Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

MLADI SOMBORSKI PLEMIĆI – FALSIFIKATORI ŠKOLSKIH DIPLOMA

Da lažna školska svedočanstva nisu proizvod samo savremenog vremena govori i slučaj sa falsifikovanjem pečata somborske Gramatikalne (ili Latinske) škole. Trorazredna Gradska gramatikalna škola u Somboru počela je sa radom 9. novembra 1763. godine. Bila je organizovana po ugledu na cenjene jezuitske gramatikalne škole, a u njoj su predavali najučeniji fratri somborskog franjevačkog manastira. Školu, koja je imala tri razreda, od kojih je prvi trajao dve godine, pohađala su deca obe veroispovesti (1774. g. u njoj je bilo 69 učenika). Osnovni obrazovni cilj škole bio je učenje pravilnog govora i pisanja latinskog jezika. Prvobitno je škola imala dva profesora, a od kraja 1778. godine, kada je gradski Magistrat sklopio nov ugovor sa školom, u njoj su bila angažovana tri nastavnika i direktor. Na mestu nekadašnjeg turskog kupatila svečano je u maju 1781. g. postavljen kamen-temeljac za zdanje Gramatikalne škole. Nova školska zgrada, barokna jednospratnica sa izduženim prizemnim traktom u dvorištu i omanjim drvenim tornjem na krovu, završena je naredne godine, a đaci i nastavnici ušli su u nove učionice 5. novembra 1782. godine. Svedočanstvo ove škole omogućavalo je nastavak školovanja u drugim, višim gimnazijama po ugarskim gradovima, ali je bilo i preporuka za činovnički ili neki drugi sličan posao.

Zdanje Gradske gramatikalne škole u Somboru iz 1782. god. (fotografija iz 1870)

U leto 1785. g. na stolu podžupana Bačke županije Jožefa Kovača obrela se naredba da mladi bezdanski plemić Emerik Balog odmah bude pritvoren, a sve njegove lične stvari zaplenjene do istrage. U obrazloženju poternice navedeno je da je Balog falsifikovao svoje školsko svedočanstvo somborske Gramatikalne škole pomoću lažnog pečata, te je uhapšen 22. jula kod sestre u selu Rac-Miletiću (Srpski Miletić), a županija je odmah sprovela temeljnu istragu. Ispostavilo se da je lažni školski pečat načinio Ignjat Kover i da je pomoću ovog pečata, osim svedočanstva Emerika Baloga, falsifikovano i svedočanstvo mladog somborskog plemića Stefana Ribenjija (rođ. 1766), koji je bio najmlađi sin somborskog senatora, nekadašnjeg velikog gradskog beležnika, a potom, između 1759. i 1761. godine, i prvog sudije, odnosno gradonačelnika slobodnog i kraljevskog grada Sombora. I drugi mladi prestupnik je uhapšen i protiv obojice je poveden istražni sudski postupak. Falsifikator somborskog školskog pečata Ignjat Kover uspeo je umakne pred poterom županijskih pandura, ali su županijske vlasti izvestile državne da se on skriva u okolini grada, te da će uskoro biti uhapšen i primereno kažnjen.

Pečat somborske Gradske gramatikalne škole

Ne znamo sudski epilog ove mladalačke nepromišljenosti somborskog i bezdanskog plemića, ali je činjenica da su, uprkos pripadnosti plemstvu i uticajnim roditeljima, podlegali zakonu u njegovoj punoj strogosti, što samo ukazuje na uređenu državi i administraciju kakva je Habzburška monarhija u vreme vladavine cara Josifa II nesumnjivo bila.

Pečat sa plemićkim grbom porodice Ribenji

Na kraju, somborska Gramatikalna škola nije potrajala jer je u jesen 1785. g. postala žrtva viših političkih interesa. Neočekivano, u oktobru te godine, somborski Magistrat je ukinuo Gradsku gramatikalnu školu, o čemu zapis iz hronike somborskog franjevačkog manastira za 1785. g. navodi: Dana 18. oktobra, javnom naredbom, somborski Magistrat, bez ikakvog razloga, na najveće zaprepašćenje građana, a najviše onih sa mnogo dece, ukinuo je i raspustio Gramatikalnu školu, sva tri razreda, sa nastavnicima, kao i četvrti, preparandijski razred, sa profesorom. Magistrat je ovakvu odluku, potpuno suprotnu interesima građana, očito doneo pod političkim pritiskom carskih vlasti, pre svega carskog povernika Bačke županije Bačo Johana, koji je u leto 1785. g. smenio dotadašnjeg velikog župana Andraša Hadika. Carskoj vlasti je trebao razlog za ukidanje i iseljenje franjevačkog manastira iz Sombora (prema carskoj uredbi franjevci su opstajali samo u gradovima gde su postojale škole u kojima su bili angažovani kao predavači). I zaista, već početkom leta naredne godine, car Josif II je, lično, dolaskom u Sombor, u pratnji Bačo Johana, ukinuo somborski franjevački manastir, a njegovu lepu i veliku, nešto ranije sagrađenu baroknu jednospratnicu, predao je županijskim vlastima za sedište županijske administracije. Sombor je tako izgubio svoju značajnu prosvetnu ustanovu, ali je dobio status sedišta Bačke (od 1802. g. Bačko-bodroške) županije.

M.S.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.