji izgled kuće u kojoj je prespavao Maksim Gorki
Ostrvo Kapri 1906. god.

Trideset godina kasnije, Ujedinjeni radnički sindikalni savez (URSS) je, 25. jula 1936. godine, u Velikoj dvorani somborskog Zidarskog doma, priredio komemoraciju povodom smrti Maksima Gorkog, na kojoj je, pred prepunom salom, glavno izlaganje o Gorkom imao mladi somborski lekar dr Đorđe Lazić. Nakon Drugog svetskog rata imenom Maksima Gorkog u Somboru je nazvana nekadašnja ulica Zelene Bašte, koja se protezala duž Selenče, od Apatinskog puta prema Malom pravoslavnom groblju, a tim imenom ova ulica se zove i danas. Na kući u kojoj je, makar i samo jednu noć, boravio Maksim Gorki, o tome danas nema nikakvog znamena.

M. S. 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.