Gastronomija,  RAVNIČARSKI DIVANI

BUNDEVA I BUNDEVARA

U šali se kaže da je bundeva najviša bačka planina (Sremci već imaju Frušku goru, a Banaćani Vršački breg). Kada se popneš na nju, vidiš ravnicu do komšijskog atara, pa i dalje.

Domaće bundeve

Bundeva, tikva, ludaja ili misirača, kako se sve naziva u Vojvodini ova jednogodišnja biljka puzavica, pripada tzv. vreži. Tim imenom se u bačkoj nazivaju sve puzavice (lubenice, dinje, bundeve, tikvice i krastavac), koje, obično, rastu na njivi kao međuusev pored kukuruza, ili uz baštensku tarabu (plot).  Mada se za bundevu znalo još u antičko vreme, današnja najrasprostranjenija okrugla bundeva stigla je u Evropu, kao i kukuruz, suncokret, krompir, paradajz ili duvan, preko okeana, nakon otkrića Amerike.

Američke bundeve

Bundeva je obično je težine između dva i osam kilograma, a ima sorti koje dostižu i preko 30 kilograma. Od sveg povrća bundeva je najhranivljivija. U njoj ima šest puta više vitamina nego u jabuci ili cvekli (posebno je bogata vitamimima A, C, E i B, kao i gvožđem, biljnim proteinima i belančevinama). U ishrani Vojvođana bundeva je bila nezaobilazna.

Bundeve iz stražnje avlije

Pečena bundeva bila je tokom zime skoro svakodnevna hrana ovdašnjih paora. Velike mesnate kriške bundeve (zajedno s korom) ređane su u tepsiju i stavljane u paorsku peć da se peku dok ne porumene spolja i ne potamne po krajevima. Čim se malo prohlade mogle su da se jedu, a ako bi domaćica po njoj malo prosula i šećera u prahu, dečjoj radosti nije bilo kraja.

Pečena bundeva

Od bundeve se pravio i cušpajz (varivo). Domaćica bi narendisala bundevu na rezance, stavila ih u šerpu, dodala malo sirćeta i soli, te bi je ostavila poklopljenu da malo odstoji, pa je pravila zapršku od masti, luka i brašna, uz malo mirođije i mlevene crvene paprike, te bi na njoj dinstala ostavljene rezenace od bundeve.

Cušpajz od bundeve

Od bundeve se pravila čorba, pa i slatko, a pečene su i semenke bundeve, koje su posle, posoljene, mogle da se grickaju tokom cele godine. Bundeva je bila i ukras, pa je, izdubljena, držana ponegde na štapovima u bašti, poput lampiona.

Ukrasne bundeve i tikvice

Ipak, vrhunac upotrebe ploda bundeve u ishrani činila je neprikosnovena kraljica svih paorskih kolača – BUNDEVARA. Domaćica bi prvo razvukla kore (danas su one kupovne), pa bi bundevu očistila i krupno izrendisala, dodala šećer, vanilin šećer i cimet, pa je tako izrendisanu i zaslađenu bundevu stavljala uz ivicu kore, koju je, zatim, uvijala u rudu (rolat) i stavljala u tepsiju namazanu mašću. Naravno, u tepsiju je stavljano nekoliko ruda bundevare. U paorskoj peći (kasnije u rerni na šporetu), na umerenoj temperaturi, bundevara se pekla dok ne porumeni, a zatim se vadila iz pećnice, prekrivala se krpom i ostavljala da se ohladi. Nakon hlađenja domaćica bi bundevaru posula od gore šećerom u prahu, pa bi je isekla na komade i iznela pred kućnu čeljad ili goste. I tada bi nastao onaj sveti trenutak za svakog paora – uživanje u najjednostavnijoj ali i najboljoj poslastici koja se da zamisliti u slatkišima vazda oskudne  paorske kuće.

Rude bundevare

Za bundevaru je vezana i jedna priča moje poznanice, koja je, pre nekih dvadesetak godina, prvi put odvela svoju tada trogodišnju ćerkicu u bogato snabdevenu somborsku poslastičarnicu. Dete je bilo slatko, pa se poslastičarka razigrala oko malecke i odvela je pred vitrinu sa kolačima. Pokazuje joj, sve je nutka i pita: “Hoćeš li ove puslice mila, pa vidi ovaj kolačić sa šlagom kako je lep, pa hajde probaj ovu gombicu sa čokoladicom, pa vidi ovu torticu, ili bi možda krempiticu…” A dete samo odmahuje glavom i ćuti. Već pomalo iznervirana ljubazna teta iz poslastičarnice je upita: “Pa dobro, zlato moje, a šta bi ti htela?”, Malena podigne na nju svoje velike i lepe plave okice i upita je: „Teto, a jel imaš ti bundevare?”…

Bundevara

M.S.

4 Komentara

  • Ana Zupan

    …ovaj vas, a sad vec i moj “ravnoplov” toliko me je okupirao….da sam shvatila koliko sam malo znala o svom rodnom kraju…..bio bi pravi greh napustiti ovaj svet, a sve ovo ne upoznati…pa makar malo i zapamtiti… zato Milane od srca vam hvala….lepi pozdrav vama i vasim naj milijima…

  • Milance

    Milane ovo sve dosad sto sam procitao u ravnoplovu neuci se u skoli steta je da ne napises knigu ili vec nazovi je bilo kako. Ostavi pisane tragove na papir. Prelepo je veruj

    • Milan Stepanović

      Do sada sam napisao i objavio 20-tak knjiga o prošlosti Sombora (kulturna, prosvetna i urbana istorija, biografije znamenitih Somboraca itd.), kao i više stotina radova i članaka…

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.