Poznati mađarski putopisac i novinar Karolj Verteši (Vértesi Károly, kršteno Karlo Virter), rodio se u Somboru 1843. godine, u nemačkoj porodici, kao sin Franca Virtera, velikog beležnika somborskog Magistrata. Njegova rodna kuća nalazila na kraju Bajskog puta (današnje Vojvođanske ulice), sa leve strane, nedaleko od Gradske bolnice koja je izgrađena znatno kasnije (1923-25).
Ovde je završio osnovnu školu i niže razrede realke, a potom je pohađao gimnazije u Baji i Pečuju, kao i teološke studije u Kaloči. Prava je studirao u Pešti, a nakon odbranjene doktorske disertacije vratio se 1871. g. u rodni Sombor gde je dobio status počasnog županijskog notara i gradskog advokata.
Deset godina Karlo Virter je bio sekretar (pravnik) Somborske štedionice, a kasnije i član njenog Upravnog odbora. Godine 1885. porodično prezime Virter promenio je u Verteši. Bio je 1893. g. među osnivačima somborskog srpsko-mađarskog društva „Barátság – Bratstvo“, koje je bilo poznato i pod nezvaničnim nazivom „Vertešijeva družina“. od 1902. do 1907. g. bio je predsednik udruženja advokata u Somboru. Godine 1905. Karolj Verteši se nalazio na čelu Odbora za podizanje spomenika Jožefu Švajdlu u Somboru.
Verteši je bio jedan od osnivača i prvi predsednik Bačko-bodroškog književnog društva, osnovanog 1905. godine, kao i član Istorijskog društva Bačko-bodroške županije u Somboru. Godina je bio i dopisnik brojnih listova i časopisa. Tečno je govorio nemački, mađarski, srpski, francuski i italijanski jezik.
Karolj Verteši je znatan deo života proveo putujući. Proputovao je skoro sve zemlje Evrope, vanevropske mediteranske zemlje, kao i Severnu Ameriku. Putujući, neumorno je vodio zanimljive beleške o zemljama i ljudima, kao i o utiscima koje su posećene zemlje ostavljale na njega. Te beleške kasnije je štampao i objavljivao kao vrlo čitane i omiljene novinske reportaže i bogato ilustrovane putopise (po Alpima, Italiji, Egiptu, Palestini, Turskoj, Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Španiji, Portugaliji, Americi i drugim zemljama). Godine 1902. vodio je učenike i profesore Somborske trgovačke akademije na ekskurziju po Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji, što je u uslovima tadašnjeg saobraćaja i smeštaja u ovim predelima predstavljalo avanturu i podvig. Među njegovim putopisima su i AZ ALPESEK KÖZÖTT. BÉCSTŐL GENFIG. UTIRAJZOK (Među Alpima. Od Beča do Ženeve. Putopis, Sombor, 1878); UTIKÉPEK OLASZORSZÁGBÓL I-II (Slike iz Italije I-II, Sombor, 1881); KELETI ÉG ALATT. EGYIPTOMBAN ÉS PALESZTINÁBAN (Pod istočnim nebom. Egipat i Palestina, Budimpešta, 1898, 1900); KONSTANTINÁPOLY. UTIRAJZOK (Konstantinopolj. Putopis, Budimpešta, 1902); A ZOMBORI FELSŐ KERESKEDELMI ISKOLA TANULMÁNYÚTJA. BOSNYÁKORSZÁG, HERCZEGOVINA, MONTENEGRO, DALMÁT PARTVIDÉK (Studijsko puovanje somborske Trgovačke akademije. Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Dalmatinska obala, Budimpešta 1903); HÁROM FŐVÁROS. BERLIN, KOPPENHÁGA, DREZDA (Tri prestonice. Berlin, Kopenhagen, Derezden, Budimpešta, 1903); AZ ÉJFÉLI NAP ORSZÁGÁBAN. SVÉDORSZÁG ÉS NORVÉGORSZÁG I-II (U zemlji ponoći. Švedska i Norveška I-II, Budimpešta, 1904); SPANYOLORSZÁG. PORTUGALIA (Španija. Portugalija, Budimpešta, 1906); KÖRUTAZÁS AMERIKÁBAN. ÉSZAKAMERIKAI EGYESÜLT-ÁLLAMOK. ST.-LOUISI VILÁGKIÁLLÍTÁS (Obilazak Amerike. Sjedinjene Američke Države; Svetska izložba u Sent Luisu, Sombor, 1908).
Karolj Verteši je posedovao bogatu biblioteku i kolekciju putopisnih dela, fotografija i geografskih karata. Nju je, sa sistematski sređenim listovima i časopisima u kojima je objavljivao svoje priloge, zaveštao je Gradskoj biblioteci u Somboru. Pred Prvi svetski rat Karolj Verteši se preselio iz Sombora u Budimpeštu, a 1912. g. proglašen je za počasnog građanina svog rodnog grada.
Umro je u Budimpešti 1917. godine.
M. S.
