BRACA MITA – SOMBORSKI PESNIK ČIJE SU PESME PEVANE U NARODU

U poslednjoj trećini 19. veka najomiljenji srpski pesnik u Somboru, ali i na znatno širem prostoru, bio je ovdašnji advokat Mita Popović, zvan i „somborskim slavujem“, koji, uprkos većem broju pesama, pripovedaka i drama, nije ostavio trag u srpskoj književnosti svog vremena. Ipak, njegove pesme bile su široko omiljene pre svega jer su bile pevane uz muzičku pratnju.

Mita Popović rođen je u Baji 1841. godine. Nakon završenih studija prava u Pešti, gde je studirao kao pitomac “Tekelijanuma”, bio je gradski veliki beležnik i advokat u rodnom gradu. Kada su Mađari 1877. g. slavili tursku pobedu u ratu s Rusima, Mita Popović nije pristao da učestvuje u tom slavlju, te je, nakon što su mu zbog toga porazbijali prozore na kući, napustio Baju i preselio se u Sombor, gde je živeo do bolesti 1886. godine.

Sve do studija Mita Popović je slabo govorio srpski književni jezik, pa je tek na studijama, u Pešti, u tadašnjem književnom okruženju srpske omladine, naučio srpski i na maternjem jeziku je 1862. g. i propevao. Objavio je tri zbirke ljubavnih i rodoljubivih pesama (1874, 1877, 1878, 1884), epski spev „Kraljević Marko“, pripovetke „Nerona“, „Ibrahima“, „Vartolomejska noć“ i „Semiramida“, istorijske drame „Krvavi presto“, „Stevan – poslednji kralj bosanski“ i „Car Jovan”, te pozorišnu igru „Naši seljani“ (komad s pevanjem za koji je muziku napisao Jovan Paču i koji se vrlo dugo nalazio na repertoaru srpskih pozorišnih družina u Vojvodini).

“Sabljo moja dimiskijo” Mite Popovića u horskom izvođenju (muziku je komponovao Davorin Jenko, kompozitor srpske himne “Bože pravde”)

Mita Popović je godinama sarađivao u časopisima Danica, Matica, Javor, Zmaj, Letopis Matice srpske, Preodnica, Pančevac, Vila i drugim srpskim, kao i nekim mađarskim listovima svog vremena. Bio je i saradnik i ondašnjih somborskih listova: Bácska, Golub i Zombor és vidéke. U Somboru je od 1884 do 1886. g. uređivao list Bačvanin. Prevodio je s mađarskog na srpski i sa srpskog na mađarski jezik. Mnoge reportaže Mite Popovića o kulturnim pojavama i događajima u Vojvodini, posebno u Somboru, ostale su značajna kulturno-istorijska građa. Ovaj romantičar, sanjar i srpski rodoljub nije ostavio nijedno delo koje bi ga uvelo u istoriju književnosti, ali njegova pisana reč doprinela je međusobnom upoznavanju i zbližavanju Srba i Mađara.

Mada je Jovan Skerlić u knjizi „Omladina i njena književnost“ nemilosrdno zaključio kako je „Braca-Mita“ (kako su Popovića zvali u Somboru), „najgori i najniži pesnik srpskog romantizma“, znatan broj njegovih pesama „rodoljubnih, vinskih i ljubavnih“ dobio je melodijsku obradu i postao veoma popularan u narodu, tako da se za mnoge od njih verovalo da su izvorne narodne pesme: „Sedi Mara na kamen-studencu“, „Koso moja svilena, pa gusta“, „Sagradiću šajku“, „O Vidovu-dne (Sabljo moja, dimiskijo)“, „Šalaj dalaj danom“, „Razdragano srce moje“, „Oj, potoče“, „Jarko sunce“, Po livadi pala kiša rosulja“, „Diko moja, slatka nevero“, „Tri devojke pod bagremom sede“ i druge. Muziku na Popovićeve stihove komponovali su tadašnji najpoznatiji srpski kompozitori Jovan Paču, Davorin Jenko, Aksentije Maksimović, Mita Topalović, Dragutin Blažek itd. Neke od ovih pesma i danas su rado slušane i to u izvođenju savremenih srpskih interpretatora starogradske muzike poput Cuneta Gojkovića ili Zvonka Bogdana.

Tokom 1886. g. Popović je pokazivao znake znatne duševne slabosti, te je poslednje dve godine proveo u duševnoj bolnici u Budimpešti, gde je i umro 1888. godine.

Somborci su uspomenu na njega sačuvali u nazivu jedne od lepih starih ulica u središtu grada.

SEDI MARA NA KAMEN STUDENCU

Sedi Mara na kamen studencu,
svoju tajnu otkrila je zdencu.
Suzama ga orosila Mara,
sudbinu je svoju oplakala.

Maro, Maro, od bisera grano!
Maro, Maro, sunce ogrejano!
Lepša si od beloga goluba,
pođi za me i budi mi ljuba!

Od lozice grozdnog vinograda,
lepa Maro, praviću ti hlada.
Nosiću te na rukama dvema,
jer od mene boljeg momka nema.

Ne treba mi ni srebro ni zlato,
imala sam što mi srcu drago.
Imala sam svoga verenika,
bio mi je i ponosi dika.

“Sedi Mara na kamen studencu” Mite Popovića u izvođenju Zovnka Bogdana

SAGRADIĆU ŠAJKU

Sagradiću šajku
od suvoga kedra,
katarku ću od šimšira,
a svilena jedra.

Suzama ću šajki
da izvezem ime,
što ih ronim neprestalno,
kad niko ne vidi me.

Pa ću pustit’ šajku
niz talase mirne,
a uz njena jedrila će
uzdah da me mine.

Sagrađena šajka
poče da se kreće,
al’ u luku određenu
nikad stići neće.

“Sagradiću Šajku” Mite Popovića u izvođenju Cuneta Gojkovića

KOSO MOJA SVILENA, PA GUSTA

Koso moja svilena i gusta,
Od pupoljka rumenija usta.
Vita tela ko tanana jela.
Zagrli me zoro moja bela.

Da se penjem nebu na visoko
Gde ne može ni krilati soko.
Ti si lepa ko pčela na cvetu,
Najlepša si na belome svetu.

Je li čudo što te volim rano,
Mog života prezelena grano;
Ta lepša si neg’ rosa na cvetu,
Najmilija na ovome svetu.

“Koso moja svilena, pa gusta” Mite Popovića u izvođenju Jovana Parajlića

M. S.