UVODNA REČ

ZAPLOVIMO RAVNOPLOVOM!

05/10/2022

Dragi prijatelji, pokrenuli smo sajt RAVNOPLOV u želji da predstavimo kulturno-istorijsko nasleđe Sombora i okoline, ali i celokupnog Panonskog prostora i da približimo posetiocu sajta prepoznatljiv šarm ravnice, njene ljude, običaje, lepote i zanimljivosti, njenu prošlost i sadašnjost. Kao što je i Panonska ravnica, i mi ćemo težiti da budemo zona izmirenja suprotnosti, mesto dobrih vibracija i pozitivnih misli, lepih sećanja i vrednih podsećanja na život u tihom, mirnom, skromnom i uzdržljivom svetu, samo naizgled jednolikom i ćutljivom, ali bliskom, živom i toplom, kao gnezdo na dlanu.

Ravničarski bard Veljko Petrović pisao je da pod ogromnim ravničarskim nebom uspravljen čovek, zagledan u njega, saznaje više nego i na vrhu najviše stene: da je sitna, jedva primetna tačka, ali u središtu vidljivog sveta, u osi vaselene, blizak i čudima i ćudima neumitnih i velikih prirodnih zakona.

Pratite nas i budite nam prijatelj, verujemo da s nama i ovde ni jednog trena neće biti sumornih misli, loših sećanja, dosade i sivila, niti raznih ostrašćenosti, već da ćemo zajedno otvarati neka nova obzorja, jasna, široka i prostrana, upravo poput ravnice o kojoj govorimo.

Milan Stepanović

www.ravnoplov.rs

https://www.facebook.com/Ravnoplov-107962344253441/

Preuzimanje sadržaja sa ove stranice dozvolјeno je samo uz jasno navođenje izvora, naziva i autora, sa linkom ka određenoj stranici odakle je tekst preuzet. Tekst nije dozvolјeno menjati ni na koji način, niti koristiti ga u komercijalne svrhe.

53 Komentara

  • Aca

    01/06/2018 at 10:52 Reply

    Milane čestitam Vam i želim da još dugo čitam vaše priloge, ali ovog puta objavljene na ovim stranicama. Srećno !

  • Miodrag Milenović

    01/06/2018 at 12:37 Reply

    Srećna plovidba, Mišo, po ravnoj prošlosti, ali i po uzbrdicama i nizbrdicama sadašnjosti!

  • Žarko Bobolanović

    01/06/2018 at 20:16 Reply

    Mirno more i dugu plovidbu želim! Znam da će biti zanimljivo i poučno putovanje 🙂

  • Bane Bakyy Kozić

    02/06/2018 at 11:32 Reply

    Prateći samo deo Vašeg rada, siguran sam da ću biti redovan posetilac. Nisam Panonac (možda bih želeo biti) ali me Vaše ravničarske priče opuštaju i odmaraju. Sve najbolje u životu i radu…

  • Semir Ribar

    02/06/2018 at 13:01 Reply

    Stranica izgleda i bolje nego što sam očekivao za početak. Ja nemam ništa sa ravnicom, čak naprotiv, ali sam već našao nekoliko tekstova koje ću kasnije sa uživanjem čitati. Još jednom, nek’ Vam je sa srećom!

  • Biljana Todorić

    09/06/2018 at 18:13 Reply

    Srećno kapetane Ravnoplova, vidim dosta njih se “ukrcalo” . A Vi plajvajz u ruke i “veslajte” , ja ću da gledim sa obale. ?

  • Милица

    11/06/2018 at 10:05 Reply

    Поштовани Милане,

    Ја нисам дете панонске равнице, али уживам читајући Ваше приче. Много ме је обрадовао сајт. 🙂

    • Milan Stepanović

      11/06/2018 at 14:52 Reply

      Hvala Milice, ravnica nije samo geografski pojam, već i mentalni, pa se mnogo ljudi prepozna u ovoj pitomini, načinu života, kulturi i tradiciji. Srdačan pozdrav!

  • Branislava Kostić

    26/06/2018 at 09:24 Reply

    Neka Vam je srećna plovidba! Ako se šta može pomoći, javite se.
    Mada nije lepo odmah zakerati, molim Vas da razmislite da u naslov rubrike “Slavni sinovi ravnice” dodate i ćerke (kćerke, kćeri). Tim pre, što ste u toj rubrici već pisali i o istakmutim ženama.
    Puno pozdrava.

    • Milan Stepanović

      26/06/2018 at 09:28 Reply

      Hvala Vam, Ravnoplov je otvoren za svaku saradnju. Kako je moja supruga izuzetno osetljiva na pitanja rodne ravnopravnosti, dala mi je istu primedbu, pa sam joj objašnjavao da ja svoju ćerku zovem “sine”, i da sam pod “sinovi” mislio na osobe rođene, ponikle u ravnici, decu ravnice. Nisam je baš ubedio… Hvala još jednom na dobrim željama!

  • Dragana

    06/01/2019 at 21:04 Reply

    Poštovani gospodine Stepanoviću zaista je lepo pročitati nešto za mene nepoznato o istoriji Sombora iz koga potiče moja porodica( u Sombor je došla 1709te godine). Sticajem životnih okolnosti danas živim u Banatu…u svakom slučaju dosta sam plovila većim i manjim naseljima Bačke i Banata( Srem slabije poznajem) i svaki put se iznenadim sopstvenim neznanjem o vojvođanskoj istoriji,jer u školi je puno toga bilo prećutano a o mnogim krucijalnim stvarima koje su oblikovale sadašnji poredak se nije učilo. Lično me interesuje habsburško nasleđe i uloga Srba koji su utočište našli u toj monarhiji i koji su joj bili odani. Dakle to nisu oni Srbi koji veličaju Gavrila Principa,već oni koji su bili deo napredne austrougarske multikulti monarhije i koji su je ,sa ostalim narodima,oblikovali u najboljem i najkonstruktivnijem smislu te reči. Stoga da li biste više pažnje mogli posvetiti takvim Srbima, npr.mogli biste da počnete sa Šajkaškim bataljionom.

