Dr Nikola Nika Maksimović jedan je od najznamenitijih i najuticajnijih Somboraca u drugoj polovini 19. stoleća. Rođen је u Somboru (kršten je 17/29. aprila) 1840. g. kao sin ovdašnjeg lekara dr Vase Maksimovića i njegove supruge Lujze rođ. Konjović (ćerke tadašnjeg somborskog gradonačelnika Davida Konjovića). Gimnaziju je pohađao u Sremskim Karlovcima, a potom u Budimu i Osijeku, a prava je studirao na Univerzitetu u Pešti, u isto vreme kada i znameniti srpski pesnik Laza Kostić, i od tog vremena potiče njihovo dugo i blisko prijateljstvo. Sa Lazom Kostićem, Nika Maksimović bio je jedan od pokretača, a ujedno i sekretar znamenitog srpskog omladinskog književnog društva „Preodnica“, koje je delovalo u okviru zavoda „Tekelijanum“ u Pešti (Kostić je neko vreme bio i predsednik ovog društva).
Nakon što je diplomirao i odbranio doktorsku disertaciju, Nika Maksimović vratio se u rodni Sombor i ovde je organizovao zapažene političke aktivnosti srpske omladine, takozvanih „Gružana“. Uz njegovo ime vezuje se i prva pojava organizovanog šahovskog života u gradu. U decembru 1866. g. somborska srpska omladina osnovala je prvo ovdašnje šahovsko društvo, čiji je predsednik bio mladi pravnik i budući somborski srpski politički prvak dr Nikola Nika Maksimović, a sekretar Petar Despotović (1847-1917). O osnivanju somborskog „Šahskog društva“, kako je zvanično nazvano, izveštavali su početkom 1867. g. novosadska „Zastava“ i časopis „Matica“. Društvo je radilo kratko, tek nešto duže od dve godine, ali je utemeljilo organizovani oblik aktivnosti privrženika šahovske igre u gradu.
Neko vreme (od 1867. godine) Maksimović je bio veliki gradski beležnik, a potom se u potpunosti posvetio politici. Bio je predstavnik Sombora na srpskim narodno-crkvenim saborima u Sremskim Karlovcima 1867. i 1870. godine, ali i na potonjim, sve do početka 20. veka (1902. g. bio je potpredsednik narodno-crkvenog Sabora). Godine 1870. izabran je i za somborskog poslanika („obligata“) u ugarskom Saboru (parlamentu), gde se istakao kao odličan besednik i snažan protivnik mađarizacije (ključna je bila njegova uloga kao poslanika u donošenju odluke o osnivanju somborske Državne gimnazije 1872. godine). Za somborskog poslanika u ugarskom parlamentu, kao član Miletićeve Srpske narodne slobodoumne stranke (uprkos činjenici da je s Miletićem, još od početka 1870-ih, bio u političkom i ličnom sukobu, uz obostrano izražen animozitet), Maksimović će biti biće biran još tri puta (1872, 1878. i 1881. godine), a oduševljenje naočitim poslanikom delile su tada i (ne samo somborske) mlade Srpkinje, pa je među njima u to vreme rado pevana kratka pesmica: Bela suknja rokoko / ne ljubi me bilo ko. / Mene ljubi srpska dika / Maksimović Nika.
Pisao je dr Nika Maksimović brojne političke članke, ali i članke iz književnosti, najčešće u srpskim listovima i časopisima, a godinama je bio i potpredsednik Školskog saveta Karlovačke mitropolije. Kada je, početkom osamdesetih godina 19. veka, došlo do političkih razilaženja u Miletićevoj stranci, Maksimović je bio jedan od predvodnika struje nazvane „notabiliteti“, koja se, usvajanjem tzv. „Velikokikindskog programa“ 1884. godine, izdvojila iz Miletićeve stranke i pokrenula sopstvenu konzervativno-oportunističku Srpsku narodnu stranku. Kako ta stranka nije uspela da dobije snažniju podršku birača, pre svega zbog svog pomirljivog i kompomisnog stava prema mađarskoj vladi, Maksimović se uskoro povukao iz aktivnog političkog života vojvođanskih Srba.
Maksimović je bio veleposednik i imao je veliko imanje sa kaštelom (1897. g. posedovao je 193 jutra zemlje) u ataru Istočne Gradine, prema selu Krnjaji (danas Kljajićevu), gde je provodio poslednje godine života, često u društvu Laze Kostića. Preminuo je 17/30. novembra 1907. godine, u 68. godini života. Njegov sin postaće dr Stevan Maksimović postaće kasnije (1927-1931) gradonačelnik Sombora.
M. S.
