Višegodišnji direktor Somborske gimnazije, profesor Peštanskog univerziteta i ugledni mađarski naučnik i slavista, Ede Margalić, rođen je u Zagrebu 1849. godine. Po ocu Hrvat, po majci i osećanjima Mađar, Margalić je bio osvedočeni prijatelј Srba i odani i znameniti Somborac.
Posle završenih studija u Pešti i na Sorboni, neko vreme radio je kao profesor u Baji, a 1879. godine došao je u Sombor za profesora gimnazije, da bi 1885. godine postao direktor ove škole, sve do 1891. godine. Pošto je premešten u Peštu za profesora gimnazije, potom je postavlјen za profesora hrvatskog jezika na Peštanskom univerzitetu. Od 1896. g. postavlјen je i za nadzornika svih srpskih škola na jugu Ugarske. Da bi lakše vršio nadzorničku dužnost preselio se u Sombor i odavde, jednom nedelјno, putovao u Peštu, da po tri dana održi predavanja na univerzitetu. U Somboru je imao svoju kuću, svoj salaš i društvo koje mu je najviše odgovaralo. Kao penzionisani profesor univerziteta ostao je da živi u Somboru i posle I svetskog rata. Umro je u Budimpešti 1940. godine.
Opus Margalićevog naučnog i književnog rada je veoma obiman. Dugo se bavio prikuplјanjem poslovica, pa je još 1877. g. u baji štampao knjigu Bácskai közmondások és szólásmódok (Bačke poslovice i izreke). Zbirku poslovica na latinskom jeziku objavio je 1895. i 1910. g. u dva toma (Florilegium proverbiorum universae latinitatis i Supplementum ad opus: Florilegium proverbiorum universae latinitatis), a u njima je sakupljeno preko 20.000 poslovica iz 14 svetskih jezika. Objavio je i zbirku mađarskih poslovica sa 24.000 poslovica i komentarom. Posebno je objavio i tri sveske mudrih izreka iz dela latinskih književnika, filozofa i istoričara. Pobožan i angažovan katolik pripremio je i 1910. g. štampao u dve sveske zbirku Isten a vilag kozmondasaiban (Bog u poslovicama celog sveta), koje sadrže poslovice na 12 jezika. Godine 1918. u Somboru je štampao i obimnu knjigu Szerb Történelmi Repertorium (Repetitorijum iz srpske istorije), na skoro hiljadu strana.
Margalić je mnogo radio na prevođenju dela iz jugoslovenske književnosti na mađarski jezik: Smrt Smail-age Čengića Ivana Mažuranića, pripovetku Ilijina oporuka i roman Zlatarevo zlato Augusta Šenoe, pripovetke Laze Lazarevića, narodne pesme o Kralјeviću Marku i Boju na Kosovu, kao i mnoge srpske, hrvatske, slovenačke i druge slovenske istorijske radove. Za mađarski Palasov veliki leksikon napisao je više hilјada priloga o Južnim Slovenima.
Iako se celog svog života intenzivno bavio naučnim i književnim radom, istakao se i kao odličan školski organizator. U Somboru je pokrenuo inicijativu za zidanje zgrade za gimnaziju, a u Novom Sadu za zidanje zgrade za Srpsku gimnaziju kao i još dve školske zgrade u Somboru, pored i preko puta katoličke crkve Presvetog Trojstva, u kojima i danas rade dve somborske škole. Jedan je od osnivača i predsednik Istorijskog društva Bačko-bodroške županije u Somboru, osnivač muzeja i osnivač i urednik Godišnjaka Istorijskog društva u Somboru. Bio je počasni član Matice srpske. Odlikovali su ga austrijski car Franja Josif (1884, 1914), srpski kralj Petar I (1912), papa Pije X (1912) i jugoslovenski kralj Petar II (1939).
Somborska Gradska biblioteka objavila je 2004. g. Margalićevu „Autobiografiju“, koju je priredio Radivoj Stokanov. O ovom svetski znamenitom slavisti i latincu, naučnom i kulturno-prosvetnom radniku, a iznad svega iskrenom zaljubljeniku u Sombor, danas u njegovom gradu nema pomena, niti traga.
M. S.
[Pisano na osnovu teksta Stevana Vasiljevića i drugih izvornika]
