Mere za masu, zapreminu, dužinu i površinu, kao i za vrednost novca, koje su korišćene na prostoru današnje Bačke u rasponu od 16. do 19. veka, menjale su se tokom vremena i bile su izrazito nestandardne.
Najstarije su zapisane turske mere, kojima se ovdašnji svet služio od polovine 16. do početka 18. veka, a ponegde i nešto duže. Za dužinu je u tursko vreme osnovna mera bila ARŠIN (današnjih 0,68 metara), a za površinu DUNUM ili DULUM (10 ari ili 1.000 m2).
Za masu je bilo više mera: DRAM (oko 3 grama), OKA (1,27 kg), KILA (oko 25 kg), STAMBOLSKA KILA (oko 45 kg), KANTAR (44 oke ili 56,11 kg) i TOVAR (100 oka ili 127,5 kg). OKA je bila i osnovna mera za zapreminu (1,77 litara), a korišćene su još i PINTA (2 oko ili 3,5 litre), MEDRA (8 oka ili 14,5 litara) i ČABAR (8 pinti, 16 oka ili 29 litara).
Osnovna novčana jedinica bila je AKČA ili ASPRA, koja je težila svega oko 1,18 grama, a vremenom je količina srebra u njoj opadala, pa je opadala i njena vrednost (1551. g. u jedan dukat je vredeo 75 akči; 1590. g. 120; 1623. g. 150; 1663. g. 300, a 1688. g. 500 akči).
Povlačenjem Turaka sa ovih prostora, krajem 17. veka, počele su da se upotrebljavaju austrijske i mađarske mere, koje su bile vrlo raznolike. Ta promena nije bila brza, pa je 30-tak godina nakon odlaska Turaka (1716), putem carske naredbe Bačkoj županiji, naloženo da se sve mere usaglase sa tzv. požunskim (ugarskim) merama, ali očito ta naredba nije bila sasvim delotvorna jer je ponovoljena 11 godina kasnije (1727), a zatim još jednom deceniju posle druge naredbe (1737).
Osnovne mere u Habzburškoj monarhiji tog vremena na teritoriji Ugarske kraljevine, koje su zvanično primenjivane na popisima i u trgovini, bile su za dužinu PALAC ili COL (2,63 cm), ŠUH ili ŠUV (0,29 metara), STOPA (12 palaca ili 0,32 metra), RIF (0,77 metara), HVAT (6 bečkih stopa ili 1,90 metara) i AUSTRIJSKA MILJA (oko 7,6 km). Površina je merena ORGIJOM ili KVADRATNIM HVATOM (3,60 m2), POŽUNSKIM JUTROM ili KABLOM (1.200 kv. hvati ili 4.315 m2), koje je korišćeno do poolovine 18. veka, STARIM JUTROM ili LANCEM (2.000 kv. hvati ili 7.200 m2), koje je korišćeno između 1749. i 1830. godine, a nazvano je LANAC zbog toga što je zemlju geometar premeravao lancem dugačkim 10 hvati ili 18,96 metara, a od dvadesetih godina 19. veka konačno KATASTARSKIM JUTROM (1.600 kv. hvati ili 5.755 kv. metara). Osim toga, za livadu je u 18. veku primenjivana mera za površinu koja je nazvana KOSA (neujednačena površina od 800 do 1.200 kvadratnih hvati) nazvana po količini trave koju je jedan kosac mogao da nakosi za jedan dan. Takođe, za vionograd je postojala mera MOTIKA (94 kv. hvata) nazvana po povšrini koju jedan kopač može da okopa za jedan dan.
Za masu su korišćene mere: LOT (17,5 grama), BEČKA FUNTA (32 lota ili 0,56 kg), STARA CENTA ili MAŽA (100 funti ili 56 kg) i POŽUNSKI MEROV (51,2 kg). Za zapreminu su korišćene ICA ili (H)OLBA (0,85 litara), MOS ili MAS (1,41 litara), URNA (24 litre), AKOV (54,3 litre) i POŽUNSKI MEROV (62,5 litre), a postojao je ranije i PEŠTANSKI MEROV (94 litre).
Najsitinija novčana jedinica bio je DENAR, pa KRAJCARA (2 denara) i GROŠ samo kao obračunska jedinica (5 denara). U jednu FORINTU išlo je 60 krajcara ili 120 denera (kasnije 100 denara). TALIR je vredeo 1,5 forintu, CEKIN 4,3 forinte, FRENGIJA 4,5 forinte, a DUKAT 5 forinti. Od 1892. g. uvedena je na ovim prostorima KRUNA (100 filera), a nekadašnja FORINTA vredela je 2,38 kruna.
Milan Stepanović
5 Komentara
Миливој Мишкељин
Пошто сам већ прешао просек година живота у Србији то сам написао причу о мојим прецима, од краја шеснајстог до двадесетог века. Посебно ми је било трешко пронаћи мере тога времена која су била у употреби.
Ваши податке ћу користити без мењања и са називом места преузимања.
Другарски поздрав.
Milan Stepanović
Zadovoljstvo mi je ako je prilog pomogao na bilo koji način. Pozdrav!
Миливој Мишкељин
Prosto sam uživao u objašnjenjima koje ste dali za naše stare mere. Mnogo toga me je potsetilo na moje pretke koji su mi pričali kako se trgovalo i merilo u krajem 19. i početkom 20. veka u mome Banatu.
Veliki pozdrav
Milivoj Miškeljin – Pukovnik avijacije u penziji
Davor Jukic
Milane, hvala Vam mnogo, odlican članak !
Tražio sam mjeru za čabar, pošto sam naišao na jedan članak u kome se piše o Rajačkim pimnicama i navodi se da su Rajačke pimnice imale svoje zlatno doba u periodu od 1864. do 1900. godine, kada je bolest vinove loze, uništila francusko vinogorje. I navodi se da su tada su Francuzi plaćali jedan čabar jednim zlatnikom sa likom Napoleona.
I tu sam naletio i na Vas, gdje sam vidjeo da je čabar oko 29 litara. A zlatnik Napoleona je sadržio 5,85g čistog zlata, sto je u danas vrijednost od oko 330 eura. iz ovoga: francuzi su litru vina plačali oko 11,5 eura prevedeno na današnju vrijednost.
inače, pročitao kompletan članak, vrlo interesantak i koristan tekst 🙂
hvala jos jednom,
prijateljski pozdrav iz Sarajeva,
Davor
Milan Stepanović
Drago mi je da Vam je koristio prilog. Srdačan pozdrav!