Vekovima su, uz frule, gajde bile osnovni muzički instrument među bačkim Srbima i Bunjevcima (Ala ječi ova kuća naša / od frulaša i starih gajdaša), a još dugo ni pojava tambura i tamburaških bandi, u prvoj polovini 19. veka, nije mogla da im naudi i da ih istisne iz gostionica i sa ličnih i opštih svetkovina svih vrsta (gajde su bile paorska i ratarska svirala, a tambure purgreski – građanski instument). Uz gajde se rađalo, svatovalo, svečarilo, bećarilo, lumpovalo, kretalo u rat i ratovalo, odlazilo na birališta, pa i sahranjivalo. Načinjene od belih jarećih mešina svirale su gajde svatovce, bećarce, poskočice, kola, šarance, lese i ketuše, po bircuzima, mehanama i…
-
-
TAMBURE ZA CARSKE UŠI
Tradicija vojvođanske tamburaške muzike i danas se najčešće vezuje za Sombor i Suboticu. Dok su im preci pevali uz gusle i gajde, Somborci i Subotičani su, već od prve polovine 19. veka, sve više svoja veselja i bećarenja vezivali za tamburaše. Njihovi tamburaši su svirali i daleko izvan svojih gradova, odlazeći sve do Pešte, Beča ili Pariza, pa čak i preko okeana, u Ameriku (znameniti srpski spisatelj Jaša Ignjatović beleži u svojim sećanjima kako su prvi tamburaši, koje je čuo u svom detinjstvu, tridesetih godina 19. veka u Sentandreji, bili iz Subotice). No, ovde ćemo ipak nešto više pričati o somborskim tamburašima. Najstariji podaci o tamburašima u Somboru zapisani su…
