Kao izdanak znamenite somborske svešteničke, graničarske i zemljoposedničke porodice, i najmlađe dete Davida Konjovića (Sombor, 1786 – Sombor, 1849), senatora, prvog sudije (od 1842. do 1848. g.) i somborskog poslanika u požunskoj “Dieti” (Ugarskom saboru koji je stolovao u Bratislavi, odnosno Požunu) i njegove supruge Sofije, rođ. Jovanović, rođen je 1836. g. u Somboru Justin Konjović. Bio je unuk Avrama Konjovića, koji je još 1783. g. u prvoj somborskoj katastarskoj zemljišnoj knjizi zapisan kao vlasnik 271 jutra i 383 kv. hvata zemlje, na imanju koje se prostiralo na pet parcela u ataru salaša Ivanovog Sela ili Lenije, kako je ovo salaško naselje uporedo nazivano.
Nakon što je završio gimnaziju i izučio za inženjera, Justin Konjović se vratio u Sombor, gde je radio kao gradski zemljomer (mernik), istovremeno i vlasnik dedovine od 250 jutara zemlje u ataru Lenije. Na posedu je izgradio prizemni kaštel, a već 1872. g. Justin Konjović je imao najviše godišnje poresko zaduženje u Somboru (1.768 forinti), što ukazuje da je u to vreme bio i najimućniji Somborac. Posebno aktivan u društvenom životu tadašnjeg Sombora (član omladinskog pokreta “Gružani”, predsednik Srpske pevačke družine, predsednik Srpske čitaonice, ugledan i uticajan član Miletićeve Srpske narodne slobodoumne stranke, koji je kasnije prišao njenom krilu “notabiliteta” i somborski poslanik na Narodno-crkvenom saboru u Sremskim Karlovcima 1885. g.), Justin Konjović je jednako prilježno vodio svoju salašku ekonomiju, sa istinskom posvećenosti, primenjujući najsavremenije mere i najnovije mašine koje su u to vreme počele da se koriste u obradi zemlje.
Kao učen i pismen čovek, Justin Konjović je, od 1873. do 1878. godine, na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom, redovno vodio dnevnik radova na svom imanju (nazvao ga je “Salaške primedbe”), koji predstavlja zanimljivo i dragoceno svedočanstvo o načinu zemljoradnje na somborskim salašima u poslednjoj trećini 19. stoleća (ovaj rukopis danas je u privatnom vlasništvu). Sem detaljnog opisa svih zemljodelačkih poslova tokom godine, rukopis dnevnika otkriva srpsku zemljodelačku terminologiju tog vremena u Somboru. Prema sopstvenim zapisima, Justin Konjović je na imanju imao dva salaša (“Veliki” i “Mali”), kao i “Čair”, te Ivanačku baru, a imanje se nalazilo između mikrosalaških lenčanskih naselja Paštrovići i Repije, na devetom kilometru od Sombora, prema Čonoplji. Sudeći prema početnim zapisima u dnevniku (sa skraćenicom “p.n.”), datumi su upisivani po novom ili gregorijanskom kalendaru. Dnevnik je sačuvan u porodici Birvalski.
Justin Konjović je umro u Somboru 1896 godine, a izgled njegovog salaša ovekovečio je početničkim radom njegov unuk, kasnije znamenit somborski i srpski slikar, Milan Konjović.
U prilogu je tekst Konjovićevih beleški za 1874. godinu, a u transkripciji njegovih “Salaških primedbi” potpuno je poštovan izvoran rukopis, bez lektorskih ili korektorskih ispravki priređivača:
* * *
874 godina
= 26. februara poče zob sejati i to od Konjovića pa bliže salašu. Na jesenjem oranju vrlo se lepo radi, strnjiku pak orati nije moguće, jer je još smrznuta. Današnje sejanje vrlo je lepo i osipa se, i svako zrno daje se zavlačiti.
= 4. Marta nastavi sejanje zobi i takose isto lepo raditi daje kao 26. februara.
= 5. 6. i 7. Marta sejese zob, no samo po dana, jer je kiša smetala, koja je neisplaćena za sve useve bila. Danaske bi i jarica posejana. Vremeje, kako za sejanje tako i za useve veoma pogodno i posle ovi kiša oživeše zimni usevi koji od golomrazice sasvim pocrnili behu.
