U Somboru je 1. februara 1877. g. rođen Blaško Marković (sin Leopolda Markovića i Magdalene Kulić), poreklom iz stare somborske porodice, čija je jedna grana bila plemićka i kapetanska (Blaškov otac Leopold Marković, sin Mihaila, rođ. je u Somboru 1847, a deda Mihailo Marković, sin Jakova, rođen je u Somboru 1818). Nakon završene osnovne škole Blaško je izučio u rodnom gradu zidarski zanat. Bio je od 1904. g. oženjen Somborkom Matildom rođ. Zelić. Osim što je bio dobar zidar, Blaško Marković bio je i odličan prim-tamburaš u jednom od nekoliko ovdašnjih tamburaških orkestara. I sam sklon komponovanju i pisanju pesama, Marković je, verovatno oko 1913. godine, napisao muziku i tekst…
-
-
VOJVODINA (Miroslav Mika Antić)
Veruju vo jedinu i vo jed i vo inu ravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu, tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu, i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletu, a slepački joj se molim dok mi na usni škrguće i miriše rđa i rže blagoslovena kao pričest i zrno aprilske kiše, i dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile, pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova, i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile, a ona rominja i tinja i survava se sa krova sva toržestvena i roždestvena od lepote i rugla i…
-
POP ĆIRA I POP SPIRA BILI SU SOMBORCI
Kada su 1898. g. u “Brankovom kolu” počeli da izlaze nastavci šaljivog romana Stevana Sremca “Pop Ćira i pop Spira”, u somborskoj Srpskoj čitaonici došlo je do otimanja ko će pre da dobije na čitanje primerke ovog časopisa. Razlog je bio jednostavan i to su dobro znali svi Somborci – glavni junaci zapravo su bili njihovi sugrađani. Rođeni ujak i hranitelj Stevana Sremca, pisca čuvene komedije, bio je nekadašnji somborski županijski pisar Jovan Đorđević, pokretač Društva srpskog pozorišta u Somboru, kasnije osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Đorđević je svom nećaku ispričao (ne)zgodu koja se u vreme njegovog boravka u Somboru dogodila između dva…
-
“GOLUB” – SOMBORSKI LIST ZA MLADE IZ 19. VEKA
Somborski list za srpsku mladež „Golub“, uz Zmajev „Neven“, bio je najznačajniji omladinski list na srpskom jeziku s kraja 19. i s početka 20. stoleća. „Golub“ je bio tek nešto stariji (jednu godinu) i tek nešto dugovečniji (dve godine) od „Nevena“. Pokrenuli su ga nastavnici somborske Srpske više devojačke škole Petar Despotović i Jovan Blagojević. Blagojević je bio prvi i dugogodišnji urednik lista, sve do 1906. godine, kada ga je nasledio Kosta Stojačić, koji je list uređivao do kraja njegovog postojanja. Prvi broj somborskog „Goluba“ pojavio se 1. januara 1879. godine, u izdanju Izdavačke knjižarnice Milivoja Karakaševića, ovdašnjeg knjižara i izdavača. List je, sve do 1909. g. štampan u somborskoj…
-
SOMBORSKI GAJDAŠI
Vekovima su, uz frule, gajde bile osnovni muzički instrument među bačkim Srbima i Bunjevcima (Ala ječi ova kuća naša / od frulaša i starih gajdaša), a još dugo ni pojava tambura i tamburaških bandi, u prvoj polovini 19. veka, nije mogla da im naudi i da ih istisne iz gostionica i sa ličnih i opštih svetkovina svih vrsta (gajde su bile paorska i ratarska svirala, a tambure purgreski – građanski instument). Uz gajde se rađalo, svatovalo, svečarilo, bećarilo, lumpovalo, kretalo u rat i ratovalo, odlazilo na birališta, pa i sahranjivalo. Načinjene od belih jarećih mešina svirale su gajde svatovce, bećarce, poskočice, kola, šarance, lese i ketuše, po bircuzima, mehanama i…
-
TAMBURE ZA CARSKE UŠI
Tradicija vojvođanske tamburaške muzike i danas se najčešće vezuje za Sombor i Suboticu. Dok su im preci pevali uz gusle i gajde, Somborci i Subotičani su, već od prve polovine 19. veka, sve više svoja veselja i bećarenja vezivali za tamburaše. Njihovi tamburaši su svirali i daleko izvan svojih gradova, odlazeći sve do Pešte, Beča ili Pariza, pa čak i preko okeana, u Ameriku (znameniti srpski spisatelj Jaša Ignjatović beleži u svojim sećanjima kako su prvi tamburaši, koje je čuo u svom detinjstvu, tridesetih godina 19. veka u Sentandreji, bili iz Subotice). No, ovde ćemo ipak nešto više pričati o somborskim tamburašima. Najstariji podaci o tamburašima u Somboru zapisani su…
-
O PESMI “SANTA MARIA DELLA SALUTE”
Posle sedam godina provedenih na Cetinju, u Crnoj Gori, Laza Kostić se u proleće 1891. g. vratio u Bačku. Na imanju bogate srpske porodice Dunđerski u Čebu, u leto 1891. godine, prvi put je susreo Jelenu-Lenku, mladu, ali već odraslu, lepu, obrazovanu i umnu kćer svog domaćina, prijatelјa, kasnije i kuma, Lazara Dunđerskog, od koje je bio stariji skoro trideset godina (Lenka je, prema zapisu iz knjige krštenih srbobranske Bogojavljenske crkve, rođena 26. oktobra/7. novembra 1869. godine). Koliko je Kostić bio očaran njom, toliko je i Lenku, svestranu i mladalački radoznalu, barem intelektualno morala da privuče jedinstvena i neobična pesnička pojava Laze Kostića u njenoj blizini. Bila je odrešita i…
