Prilikom restauracije (izbora) gradskog Magistrata, u burnim vremenima Revolucije 1848. godine, somborski senator Petar Konjović, predsednik Odbora za restauraciju Magistrata, izrekao je 22. maja 1848. godine kratku besedu na sednici Unutrašnjeg senata slobodnog i kraljevskog grada Sombora, koja je na najbolji način i suštinski oslikavala i simbolizovala tradicionalni duh Sombora, kao i načela novih vremena i shvatanja:
„Naš grad se uvek razlikovao od drugih i odlikovali su ga miroljubivost i dobri građani. Sve što je kod nas svojstveno i što se značajno desilo postignuto je mirnim putem. Verujem da će i prilikom ove restauracije Magistrata sve teći na isti način i da ćemo drugima služiti za primer.
Zbog toga nemojte dozvoliti da vam drugi naređuju i da vas usmeravaju onamo gde oni hoće. Vi ste razumni i znate razlikovati vrlinu od pakosti, i zato činite ono što smatrate za najbolje. Pokažite pred svetom da u vreme slobode znate slobodno misliti i činiti. Vi ste zato stekli pravo glasa da nam svaka obnova Magistrata bude bolja od prethodne, te pazite da ovu ne učinite lošijom. Preporučujem i molim vas da delate u najvećem miru i da tim potvrdite da ste zavredeli prava i slobode.
Danas-sutra napuniće se sto godina od kako je ovaj grad postao slobodan i kraljevski. Za to vreme, među ovde živećim konfesijama, uvek su carevale u najvišem stepenu bratska ljubav i prijateljske veze. Ne znam za primer, a nisam čuo ni od svojih predaka, da su se dve vere u bilo čemu razilazile ili da je bilo nesporazuma, već su, naprotiv, međusobno živele u najvećem prijateljstvu i razumevanju. Uistinu, zar ne verujemo u jedno, iako se vi molite na mađarskom i nemačkom, a mi na srpskom? Naša vera je jedna – hrišćanska. Ni u jeziku nismo stranci. Koliko ovde ima u sali onih koji me ne razumeju? Zato, prijatelji, mi ne možemo ništa drugo nego da onu ljubav i prijateljstvo, što smo od naših predaka nasledili, sada, kada stupamo u novo vreme slobode i jednakosti, održimo i ojačamo. Verujem , ako smo voljni i ako želimo, da je najbolje da sledimo tragove naših predaka, i to onu kopču, odnosno alternativu, koju su oni sebi utvrdili i do danas održali i očuvali. I šta bi bilo pravednije nego da, pošto samo i brojčano skoro isti, obaveze podjednako snosimo, da budemo i u časništvu jednaki.
Nemojte misliti da ovog govorim iz svog interesa. Sve sam ovo rekao jer tako osećam i smatram da je tako pravedno!“
Ipak, vrtlozi već zahuktalih nacionalnih strasti nisu mogli da mimoiđu i Sombor, uprkos prvobitnoj uzdržanosti i oprezu njegovih čelnika i prvaka. Tokom narednih 15 meseci grad je pet puta menjao vlast, zavisno od toga da li je bio pod kontrolom mađarske ili srpsko-austrijske vojske. Srećom i začudo (posebno u poređenju sa drugim gradovima), Sombor u tim burnim vremenima nije znatnije stradao, niti je bio razoren, a broj ljudskih žrtava bio je u samom gradu minimalan.
Milan Stepanović