= 9. Marta neprestano se zob seje, i do danaske nasejasmo 25-30 jutara od Konjovićevi salaša esapeći, vremeje za oranje, drljanje i vlačenje neiskazano, za sejanje pak neudesno, jerbo jaki gornjak duše, koji sejanju zdravo smeta.
= 20. Marta svrši sejanje zobi na prvoj kalkaturi i na om komadu koji circa 45 jutara stari ima; stade 92 cente zobi, tako daklem jedno 20 mer. više neg obično, ali to zato, što je ovogodišnje sejanje ponaj više po vetru obavljeno bilo. Zasad mi još ostade onaj komad kod brestova iz treće kalkature, da se sa zonbom zaseje.
= 21. Marta poče vlačiti žita, lepo se radi jer je zemlja odviše suva; tako isto opazi da prvosejana zob niče; proletnji vetrovi sasušiše sasvim zemlju, tako da bi topla kiša odveć nužna bila.
= 22. Marta dovrši sejanje zobi i kod brestova, ova se njiva zdravo kaišila, jer je drugi put posle parloga sejana. Sasvim dovrši svo ovogodišnje sejanje zobi.
= 23. Marta da bi koliko toliko produvanju proletnji vetrova naput stao, a naime da ne mogu oko biljke zemlju isuštit, poče danas zobove, koji su od Konjovićevi salaša počeli klijati, valjati. Od vlačenja žita sa branom morado odustati, jer primeti dije zemlja rovita, kao na kukuruzovini, da se sada klijajuće žito izvlači i tako preduze, čim zob povaljana bude i čim džombe sa kukuruzovina pokupljenje budu, kako ono žito, koje nije povlačeno, tako i ono koje je povlačeno, povaljati.
= 26. Marta poče sa žita džombe kupiti i na koli, u jamu oko bunara, izvlačiti.
= 28. Marta morado prekinuti valjanje zobi, jer sitna kišica čas pada čas stane, pa se na valjak zdravo lepi. Svi usevi pokazuju danaske sasvim drugo lice, veseliji su i čistoga je punija zemlja.
= 3. Aprila svrši valjanje zobi. Danaske pregleda sve useve. Žitoje mestičavo na ugari i na kukuruzovini, jer je jesenaske miš zrno pokupijo ili je opasoga, i tako izgriženo srce morade ozebsti. Ovo pak žito koje je na njivi i toje još slabačko i daje malo nade. Žito na zobnice još je većma patilo od miša i od zime, dije viša zemlja maloga ima, a dije niska skoro nimalo i da je ranije ja bi ga sa ječmom posevo. Moj ječam koji je rano sejan vrlo je dobar, napoličarski pak traljav je, jer su oni kudkamo docnije sejali. Jedan od napoličara poseja jarik, koji je vrlo lepo nikao. Jarica je lepo nikla, a i zobovi uobšte, svisu lepo ponicali i puna ji je zemlja. Marko Bartolović moj napoličar poče danaske kukuruze sejati.
= 8. Maja Od 20. aprila sve dodanaske beše kišovito, ladno i zdravo vetrovito vreme, među kojim je vremu (?) i tri mraza palo, tako da je pasulju mestimice i škodijo. Saje rana žalosna i žuta, a trava ninaj manje nenapreduje, takoje ta zima u napredovanju zadržavala, da sam tek danaske volove na pašu pustiti mogao. Rana malo nade obećava i žita za sad tako izgledaju, kao da će du od rđe patiti. Po zobi je palamuda zdravo otela ma, osobito po jesenjem oranju. Kao što reko izgled je „slabe srednje godine“.
= 24. Maja ovo nekoliko dana nastupila je vrućina, koja rani godi. Žito je u članu i doteriva se, zob je za sada dobra i u normalnom stanju; Ječam zimac vlata i po dosta se glavnice u njemu vidi; jarik pak u članu je; kokuruzi se kopaju, ali su zdravo mali i žalosni; Trava je oko salaša gusta i zdravo se naterala, ostala lepa čista ali poretka. Danske poče oni 13 jutara kod Markovog budžaka, ugariti; uorana zemlja dobro se ugari, ali lane uzorat parlog nemože se orati, počem je tvrdo, a gusta trava tako isto smeta.
