Zemljodelački trud somborskih salašara i paora često je bio ugrožen kako vremenskim uzrocima i prirodnim pojavama, tako i najezdama ptica, insekata i glodara.
Atar Sombora sve do polovine 20. veka ugrožavale su poplave i podzemne vode (posebno oranice i pašnjake salaša severno od Sombora). Povremeno bi i suša sparušila useve i spržila zemlju, te su tada priređivane litije ili bi po salašima i gradskim sokacima išle i „dodole“.
Kako je tokom 18. veka marva još većinom boravila izvan štala i torova, po pustarama i pašnjacima kraj salaša, velike štete nanosila je i jaka zima, pa su ovdašnji salašari tada imali znatan broj uginulih grla (godine 1740. samo komorskim stanovnicima Sombora, koji su činili tek oko jedne petine stanovnika grada, uginulo je od jake zime preko 350 grla rogate marve, preko 300 ovaca i blizu 80 konja i ždrebadi).
Vremenske nepogode, od kojih su posebno opasne bile one u kojima bi gradonosni oblaci istresli na useve svoj ubitačan teret, ciklično su se ponavljale, ali retko bi njima bili zahvaćeni atari svih salaša odjednom. Protiv grada se borilo zvonjavom zvona, najčešće školskih ili crkvenih (sa okolnih kapelica). Postojao je i plaćen zvonar, čija je dužnost bila da pazi na pojavu gradonosnih oblaka i da pravovremeno zvoni i rasteruje oblake.
Ozbiljnu pretnju usevima predstavljale su i ptice (čavke, vrane i vrapci) protiv kojih su borilo strašilima, a posebno poljski miševi koji su nanosili veliku štetu i predstavljali pravu napast protiv koje nije bilo delotvorne odbrane.
Ipak, najveću štetu usevi su imali od povremenih, srećom ipak retkih, najezdi skakavaca, od kojih su, u atarima somborskih salaša i pustara, najveće bile zapisane 1748. i 1782. godine. U leto 1748. g. skakavci su, u većem delu somborskog atara, delimično ili potpuno, uništili 2.391 jutro pšenice, 599 jutara ječma, 514 jutara zobi, 561 jutro prosa, 386 jutara sirka, 430 jutara kukuruza i 5.389 jutara pašnjaka (trave), ukupno preko 10.000 jutara. Salašari su se protiv skakavaca borili prangijama, klepetušama, trubama, motikama, grabljama, ašovima, srpovima, pa i puškama ili batinama, ali bi taj trud, obično, bio uzaludan, pa su tad bile uništavane desetine i stotine tona žitnog zrna ili kukuruza (opis jedne najezde iz 1780. g. u obližnjem selu Filipovu svedoči da je roj skakavaca bio tako ogroman i gust da se od njega, u sred letnjeg dana, ni sunce nije videlo, da su se ljudi jedva raspoznavali na razmaku od dva koraka, a da su prašina i buka bile nepodnošljive).
Somborci su nakon većih nepogoda ili šteta, obično, tražili od državnih vlasti umanjenje ili oprost poreza, nakon čega su dolazile državne komisije ili komorski nadzornici da procene štetu, a njihovi izveštaji su određivali stav vlasti koje su, često, i izlazile u susret ovakvim zahtevima.
Milan Stepanović
