Brigadni general vojske SAD u vreme američkog Građanskog rata bio je Aleksander Esbot (Alexander Asboth), zapravo Šandor Ašbot. Rođen je 1818. g. u mestu Kesthelj, na obali Balatona, u mađarskoj porodici koja se preselila u Sombor kada mu je bilo osam godina. Ovde je završio osnovnu školu, koja se tad nalazila u nekadašnjem zdanju Gramatikalne škole, na čijem mestu će 1886. g. biti podignuta zgrada današnje somborske gimnazije. Moguće da je ovde pohađao i razrede niže realne gimnazije, u školi otvorenoj 1830. godine.
Ašbot se, po želji roditelja, kasnije školovao za inženjera, a studirao je na Rudarskoj akademiji Šelmecbanja i Geometrijskom institutu u Pešti. Pohađao je i vežbe na Vojnoj akademiji, a 1836. g. pristupio je vojsci gde je kasnije služio kao vojni inženjer. U vreme Mađarske revolucije 1848/49. g. prišao je revolucionarnoj vojsci, dobio je čin kapetana i istakao se u bitkama kod Kapolne i Nađšala.
Posle propasti Revolucije izbegao je sa Lajošem Košutom, vođom Mađarske revolucije, u Tursku, odakle je 1851. g. otišao u SAD, gde je nastavio vojnu karijeru. Kada je počeo američki Građanski rat Ašbot je ostao veran vojsci Unije (severnjacima). Godine 1861. bio je načelnik štaba kod generala Džona Fremonta. U čin brigadnog generala unapređen je na predlog predsednika Linkolna u martu 1862. godine. Komandovao je divizijom u ratnim kampanjama generala Fremonta i generala Kertisa, a u Bitki kod Pia Ridža teško je ranjen u ruku. Posle je komandovao brigadom u Misisipiju, bio je komandant garnizona u Kentakiju i Ohaju, a zatim i cele oblasti Zapadne Floride. U Bitki kod Marijane ponovo je teško ranjen, u levu ruku i u lice.
Linkolnov naslednik, predsednik Endrju Džonson, imenovao ga je 1866. g. za ambasadora SAD u Argentini i Urugvaju. Ašbot je, od posledica ranjavanja, umro 1868. g. u Buenos Ajresu. Godine 1990. njegovi ostaci vraćeni su u SAD i sahranjeni na Nacionalnom groblju u Arlingtonu.
M. S.