= 1. Juni. Danas do podne svrši oranje onoga komada nuz Markov budžak i poče poslepodne onu ugarnicu u planu pok K navedenu ugariti. Danas od 10 sahati ujutru pada sitna kišica sa vetrom, koja se više ladnom nego toplom nazvati može; no ta ladnoća nije takova, da bi na useve od štete bila; kiša pak vrloje potrebita, jer da još nekoliko dana nebeše je u onoj strašnoj žegi koja je ovi dana bila, morali bi zobovi izgoreti.
= 3. Juni. Noćaske i danas pokvasi lepa, topla i tija kiša useve, koja je od neiskazane koristi, kako za žito, zob, ječam, kokuruz i travu. Žito i ječam još se nateruje jer doljni zaperci nisu izvlateli; zob je u članu, tek što nevlata a i kod nje će se doljni zaperci nagoniti; trava je dole zelena, koja još za koji dan izvlatati može.
= 6. Junija. Poče livade kositi, koje su se lepo naterali, a naime one slatine, koje vunu produciraju. Ovu stranu ivaničke bare dado na treće kositi, a onu drugu od Lenije kosim sa moji risari, jer primeti daje vrlo dobra, čista i obiljata trava. Prvo košeno seno moglo se danaske kupiti, a kišica čitav dan prska, tako da do prekosutra taj poso ostaviti morado.
= 7. i 8. junija. Jednakose trava na livadi pred salašom kosi.
= 10. i 11. Junija. Pokosi travu s one strane ivanačke bare i to sa 13 kosača.
= 12. i 13. Junija. Nadstavi kosenje livade pred salašom, i poče kupiti seno sa 33 radenice i radenika i nakupismo 26 bagalja.
= 14. Junija. Do fruštuka iskosiše risari livadu pred salašom i pomogoše taj dan kupiti seno u ivanačkoj bari, gde 13 bagalja nakupismo, sa 18 radenika.
= 15. Junija. Nadstavi kupljenje livade u ivanačkoj bari sa 16 radenika, 23 baglje nakupi i to zato mlogo više nego juče, što juče pre podne na pijaci behu, a danas čitav dan kod nji prestoja
= 17. Junija. Poče dalje seno kupiti na livadi pred salašom, ali oluina i kiša rastera i tako morasmo se okanuti.
= 18. Junija. I danaske s vetrom pada kiša, koja neda, nešto malo zaostalog sena pokupiti, ali na protiv za zobove, udravoje udesna kiša, da se zaperci istrgnu i zamećajuće se zrno da snažnije bude. Danaske bi se i zimac ječam mogao kositi, da nije kiše, jer je sasvim zreo.
= 19. Junija. Svrši ugarenje i poče kositi zimac ječam koji se neda redom raditi, jer je nejednako zreo, već se mora izbirati i to izbiranje trajaloje danaske čitav dan, no sutra i prekosutra mora se odstupiti od te radnje, pa nadkosutra nadstaviti, ako bi se onda redom dao poraditi, i ostali zeleni istigo se.
= 21. Junija. Svrši kupljenje sena na livadi pred salašom i sa 17 nadničara nakupi 24 baglje. Tako daklem pokupi svu livadu pred salašom i to 55 bagalja sa 39 nadničara a onu stranu ivanačke bare t.j. 36 bagalja sa 40 nadničara, koje su livade moji 9 risara i 3 moja biroša za 7 dana pokosili.
= 22. Junija. Poče voziti seno na livadi pred salašom na 3 konjski koli i uveze taj dan 16 bagalja, koje se u kamaru od tri fata širine dene.
= 23. Junija. Nadstavi vozenje sena sa gore opomenutom snagom i uveze 19 bagalja, pokraj sveg toga, što se visoko bacati moralo, moje prisustvo pomože, da se više unelo. Danaske bi i zimac ječam svaljen i povezan iz jutra. Posle poče žito kositi.
= 26. Junija. Nadstavi vozenje sena sa 3 konjski koli, i to jednako s livade pred salašom, koju danaske do podne svrši a poslepodne poče voziti seno iz ivanačke bare. Danaske nadstavi kosenje žita, no počem je nejednaka obustavi radnju do prekosutra. Predveče izbroja ječmene krstine na oni 12 jut. koje sam ja sam sejao, de se 167:16 (167 krstina i 16 snopova, prim. prir.) naradilo, tako da na jedno staro jutro 14 ksta (krstina, prim. prir.) spada.
= 27. Junija. Seno iz ivanačke bare vozi se. Risari ovršiše njiov ječam i po vršidbi njiovoj esapeći platijo je 1 krst. 4 ½ merice, tako jedno staro jutro 16 1/3 merova.
