Mladi Somborac Veljko Petrović (1884-1967) bio je pesnik blistavog početka. Skoro oduševljeno podržan od dvojice ključnih srpskih književnih kritičara s početka 20. veka, svemoćnog Jovana Skrelića i suverenog arbitra književnih vrednosti Bogdana Popovića, Veljko Petrović piše niz pesama koje su svrstane u srpsku rodoljubivu liriku.
Uticajni Skerlić, prikazujući prve Petrovićeve pesme, u članku naslovljenom “Obnova naše rodoljubive poezije” (1908), piše: “Veljko Petrović javlja se dosta često svojim rodoljubivim i političkim pesmama u Srbobranu i drugim političkim listovima. Čitajte te pesme. To su ne samo najbolje patriotske pesme koje danas jedan Srbin iz Ugarske peva, to ide možda u najbolje, ali izvesno u najoriginalnije stvari celokupne rodoljubive poezije srpske“.
Godine 1909. Veljko Petrović, na poziv prijatelja, prelazi u Sarajevo, gde dve godine radi kao novinar u redakciji “Srpske riječi”, a kreće su u društvu srpskih intelektualaca s jakim životnim optimizmom i verom u budućnost (Kočić, Šantić, Dučić, Ćorović, Dedijer, Radulović, Omčikus…). Te osobine, koje nisu preterano izražene u karakterologiji Bačvana i Prečana, mladi Veljko Petrović upija, a iste godine, očito nadahnut novim duhom, piše svoju rodoljubivu budnicu “Verujte prvo!”.
Pesma će biti objavljena tri godine kasnije, u prvoj zbirci poezije Veljka Petrovića: “Rodoljubive pesme” (1912), a kasnije je ponovljena u velikom broju antologija savremene srpske poezije. Njeni svevremeni stihovi, aktuelni su u svakom vremenu, pa i u ovom današnjem.
VERUJTE PRVO!
Prvo je: svaki neka zna šta hoće.
O maglu koplja nikad se ne lome.
Slobode? Dobro! Al’ to nije voće
što zrelo pada u šešir ma kome.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!
Gospodin, seljak, bogat i siroma’,
u uspeh borbe verujte — i dosta.
I vaša snaga biće snaga groma,
i zamršena pitanja sva prosta.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!
Velika dela ištu tvrdu šiju.
Začep’te usta mudrih grošićara!
Dignite srca, zgaz’te sumnje zmiju,
i bor’te se za uspeh bez šićara.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!
Vera u uspeh, uspeha je pola.
Slobode prsten ko na ruci nosi,
taj već je jači nego sila hola,
i cerov list mu već cveta u kosi.
Verujte prvo i stisnite pesti,
pa onda tresti, tresti!
Mi svi sad znamo: hoćemo slobode,
i da smo svoji u rođenoj kući,
i pre no što nam mač srca probode,
o volju našu on će krto pući!
Mi verujemo, i stisnutih pesti,
sa ruku naših lance ćemo stresti!
Veljko Petrović (1909)
M. S.
