SLAVNI SINOVI RAVNICE,  Znamenite ličnosti

EDE MARGALIĆ – SOMBORAC I NAUČNIK SVETSKOG GLASA

Višegodišnji direktor Somborske gimnazije, profesor Peštanskog univerziteta i ugledni mađarski naučnik i slavista, Ede Margalić, rođen je u Zagrebu 1849. godine. Po ocu Hrvat, po majci i osećanjima Mađar, Margalić je bio osvedočeni prijatelј Srba i odani i znameniti Somborac.

Ede Margalić kao direktor somborske Gimnazije

Posle završenih studija u Pešti i na Sorboni, neko vreme radio je kao profesor u Baji, a 1879. godine došao je u Sombor za profesora gimnazije, da bi 1885. godine postao direktor ove škole, sve do 1891. godine. Pošto je premešten u Peštu za profesora gimnazije, potom je postavlјen za profesora hrvatskog jezika na Peštanskom univerzitetu. Od 1896. g. postavlјen je i za nadzornika svih srpskih škola na jugu Ugarske. Da bi lakše vršio nadzorničku dužnost preselio se u Sombor i odavde, jednom nedelјno, putovao u Peštu, da po tri dana održi predavanja na univerzitetu. U Somboru je imao svoju kuću, svoj salaš i društvo koje mu je najviše odgovaralo. Kao penzionisani profesor univerziteta ostao je da živi u Somboru i posle I svetskog rata. Umro je u Budimpešti 1940. godine.

Opus Margalićevog naučnog i književnog rada je veoma obiman. Dugo se bavio prikuplјanjem poslovica, pa je još 1877. g. u baji štampao knjigu Bácskai közmondások és szólásmódok (Bačke poslovice i izreke). Zbirku poslovica na latinskom jeziku objavio je 1895. i 1910. g. u dva toma (Florilegium proverbiorum universae latinitatisSupplementum ad opus: Florilegium proverbiorum universae latinitatis), a u njima je sakupljeno preko 20.000 poslovica iz 14 svetskih jezika. Objavio je i zbirku mađarskih poslovica sa 24.000 poslovica i komentarom.  Posebno je objavio i tri sveske mudrih izreka iz dela latinskih književnika, filozofa i istoričara. Pobožan i angažovan katolik pripremio je i 1910. g. štampao u dve sveske zbirku Isten a vilag kozmondasaiban (Bog u poslovicama celog sveta), koje sadrže poslovice na 12 jezika. Godine 1918. u Somboru je štampao i obimnu knjigu Szerb Történelmi Repertorium (Repetitorijum iz srpske istorije), na skoro hiljadu strana.

Margalićeva zbirka poslovica iz 1895. god.
Margalićev “repetitorijum srpske istorije” iz 1918. god.

Margalić je mnogo radio na prevođenju dela iz jugoslovenske književnosti na mađarski jezik: Smrt Smail-age Čengića Ivana Mažuranića, pripovetku Ilijina oporuka i roman Zlatarevo zlato Augusta Šenoe, pripovetke Laze Lazarevića, narodne pesme o Kralјeviću Marku i Boju na Kosovu, kao i mnoge srpske, hrvatske, slovenačke i druge slovenske istorijske radove. Za mađarski Palasov veliki leksikon napisao je više hilјada priloga o Južnim Slovenima.

Kuća Eda Margalića u Somboru 1904. god.

Iako se celog svog života intenzivno bavio naučnim i književnim radom, istakao se i kao odličan školski organizator. U Somboru je pokrenuo inicijativu za zidanje zgrade za gimnaziju, a u Novom Sadu za zidanje zgrade za Srpsku gimnaziju kao i još dve školske zgrade u Somboru, pored i preko puta katoličke crkve Presvetog Trojstva, u kojima i danas rade dve somborske škole. Jedan je od osnivača i predsednik Istorijskog društva Bačko-bodroške županije u Somboru, osnivač muzeja i osnivač i urednik Godišnjaka Istorijskog društva u Somboru. Bio je počasni član Matice srpske. Odlikovali su ga austrijski car Franja Josif (1884, 1914), srpski kralj Petar I (1912), papa Pije X (1912) i jugoslovenski kralj Petar II (1939).

Ede Margalić kao penzioner u Somboru, između dva svetska rata

Somborska Gradska biblioteka objavila je 2004. g. Margalićevu „Autobiografiju“, koju je priredio Radivoj Stokanov. O ovom svetski znamenitom slavisti i latincu, naučnom i kulturno-prosvetnom radniku, a iznad svega iskrenom zaljubljeniku u Sombor, danas u njegovom gradu nema pomena, niti traga.

Autobiografija Eda Margalića u izdanju somborske Gradske biblioteke
Nekadašnja kuća Eda Margalića danas

M. S. 

[Pisano na osnovu teksta Stevana Vasiljevića i drugih izvornika]

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.