Najranija vest o organizovanom fudbalskom životu u Somboru potiče iz 1903. godine, a objavio je mađarski sportski list “Nemzeti Sport”, u prvoj godini svog izlaženja, u br. 7, od 26. aprila 1903. godine (podatak je pronašao i saopštio Igor Šarić). Moguće da se fudbal u gradu igrao i ranije, ali sportska štampa tada na prostoru Ugarske kraljevine u sklopu Habzburške monarhije još nije postojala, a u drugoj štampi takvi podaci nisu pronađeni. “Nemzeti Sport” navodi da je 19. aprila 1903. g. fudbalska sekcija Subotičkog sportskog društva ugostila u Subotici Somborski fudbalski klub, odnosno Zombori football club (moguće je sekciju Somborskog sportskog društva), pobedivši je u prijateljskoj utkamici sa rezultatom od…
-
-
KAKO JE LUMPOVAO KOSTA-BAČI
Bogati somborski žitarski trgovac Kostantin Georgijević – Grk, zvan Kosta-bači, bio je, početkom 20. veka, jedan od imućnijih ovdašnjih građana. Imao je lepu i pametnu ženu Darinku, koja je 1910. g. organizovala u somborskoj Županiji prvu srpsku umetničku izložbu na prostoru Austro-Ugarske, a Kosta je bio blizak prijatelj sa pesnikom Lazom Kostićem i ovdašnjim lekarom dr Radom Simonovićem. Kretao se u visokom društvu i imao lepe manire, a onda je, povremeno, umeo da pruži sebi oduška i da napravi lumperaj o kome se posle mesecima pričalo. Jedan takav lumperaj pamtio je Veljko Petrović, koji ga je ispričao B. M. Mihizu, a ovaj ga i pribeležio. Elem, krenuo je Kosta-bači jedne…
-
RAVNICA OKOM RAJKA R. KARIŠIĆA – 2
Još deset fotografija ravnice umetničkog fotografa Rajka R. Karišića. RAJKO R. KARIŠIĆ Rođen 05. novembra 1952. godine u Bačkom Dobrom Polјu, opština Vrbas. Završio gimnaziju „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu. Diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na Odseku za termotehniku. Fotografijom počeo da se bavi u Foto kino klubu „Mašinac“ na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu od aprila 1973. godine. Do sada je imao preko 90 samostalnih izložbi u zemlјi i inostranstvu i preko sto kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Nosilac je visokog zvanja Kandidat majstor fotografije Foto saveza SCG. Član je UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine i ULUV-a (Udruženja…
-
BAČKI GUSARI – PRECI STAPARACA
Bačvane, obično, oni koji ih ne poznaju dobro, smatraju za malo usporene, mirne i vredne ljude i veseljake, ali često se, kad ih upoznaš, nazire i njihova druga strana, koja se ogleda u tvrdoj, teškoj i prekoj naravi (ipak su to, dobrim delom, potomci nekadašnjih srčanih graničara i šajkaša). Imali su Bačvani, preko skoro tri veka, i svoje gusare, stvarne, opasne i nemilosrdne pljačkaše, koji su, katkad, umeli i za glavu da skrate da bi se dočepali plena. Čitavo jedno selo, koje se zvalo Bokčinović (a pisano je na mapama i u zvaničnim dokumentima i kao Bukčinović, Bokčinovac i Bukčinovac), bilo im je jatak, a na kraju je, nekoliko godina,…
-
LEBA I MASTI
U šali nazivan “bečki doručak” ovaj paorski i siromaški obrok bio je svakodnevan bilo kao fruštuk (doručak), bilo kao jauzna (užina). Na srpskom je nazivan jednostavno – “leba i masti”, na mađarskom “žiroškenjer” (zsíroskenyér), a na pomalo iskvarenom podunavsko-švapskom “protmitfet” (brot mit fett). Na krišku hleba (a hlebovi su tad pečeni u kućnim paorskim ili, leti, u krušnim dvorišnim pećima, u cipovkama od po tri kilograma, pa su kriške bile poveće) namaže se kašičica svinjske masti iz one velike emajlirane najčšeće plave kante (ili kačice) s poklopcem, u koju bi stalo po 10 kg masti, malo se po njoj pospe soli i tek prstohvat mlevene slatke crvene paprike (ili one…