= 28. Junija. Seno se jednako iz ivanačke bare vozi i to na troji koli bez nadničara. Risari rade žito.
= 30. Junija. Uveze zaostali 6 bagalja sena iz ivanačke bare i tako divrši ovogodišnje vozenje sena. Risari žito rade i još nije prezrelo, već je jednako jako.
= 2. Julija. Danaske u ime božije, poče vršiti ječam. Na troji se volovski koli vozi, 14 nadničara sa mojim momcima rade, ali se pokazuje da je mala snaga i da treba više nadničara, no pokraj sveg toga, i pokraj toga što se tek ½ 7 saha počelo vršiti, ovrši taj dan 154 krsta.
= 3. Julija. Danaske se cije ječam na 2 vetrenjače i do 7 sahati uveče izvijasmo sve što je juče ovršeno. Risari rade neprestano žito.
= 4. Julija. Izvršen ječam danaske izmeri i pokaza se sledeći rezultat: Svakoji krst platijo 100 # i to takvog ječma koji je lep na izled ali nije teži od 94# peštanski merov, po ovome sudeći, nije ni jutro tako platilo, kao risarima, jer samo 15 merova dolazi na jutro, to doduše moram primetiti, da su risari pre mene uvezli i ovršili, i tako posle primeti, da meni krstina fali, zato treba svaki gazda, da pre risara uveze.
= 5. Julija. Danaske počesmo vršiti žito, sad nadničara zadosta ima 5 muški i 1 deran što tera konji i 10 ženski, osim moji momaka. Žito je osobitog kvaliteta i crveno kano krv. Dopodne svršiše risari žito na ugari i uđoše posle podne u zob.
= 6. Julija. I danaske se vrši žito, a risari kose zob.
= 8. Julija. Izvršeno žito veje se, kao što reko vrlo lepog je kvaliteta, proba je pokazala da neto 86# požunac ili 129# peštanske merov ima, makar što nije lepo izvijeno, jer vetar danaske zdravo zavejava, a na tri se vetrenjače radi, tako da zbog vetra uvek jedna drugoj smeta. Polovina risara kose zob, a druga polovina napolicu.
= 9. Julija. Izvejano žito odnese danaske kući; Risari izkosiše napolicu i jaricu i poslepodne kosiše zob.
= 10. Julija. Danaske se vrši šito sa ugari, nadničara ne fali, zato lakše poso ide. Oko ½ 3 poslepodne prekine se kaiš na mašini i tako moradosmo prestati vršiti i na tri vetrenjače vejasmo. Risari kose jednako zob.
= 11. Julija. Žito se vrši sa ugari. Risari kose zob.
= 12. Julija. Vije je (!) se žito. Risari pokosiše svu zob.
= 13. Julija. Počesmo vršiti, ali najedared prekine se kaiš i izlomise drveni točak na mašini, tako da vršite (!) nebeše nam moguće. velika olujina a posle kiša.
= 15. Julija. Noćaske pokvasi sitna kišica zemlju, tako da nam vršidbu zakrati. Od podne vežu risari zob. Moji biroši drljaju na tri drljače ugar uzduž.
= 16. Julija. Sa pomoću Sime Bikara točka vršise danaske, i svršismo žito sa ugara. Risari vežu zob.
= 18. Julija. Danaskese vrši žito sa strnjike, sa novim točkom, koji je dobro nnapravit i ovršismo skoro sve samo nekoliko krsta of napolice i 31 krst od jarice zaostadoše zaot, jer se opet kaiš odkino i nekoliko zubaca od velikog gvozdenog točka izbaci, tako da se taj točak menjati mora. Počem je sad 5 sahata tako neradi da se izvršeno žito vije. Risari vežu zob.
= 20. Julija. Dovršiše risari vezanje zobi.
= 25. Julija. Podrlja svu ugar preko i uzduž, a slatinu još jedared, osim toga.
= 28. i 29. Julija Uzora one parloge koji se u ugar učeljavaju i koje do danaske uzugeriti (?), zbog suše, ne beše moguće.
= 31. Julija Poče zobnicu pod žito ugariti, koja se vrlo lepo ore, jer je dobro nakisla.
= 3. Avgusta. Još jednako se zobnica ugari sa vrlo dobrim uspehom, istina zobne krstine smetaju, ali među njima daje se zato orati.
