Arhitektura,  Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  PALETA RAVNICE

KUĆA SIME BIKARA

Na somborskom Svetođurđevskom trgu, preko puta Gradske kuće, nalazila se jednospratnica Sime Bikara (1832-1899), imućnog trgovca, bankara i zemljoposednika (1897. g. posedovao je 440 jutara zemlje), koju je, polovinom 19. veka, podigao njegov otac Isak Bikar – predsednik uticajnog i ekonomski snažnog somborskog Trgovačkog društva, na mestu nekadašnje kuće Lazara Atanackovića, čiji je Isak Bikar postao vlasnik 1846. godine. Prema zemljišnoj knjizi iz 1837. godine, Atanackovićev posed se prostirao na 259 k.h hvati (polovinom 18. veka, kuću i posed na istom mestu, veličine 141 kv. hvat, imao je Đurađ Vranješ Bošnjak, imućni somborski Bunjevac, stočarski veletrgovac, senator i gradski tutor, a zatim i gradski blagajnik ili „kasa perceptor“).

Kuća Sime Bikara na Trgu Sv. Đorđa, oko 1895. god.

Bikareva kuća sagrađena je u obliku obrnutog slova L. U prizemlju je imala stubove sa četiri polukružna ili lučna otvora koja su podsećala na romansku arhitekturu. Ovi otvori bili su kasnije ograđeni ukrasnom ogradom od kovanog gvožđa, skoro filigranske preciznosti izrade. Iznad lučnih otvora fasada je, naknadnom intervencijom, bila bogato dekorisana floralnim i antropomorfnim motivima. Dva isturena prozora (erkera), koja su, takođe, dodata naknadno, bila su oslonjena na po dve konzole i nalazila su se sa leve i desne strane, a dva prozora su bila po sredini fasade, sa ukrasnim zidanim okvirom (prvobitni prozori bili su bez ukrasa). Između prozora nalazilo se pet pilastara koji su se završavali antičkim kapitelima, a bogata dekoracija kućnog venca takođe je imala antičke elemente. Kućni krov je bio neobično dug i veoma kos, sa dve badže. Kuća je, zbog stubova, znatno izlazila iz pravca ostalih kuća u nizu. Iza otvora stubova, na levoj (našoj desnoj) strani kuće, nalazila se drvena ulazna kapija, a spram tri ostala otvora bila su, u prizemlju, tri pravougaona prozora. Ovo zdanje je, prema sačuvanima fotografijama, predstavljalo jednu od najlepših građevina svog vremena u Somboru.

Fasada kuće Sime Bikara oko 1903. god.

Kuća Sime Bikara nalazila se pored zdanja Somborske trgovačke i zanatlijske banke, čiji je on bio osnivač i dugogodišnji predsednik. Ujedno je pomagao srpsko školstvo i kulturu, pa je njegovim zauzimanjem u Somboru 1875. g. osnovana Viša devojačka škola, a iste godine i prvo srpsko zabavište. Zalaganjem Sime Bikara otvarane su i osnovne škole po srpskim salaškim naseljima u okolini Sombora. Bio je aktivan i uticajan član Miletićeve Srpske narodne slobodoumne stranke. Upravo je u kući Sime Bikara, na božićnom okupljanju njegovih prijatelja o Božiću 1881. godine, začeta zamisao o podizanju zgrade Srpske čitaonice, čiji je Bikar, neko vreme (1885/86), bio predsednik i, svakako, jedan od najzaslužnijih članova za podizanje čitaoničkog zdanja 1882. godine.

Kuća Sime Bikara oko 1908. god.
Oglas o otvaranju Karakaševićeve knjižare u Somboru objavljen u novosadskoj “Zastavi” 1877.

U kući Sime Bikara, početkom avgusta 1877. godine, Milivoj Karakašević otvorio prvu somborsku srpsku knjižaru „Zlatno pismo“, a glavna težnja njenog osnivača, kako je zapisano u novinskom oglasu u novosadskoj „Zastavi“ od 10/22. avgusta 1877. godine, bila je rasturivanje srpskih valjanih listova i koristnih knjiga. Knjižara Milivoja Karakaševića, koja je radila punih 46 godina, kasnije se selila u lokale susednih zgrada (u zgradu Trgovačke i zanatske banke, kao i u kuću Palanačkih), a osim prodajom knjiga, bavila se i izdavaštvom, pa je sve do Prvog svetskog rata, uz braću Jovanović u Pančevu i Arsu Pajevića u Novom Sadu, bila najznačajniji izdavač srpske knjige preko Save i Dunava (izdavačka knjižara Milivoja Karakaševića je 34 godine objavljivala list za srpsku mladež „Golub“, koji je, uz Zmajev „Neven“, bio najbolji dečji književni list u Srba, u kojem su svoje prve ili rane radove objavljivali Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Branislav Nušić, Bora Stanković, Janko Veselinović, Miloš Crnjanski i drugi; za 40 godina svoje izdavačke delatnosti knjižara je objavljivala udžbenike, te naučna i književna dela mahom somborskih pisaca (Vojislava Vuka Bakića, Jovana Blagojevića, Petra Despotovića, Dimitrija Klicina, Stevana Konjovića, Mite Petrovića, pop-Dimitrija Popovića, Mite Popovića itd).

Dugovčeni list za srpsku mladež “Golub”, koji je izdavao Milivoj Karakašević skoro četiri decenije

Naslednici Sime Bikara prodali su početkom 20. veka njegovu porodičnu kuću dr Simi Pavloviću, županijskom lekaru (fizikusu), koji će na njenom mestu 1910. g. podići svoju novosagrađenu secesijsku jednospratnicu.

Secesijska jednospratnica dr Sime Pavlovića podignuta 1910. g. na mestu nekadašnje kuće Sime Bikara

Milan Stepanović

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.