  • Milan Stepanović

    06/01/2019 at 21:59 Reply

    Poštovana Dragana, mahom se bavim istorijom Sombora (napisao sam i objavio 21 knjigu iz zavičajne istorije o urbanoj, političkoj, prosvetnoj, kulturnoj i duhovnoj prošlosti grada, kao i nekoliko biografija znamenitih Somboraca iz 18. i 19. stoleća, te preko 300 radova, priloga i članaka u časopisima i listovima). Šajkaški bataljon nije tema koju dobro poznajem, a ne bih da podležem savremenom trendu da svako može da radi bilo šta, već se trudim da se bavim onim što istinski poznajem i, verujem, dobro radim – a to je istorija Sombora. Tri decenije arhivskih istraživanja po austrijskim, mađarskim i srpskim (vojvođanskim) arhivima daju mi dovoljno materijala da se time bavim još barem 30 godina… :)) Ipak, tema o kojoj govorite snažno je zastupljena u mnogim od priloga na sajtu (a do sada ih, za sedam meseci rada sajta, ima preko 300). Srdačan pozdrav!

  • Jelena

    04/02/2019 at 15:09 Reply

    Hvala Vam što kroz ove divne tekstove čuvate od zaborava kulturu, tradiciju, uspomene našeg prelepog grada!

  • Dejan Relic

    05/05/2019 at 20:29 Reply

    Gospodine Stepanovicu,
    Fenomenalno, a “must read” za svakoga ko ima veze sa Somborom i Somborcima. Sve je vrlo interesantno, zanimljivo i poucno. Clanak o somborskom siru me setio na bezbrizno detinjstvo u “Lemeskom sokaku” sezdesetih i ranih sedamdesetih. Naravno, clanci o Rancevu i Bilicu su mi razgalili dusu.

    Pozdrav iz Hamiltona u Kanadi.

  • Dejan Relic

    14/05/2019 at 22:04 Reply

    Pokusao sam da posaljem poruku preko KONTAKT, medjutim tamo ima jedan box za ime, jedan za prezime, svaki pokusaj da se poruka posalje se zavrsi sa “error message” da nedostaje email adresa. Pokusao sam da upisem moj email u box prezime, ali sam ponovo dobio error poruku.

    Dejan Relic

  • Miroljub Mlakar

    15/05/2019 at 12:47 Reply

    Poštovani. Primite lijepi pozdrav iz Varaždina. Sombor je i moj grad, u njemu sam radio i u njemu su rođena moja djeca. Pratio sam jedno vrijeme Vaš rad koji je izuzetan, te se nadam da će te i dalje donositi veoma zanimljive članke. Čestitam na pokretanju sajta i svako dobro.

  • Branko Radojčić

    15/05/2019 at 13:17 Reply

    Što reći, jedno veliko hvala za ovo što ste nam podarili. Tko nezna prošlost, nemože u budućnost.

  • Ivan Gutman

    13/07/2019 at 14:45 Reply

    Cestitam na izvanrednom sajtu. Inspirativno i poucno!!!
    Medju znamenitim licnostima nedostaje Bogdan Maglic.

  • Milan Stepanović

    13/07/2019 at 16:30 Reply

    Hvala, među znamenitim ličnostima još puno njih još nedostaje, ali malo po malo stićemo do svih, a tu svakako spadate i Vi gospodine Gutman.

    Srdačan pozdrav!

    Milan Stepanović

  • Ivan Kopaček

    03/09/2020 at 18:36 Reply

    Fantastičan sajt, samo nastavite tako dalje. Zabavan, inspirarivan, nostalgičan…izvanredan. Pozdrav iz Nemačke.

  • Janoš Raduka

    29/11/2020 at 22:00 Reply

    Umesto komentara: Dragi žitelji mora Panonskog, ukrcajte se u Milanovu barku, budite deo posade njene.
    Budite deo plemenite misli u tom “tihom, mirnom, skromnom i uzdržljivom” moru, da se deca sutra sa nama ponose.

  • Ivan Marjanica

    16/12/2020 at 06:14 Reply

    Evo preko KUD-a Silvije Stramir Kranjčević, doša i do vas. Čovik sa otoka, pomorac, inžinjer, inovator, novinar… Slika me je podsjetila na dane kada sam na zelenom seizmičkom brodu “Junak” – remorkeru plovio našom plavom ravnicom i otkrio mnoge horizonte kojima nema kraja. Vaš zeleni remorker plovi po zlatnom moru – Panonskom moru i vodi vas u Božji zagrljaj i Njegovo vječno kraljevstvo. Mi Dalamatinci stojimo uz naše Hrvate Bunjevce i Šokce, jer smo po korijenima bliski. Lipi pozdarv uz Božji blagoslov sa otoka Čiova i najlipšeg grada na svitu – Trogira

    • Milan Stepanović

      16/12/2020 at 08:35 Reply

      Hvala, ja jednu Bunjevku već godinama čuvam u svojoj kući i u svome srcu. Čiovo i Trogir su prelepa mesta u kojima smo moja supruga i ja više puta boravili i istinski uživali u lepotama prirode i stare trogirske arhitekture.

Odgovorite Milan Stepanović Otkaži

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.