= 7. Avgust Danaske počesmo vršiti sa novim točkom i oko 12 sahati iskočinam opet jedan zubac, i tako moradosmo prestati. Posle podne 3 pluga oru zobnicu a 2 drljače drljaju uvratinu ugari, ostali pak nadničari završuju đitnu slamu, koja je zdravo pokisla i koju i danaske kiša kvasi.
= 9. Avgust Moji biroši oru zobnicu, jer črez kiše nikakovi drugi poso neda se obavljati. Za vršidbu je vreme sasvim neudesno, jer dve nedelje već kako kiša čas pada čas stane i tako svakome poslu na put staje. Danas po podne vetrovito i vedro, i počeda posle podne sasušene krstine vozati, no predveče ogromna kiša osujeti sav poso.
= 10. Avgust. Jučerašnja i noćosnja kiša neda danaske ništa raditi, šta više ni orati se nemože, zato moji momci vuku iz duvna zakisnutu slamu u tor pod marvu.
= 14. Avgusta. danaske počesmo sa novim gvozdenim točkom zob vršiti, koja je malo povlažna i nađe se gdekoji snop, koji je počeo klijati.
= 15. 16. i 17. Avgusta. Jednako se zob vrši.
= 19. Avgusta. Prilično presušena zob vršise, danaske špajzer tako oštro pušta, da po mome računu 230 krsta propustijo.
= 20. 21. 22. Avgusta. Jednako se zob vrši.
= 24. Avgusta. Svrši vršenje zobi.
= 26. 27. 28. Avgusta. vije se zob uz velike pleve na tri vetrenjače.
= 30. Avgusta. vije se zob po drugi put na 2 vetrenjače i bismo ovaj dan često od kiše prekidani. Biroši na tri pluga uzoravaju zobnicu pod žito.
= 2. Septembera. danaske svršismo merenje i nosenje zobi u varoš. Zob ovogodišnja sledeći rezultat pokazalaje: u svemu dobi zobi 779.56# i tako na jedno jutro spada 14.4#. Kako su risari dobili sudeći moja je zdravo hrđavo platila, tako da na svakojake misli dolazim, da je moja samo kao risarska platila trebaobi preko hiljadu centi imati, a di su još 275 krsta napoličarski. Ovogodišnje zobi požunac je 51# netto težaka, ali u njoj pomalo slačice ima.
= 3. Septembera. Tri volovska pluga oru pod ječam i pokraj veliki rosa i dugački noći tako se zemlja isušila, da je za volove teško i po dosta grudvavo oranje. jedan plug morao oko 8 sahati izjutra obustaviti, jer se bireš razbole. danaske oko ½ 5 sahata poslepodne, svrši konačno ovogodišnju vršidbu, jer i ono malo napoličarskog ječma ovrši.
= 4. Septembera. Danaske do 10 sahati izvrši Kostinu zob. Ječam se veje i slame se završuju. Dva pliga oru pod ječam.
= 6. Septembera. Uzora svi 12 jut. pod ječam, i poče onu prvu polu koja je uzugarena bila pod ječam, pod seme orati. danaske propusti sav napoličarski ječam i zob ispod rešeta.
= 9. Septembera. Danaske svrši oranje ječma za seme, i to na sledeći način orano i ugareno: od Konjović salala (!) 59 koračaji oma pod seme orano, nuz ovo 31 koračaj ugareno, ponda 23 odma pod seme, pa 59 ugareno, pa 20 koračaji, daklem nuz žito, opet nije ugareno.
= 10. Septembera. Danaske počesmo sejati zimac ječam i to od Konjović salaša pa bliže žitu i zasijasmo taj dan 3 jut. ostalo pak ostavi dok mi mašina za sejanje nedođe, da se uverim, kako će onaj usev izgledati.
= 12. Septembera. Danas probasmo sijati sa mašinom, nuz ono što je srukom sejano i zasejasmo tri zasenice usvemu daklem 30 šila širine i to sa numerom 24 od točka, nuz ovo probasmo sa Nr. 20 i 22, alije ječam zdravo nečist bijo, i tako ostalo morado sa rukom dati zasejati. Sejanje sa mašinom zdravoje pospešno, samo seme čisto mora biti.
= 13. Septembera. Danaske svrši sejanje ječma, bi daklem podrljan i povlačen, ali ne uzvaljan.
