• UVODNA REČ

    ZAPLOVIMO RAVNOPLOVOM!

    Dragi prijatelji, pokrenuli smo sajt RAVNOPLOV u želji da predstavimo kulturno-istorijsko nasleđe Sombora i okoline, ali i celokupnog Panonskog prostora i da približimo posetiocu sajta prepoznatljiv šarm ravnice, njene ljude, običaje, lepote i zanimljivosti, njenu prošlost i sadašnjost. Kao što je i Panonska ravnica, i mi ćemo težiti da budemo zona izmirenja suprotnosti, mesto dobrih vibracija i pozitivnih misli, lepih sećanja i vrednih podsećanja na život u tihom, mirnom, skromnom i uzdržljivom svetu, samo naizgled jednolikom i ćutljivom, ali bliskom, živom i toplom, kao gnezdo na dlanu. Ravničarski bard Veljko Petrović pisao je da pod ogromnim ravničarskim nebom uspravljen čovek, zagledan u njega, saznaje više nego i na vrhu najviše stene:…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    MONOGRAFIJA “U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA”

    Monografija “U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA” upravo je objavljena, a na molbu brojnih prijatelja i ovim putem dajemo osnovne činjenice o njoj, kao i obaveštenje kako može da se poruči i nabavi. Osim navedenih mogućnosti u obaveštenju koje sledi, knjigu je moguće poručiti i javljanjem u komentaru ispod ovog priloga.   Istovremeno, raspisujemo i pretplatu na englesko izdanje monografije, koje će biti štampano do polovine 2020. godine. Kratak pregled monografije i neke od njenih stranica možete da pogledate u prilogu:  

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  SLAVNI SINOVI RAVNICE,  Znamenite ličnosti

    SOMBORKA – SRPSKA HEROINA

    Jedna od retkih žena revolucionara u Austrougarskoj bila je Marija Kovačević. Rođena je u Somboru, 1880. godine. Posle završene Više devojačke škole, u rodnom gradu je 1898. g. završila i somborsku Srpsku učiteljsku školu (Preparandiju). Već naredne godine postavljena je za učiteljicu u Zemunu, gde je, u srpskoj osnovnoj školi, radila pre i posle Prvog svetskog rata. U Zemunu, u vreme kada su se s one strane Save i Drine zbivali dramatični događaji, koji su nagoveštavali 1914. godinu, mlada učiteljica, vaspitavana na nacionalnim idealima svoje generacije, uključila se u revolucionarni pokret zemunskih rodoljuba. Postala je član Narodne odbrane i održavala tesne veze sa Srbijom. Još od 1905. godine preuzimala je…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC

    Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja  „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    PRVI SRPSKI UDŽBENIK IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU

    Godine 1824, Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), zapravo prvi srpski udžbenik iz astronomije (poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski i nemački jezik, a neko vreme (od septembra 1814. do juna 1816. g.)…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU

    Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    LOV NA “DUNAVSKE KITOVE”

    Tokom 18. i 19. veka dunavski alasi iz bačkog Podunavlja, posebno oni iz Sonte i Apatina, išli su dva puta godišnje, s proleća i jeseni, u lov na najveću dunavsku ribu – morunu. Moruna ili beluga, kako je još nazivana, riba je iz reda jestera i živi u Crnom i Kaspijskom moru, a tokom razmnožavanja migrira u slatke vode velikih reka iz sliva ova dva mora – Dunava i Volge. Ima kratka trouglasta usta i pljosnate niti brade, kao i vretenasto telo, slično jesteri i kečigi, samo nešto zdepastije. Gornja strana njenog tela bila je najčešće tamnosiva, a trbušna strana prljavobela. Ranije je migrirala sve do iznad Budimpešte i do…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    NAJSTARIJI SRPSKI NOVAC

    U srednjem veku, na prostoru Srbije, prvobitno je korišten vizantijski zlatni, srebrni i bakarni novac, a potom, istovremeno, i mletački srebrni novac (tzv. metapani), koji je u srpske zemlje dolazio putem raširene trgovine sa Dubrovnikom. Najstariji srpski novac, pre skoro osam vekova, počeo je da kuje kralj Stefan Radoslav, sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk velikog župana Stefana Nemanje. Kralj Radoslav vladao je Srbijom od 1228. do 1233. godine i kovao je, po uzoru na vizantijske vladare i vlastelu, srebrni i bakarni novac čankastog oblika. Natpisi na novcu bili su ispisani grčkim pismom i jezikom, a kralj je potpisan imenom vizantijske dinastije Duka, s kojom je, po majci i ženi,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PRVI SRPSKI SREBRNI DINARI POSLE ČETIRI VEKA

