Početak zime somborski salašari su provodili mirnije (nigde te tišine kao na ravnici zimi), a ona na salašima nije počinjala sa mrazom, snegom i čistim saonikom, već s jesenjim kišama i teškim, lepljivim blatom. Kada putevi smrznu i postanu trvdi, a njive prekrije sneg, vađeno je iz smrznutih barica (mlaka) na putevima blato i, pomešano sa kamenozemom (smolastom glinom), bacano je po snegu na oranicama, kako bi ih vazduh i marz bolje „probili“. U lepšim danima je na njive izvoženo đubre i slagano na veće gomile da ne bi izvetrilo i izgubilo snagu pre nego što bude pomešano sa zemljom. Kako usevi ne bi bili poplavljeni kada se sneg sa njiva bude topio, posebno na njivama gde sneg naveje na gomile, popravljani su odvodni kanali da voda može da otiče.
Na ravnim livadama voda je od snega je ostavljana jer se verovalo da je korisni i da gnoji livadsku zemlju. Po ritovima je lepšim danima sečena trska. Po voćnjacima, vinogradima i baštama slamom su obmotavana korisna stabla kako bi bila zaštićena od zečeva. Na sličan način se pazilo i na vinovu lozu da bude makar s pedlja u zemlji zagrnuta, jer u suprotnom zečevi bi je izgrizli tako da ni po tri godine od takve loze ne bi bilo koristi.
Po baštama su, u lepšim danima, popravljane žive ograde. U slučaju jake zime i mraza leje sa salatom, već pokrivene slamamom, trskom ili daskama, zasipane su i đubretom kako bi bile utopljene.
Tegleća marva hranjena je tvrdom hranom, a muzare „sečkom“od lišća, korenja i drugog bilja. Steonim kravama davan je napoj od mekinja i prekrupa. Za ovce je bolja hrana čuvana i davana im je tek u vreme jagnjenja. Ovcama je, „za probu“ davano i suvo leskovo lišće, pa se za one ovce koje su ga rado jele pretpostavljalo da će „preći“ zimu i ostati do proleća, dok se za ovce koje ga ne bi jele pretpostavljalo da neće preživeti zimu. Ovcama je u ishrani davano i pomalo soli, pomešane sa istučenom smrekom i sitno iseckanim suvim pelenom.
Na salašu su su tokom decembra popravljana poljoprivredna radila i oprema za vuču konja i volova (krpljene su vreće, opaklije i sersani i pletene su „štrange“). Krunjen je kukuruz (ranije ručno, klipom o klip, a kasnije su postojale i posebne stolice za krunjenje kukuruza, sa koso postavljenom nazubljenom daščicom po kojoj je prevlačen klip), a žene su, sem redovnih poslova, tkale. Muškarci i mlađi ukućani čistili su smetove kada naveju i zatrpaju prilazne puteve salašu i donosili ogrev. Pretresano je žito u žitnicama, pregledano je ostavljeno voće i zelje u trapovima i podrumima, nadgledane su košnice od miševa, otakana su vina, čišćene su štale kako bi stoka bila u suvom. Nailazili su praznici – krsne slave, Božić i Nova godina i salašari su svečano držali svoje drevne porodične običaje vezane za ove praznike.
Milan Stepanović