-
RAVNICA OKOM RAJKA R. KARIŠIĆA – 1
Fotografije ravnice umetničkog fotografa Rajka R. Karišića. RAJKO R. KARIŠIĆ Rođen 05. novembra 1952. godine u Bačkom Dobrom Polјu, opština Vrbas. Završio gimnaziju „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu. Diplomirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na Odseku za termotehniku. Fotografijom počeo da se bavi u Foto kino klubu „Mašinac“ na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu od aprila 1973. godine. Do sada je imao preko 90 samostalnih izložbi u zemlјi i inostranstvu i preko sto kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Nosilac je visokog zvanja Kandidat majstor fotografije Foto saveza SCG. Član je UPIDIV-a (Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine) od 1998. godine i ULUV-a…
-
SOMBORSKI ĆE VAŠAR DOĆI…
Sombor je godišnje imao četiri vašara, a to pravo dobio je Poveljom carice Marije Terezije, kojom je stekao status slobodnog i kraljevskog grada 1749. godine. Prvi vašar u godini održavan je krajem marta, na rimokatoličke Blagovesti, drugi u junu, o pravoslavnom Spasovdanu, treći krajem avgusta, o pravoslavnoj Velikoj Gospojini (ovaj vašar bio je i najveći), a četvrti prvog dana novembra, na katoličke Svisvete (od 1814. g. četvrti vašar pomeren je na praznik Sv. Katarine, krajem novembra). Vašari su, obično, trajali po tri dana. Veliko gradsko vašarište prvobitno se nalazilo ispred zdanja Županije, na prostoru današnjeg parka, a kasnije je bilo izmešteno iza ovog zdanja, sa leve strane Staparskog puta, koja…
-
VOJVODINA (Miroslav Mika Antić)
Veruju vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu, tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu, a slepački joj se molim dok mi na usni škrguće i miriše rđa i rže blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše, i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova, i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile, a ona rominja i tinja i survava se sa krova sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla i…
-
PAORSKA KOLA
Zaprežna ili paorska kola, koja su ponegde nazivana i taljige (mada su taljige kola manje nosivosti), bila su sastavni deo svakog paorskog, odnosno zemljoradničkog domaćinstva u Bačkoj. Bez paorskih kola bilo bi nemoguće osnovno funkcionisanje poljoprivrednog gazdinstva, bilo da je malo ili veliko. Tip paorskih kola, načinjen od drveta i gvožđa, kakav je korišćen na prostoru Vojvodine, javlja se ovde krajem 18. i početkom 19. veka, zahvaljujući uticaju doseljenih podunavskih Nemaca, Mađara i Slovaka. Paorska kola pravili su kolari, uz pomoć kovača i trakslera (drvostrugar). Kolari su izrađivali i sastavljali drvene delove, pa su tako sastavljena kola nosili kod kovača na okivanje, posle čega su traksleri strugali glave za okove,…
-
SPOMENIK PRESVETOM TROJSTVU U SOMBORU
Među nestalim i srušenim spomenicima Sombora nalazi se i onaj najstariji i najlepši – spomenik Presvetom Trojstvu. Nalazio se na istoimenom trgu, sa zapadne strane somborske Gradske kuće, u neposrednoj blizini crkve Presvetog Trojstva. Ovaj kameni spomenik o svom trošku podigao je 1774. g. pl. Paul Krušper od Verboa, administrator Dvorske komorske administracije za Bačku, čije se sedište, od početka pedesetih godina 18. veka, nalazilo u Somboru (predanje govori da je spomenik podignut u znak zahvalnosti što je Sombor mimoišla epidemija kuge, ali nje u to vreme na ovim prostorima nije bilo, pa je verovatnije reč samo o ktitorskom činu visokog državnog činovnika). Prema zapisu hronike somborskog franjevačkog manastira, spomenik…