= 14. Septembera. Poče pod žito orati i uto na onom komadu u ivanačkoj bari od Markovog budžaka.
= 15. 16. 17. 18 i 19. Septembera. Od 4 pluga pod žito u ivanačkoj bari, lepo se uzroralo, samo onaj parlog nuz livadu grudvivje. Danaske bi uzoran gore opomenuti komad.
= 23. Septembera. Poče žito sejati u ivanačkoj bari na ugaru od Markovog budžaka, sa mašinom a Nr. 26. od točka Dve drljače drljaju a dve brane vlače, posoje zadosta lep i ugodan osim onoga parloga čelo livade; oranje je sasvim suvo, jer je podavno uzorano, no danaske napor kvasila sitna kišica.
= 25. Septembera. Sijese žito u ivanačkoj bari s mašinom i Nr. 26 žitoje sve ovegodišnje i posejasmo sa tim žitom na onom kraju lenije sav komad osim 75 koračaja od moga kamenitog panja nuz Stojačka esapeći, a na drugom kraju t. j. čelo livade osim 95 koračaji do jendeka staroga tora esapeći. ostalo ovegodišnje žito, sejaće se sa lanjskim žitom.
= 27. Septembera. danaske nadstavi sejanje žita sa Nr. 26 i sa lanjskim žitom, i zaseja sve ono zaostalo od komada L u navedenom. Ujedno poče i komad ovog pod Ka sejati ali sa Nr. 24. Jučerašnja kiša tako je pokvasila oranje, da se vrlo dobro raditi daje.
= 1. Oktobera. Svrši oranje ugari i poče strnjiku pod seme orati.
= 2. Oktobera. Nadstavi sejanje žita što staroga semena i poseje u planu pod K navedeno parče, ali samo do onog dužeg čelo puta i to na žalost prisvešteku tek primeti, da je u mašine od točka Nr. 22, a od platne 24. Tako osujeti moju nameru da gore označenu njivu sa točkom Nr. 24 posijem.
= 3. Oktobera. Ovo dugačko parče čelo puta pod K sejese sa Nr. 22 i s ovim dovršim sejanje žita na ugari. Prvo sejano žito, koje je sa točkom Nr. 26 sejano, primeti danaske da niče, i zadosta ga u zemlji ima, makar što sve nije ni klijalo.
= 7. Oktobera. Danaske počesmo brati kokuruze. Moji momci siju napolicu na zobnici i to sa točkom Nr. 22.
= 8. Oktobera. Jednako se sije napolica kao juče, vetar jaki duše, ali sejanju na mašini ništa nesmeta.
= 9. Oktobera. Dovrši sejanje napolice. Svase ova njiva lepo dala uraditi.
= 10. Oktobera. Dekoji napoličari svršiše i predaše kokuruz, no nekolicina ostade. danas posle podne jaka kiša, koja je za useve neiskazana.
= 12. Oktobera. Svi napoličari, osim jednog predadoše kokuruze. Počem kokuruzovina nije posečena, tako moji momci vuku đubre izpred čardaka.
= 15. Oktobera. Poče orati i sejati kukuruzovinu sa točkom Nr. 22 i sa lanjskim žitom.
= 12. Novembera. Uzora i poseja svu kukuruzovinu osim circa 1 ½ jutra, koje se zasad neda posijati, počem je jako smrznuto, a i sneg zemlju pokrijo. Ovo sejanje na kukuruzovini zato se tako zdravo zadržalo, pokraj sve lepe jeseni, što napoličari otezaše sečenje i vezanje kukuruzovine, zatoje naj bolje od svakog napoličara 3-5 džakova kokuruza zadržati, dok kokuruzovine nesmeste.
= 20. Novembera. Posle duže smrzle, jedva danaske mogo ono 1 ½ kukuruzovine, sa žitom posejati, i tako svrši voegodišnje sejanje žita.
= 21. Novembera. Vreme je tako popustilo, da se lepo orati može i tako počesmo danaske III kalkaturu, kojaće do godine žito biti, nuz livadu pred salašom, ugariti; lepo se ugari među 6-8“ dubljine.
= 2. Decembera. Gore označen poso, t. j. ugarenje sve se do danaske lepo radilo i u svemu se sa 22-25 jutara naoralo, no črez smrzle, bi ovaj poso dalje zakraćen.
Milan Stepanović