    Trebalo je da prođe skoro 420 godina od kovanja poslednjeg srpskog srebrnog dinara iz vremena vladavine despota Lazara Brankovića (1456-1458), iskovanog pred pad Smedereva i propast srednjovekovne srpske države, da bi Srbija ponovo iskovala svoj srebrni dinar. U vreme vladavine mladog kneza Milana Obrenovića, Kneževina Srbija je, na osnovu Pariske novčane konvencije i Zakona o kovanju srpske srebrne monete usvojenog u Narodnoj skupštini 29. novembra 1873. godine, počela 1875. g. da kuje svoj prvi srebrni novac od 50 para, 1 i 2 dinara. Prvi savremeni srpski dinar nastao je u kovnici u Beču, a njegov graver bio je Fridrih Leisek. Dinar je imao prečnik od 23 mm, bio je težak…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    MONOŠTORSKI ROMI – NAJVEĆA ROMSKA SKUPINA U OKOLINI SOMBORA

    Romsko naselje pored Monoštora danas je sastavni deo sela, a nastalo je na njegovom jugozapadnom obodu (još 1936. g. romsko naselje činila je svega jedna ulica, sa oko 40 kuća). Nema potpuno pouzdanih podataka o tačnom vremenu doseljavanja Roma u Monoštor, ali se pretpostavlja da se to dogodilo polovinom 19. stoleća, kada se nekoliko manjih skupina Roma iz tadašnje Vlaške (Rumunije) stalno naselilo pored Monoštora i Apatina, gde su bili goniči konja za vuču dunavskih i kanalskih lađi. Kada je ovaj način vuče lađi prestao, blizina velikih podunavskih šuma omogućavala je ovdašnjim Romima potrebne sirovine za bavljenje koritarstvom (izradom drvenih korita i valova), ali i proizvodnjom drugih kućnih potrepština od…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    KAKO JE LAZA KOSTIĆ POSTAO NAJPLAĆENIJI GLUMAC NA SVETU

    Godine 1895. pričao je Laza Kostić, malo u šali, a više u zbilji, kako je, sedam godina ranije, postao najplaćeniji glumac na svetu, i to – na Cetinju. Glumeći u pozorišnoj predstavi Kostić je, za svaku izgovorenu reč, dobio ni manje, ni više, no po 15 srebrnih florina (ili 185 grama srebra). Kako je Kostić postao toliko plaćen glumac govori priča koja sledi. Godine 1886. g. štampano je na Cetinju prvo izdanje  drame „Balkanska carica“ crnogorskog kneza Nikole I Petrovića, koja je, u kraćoj verziji, premijerno izvedena na Cetinju još 1884. godine. Knez Nikola je, u jesen 1888. godine, u čast dolaska svoje rođake kneginje Darinke i njene kćerke Olge…

  • DAMARI RAVNICE,  Muzika

    ĐELEM, ĐELEM – OD SOMBORSKOG HOTELA DO SVETSKE HIMNE ROMA

    Znamenit i svetski uspešan film „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića planetarno je afirmisao romsku pesmu „Đelem, đelem“ (Idem, idem), koja je na Prvom svetskom kongresu Roma (1971) izabrana za romsku himnu. Stihove pesme je, na već postojeću tradicionalnu romsku melodiju poreklom, najverovatnije, iz Moldavije, napisao srpski Rom Žarko Jovanović (postoji beleška o tome da je melodiju pesme u Moldaviji prvi zapisao Duško Radetić, urednik Radio Beograda, poznati, akademski obrazovan harmonikaš i dirigent, te da je tako stigla na naše prostore). Stihovi pevaju o poniženju i masovnom stradanju Roma u Porajmosu (romskom holokaustu u Drugom svetskom ratu). Pesma je, mada omiljena među srpskim Romima, bila malo poznata, sve dok je, polovinom…