• UVODNA REČ

    ZAPLOVIMO RAVNOPLOVOM!

    Dragi prijatelji, pokrenuli smo sajt RAVNOPLOV u želji da predstavimo kulturno-istorijsko nasleđe Sombora i okoline, ali i celokupnog Panonskog prostora i da približimo posetiocu sajta prepoznatljiv šarm ravnice, njene ljude, običaje, lepote i zanimljivosti, njenu prošlost i sadašnjost. Kao što je i Panonska ravnica, i mi ćemo težiti da budemo zona izmirenja suprotnosti, mesto dobrih vibracija i pozitivnih misli, lepih sećanja i vrednih podsećanja na život u tihom, mirnom, skromnom i uzdržljivom svetu, samo naizgled jednolikom i ćutljivom, ali bliskom, živom i toplom, kao gnezdo na dlanu. Ravničarski bard Veljko Petrović pisao je da pod ogromnim ravničarskim nebom uspravljen čovek, zagledan u njega, saznaje više nego i na vrhu najviše stene:…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    MONOGRAFIJA “U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA”

    Monografija “U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA” upravo je objavljena, a na molbu brojnih prijatelja i ovim putem dajemo osnovne činjenice o njoj, kao i obaveštenje kako može da se poruči i nabavi. Osim navedenih mogućnosti u obaveštenju koje sledi, knjigu je moguće poručiti i javljanjem u komentaru ispod ovog priloga.   Istovremeno, raspisujemo i pretplatu na englesko izdanje monografije, koje će biti štampano do polovine 2020. godine. Kratak pregled monografije i neke od njenih stranica možete da pogledate u prilogu:  

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    KNJIGE O SOMBORU – PRETPRAZNIČNA PONUDA SA POPUSTOM!

    U TOM SOMBORU… GRAD U PRIZMI STOLEĆA [Monografija, 416 strana, pun kolor, preko 900 ilustracija, kunstdruk papir, tvrd povez, 31 x 24 cm, ćirilična i latinična verzija] Cena sa popustom: 4.150,- dinara   SOMBOR – SLOVO PO SLOVO [Monografija, 320 strana, pun kolor, preko 700 ilustracija, kunstdruk papir, tvrd povez, 23 x 21 cm] Cena sa popustom: 1.600,- dinara   PLEMIĆKE PORODICE U SOMBORU DO KRAJA XVIII VEKA [Monografija, 280 strana, pun kolor, kunstdruk papir, broširani povez sa klapnama, 24 x 16,5 cm] Cena sa popustom: 990,- dinara   BITKA KOD SENTE – SLIKA SLAVNE ISTORIJE [Monografija, 96 strana, pun kolor, kunstdruk papir, broširani povez sa klapnama, 23,5 x 16,5…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Znamenja

    ZNAMENJA SOMBORSKIH TRGOVAČKIH I ZANATSKIH CEHOVA

    Prvi podaci o cehovskom ili esnafskom udruživanju somborskih zanatlija potiču s početka 18. veka, pa je 1719. g. u Somboru zabeležen krojački, a 1724. g. i ćurčijski esnaf. Prema Izjavi o alternativi, koja je prethodila elibertaciji grada, a kojom su predstavnici somborskih rimokatolika dali garancije ravnopravnog učešća većinskog pravoslavnog stanovništva u budućoj gradskoj vlasti, u članu 10 navedeno je pravo trgovaca i zanatlija obe veroispovesti da slobodno stvaraju svoje cehove. Nakon što je Sombor 1749. g. dobio status slobodnog i kraljevskog grada, gradski Magistrat je uređivao cehovsko udruživanje i privilegije. Vremenom je rastao i broj trgovaca, pa je polovinom 18. veka u gradu bio 21 veletrgovac marvom žitom i vinom,…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    VELIKA EPIDEMIJA KOLERE U SOMBORU I BAČKOJ 1831. GODINE

    Evropa se upoznala sa pošastima kolere tek krajem prve trećine 19. veka. Na svoj crni pohod pandemija kolere krenula je iz Indije i širila se po jugoistočnoj Aziji između 1816. i 1826. godine, da bi 1829. godine stigla do evropskih predela južne Rusije. Godine 1831. kolera se pojavila i u Ugarskoj, kao delu Habzburške monarhije. Tokom trajanja pandemije u Ugarskoj su bila zaražena 218.183 stanovnika, od kojih je 87.391 oboleli (ili 40,05%) smrtno stradao. Pandemija je tokom 1831/32. g. nastavila da se širi prema nemačkim državama, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pa je samo u Parizu od kolere preminulo oko 20.000, a u Londonu preko 6.500 stanovnika. Kolera, koja ranije nije…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Književnost,  OBZORJA PROŠLOSTI

    BOLOVANJE I SMRT LAZE KOSTIĆA

    Posle smrti svoje supruge Julijane, krajem oktobra 1909. godine, u njihovoj prostranoj kući Laza Kostić je ostao potpuno sam. Prvi put naredne godine nije obeležio svoju krsnu slavu (Sv. Jovana, 7/20. januara). Supruzi je dao šestonedeljni  pomen, često je obilazio njen grob i ozbiljno je razmišljao o preseljenju u Beč, ali je hteo ovde da sačeka njen godišnji pomen (Svetislavu Stefanoviću polovinom marta 1910. godine, piše iz Sombora: Još mi je kao u tuđoj kući. Na groblju kao da mi je bliže srcu. Pa te dosade svaki čas. Počinje se vršiti reč moje pokojnice svojim bolničarkama: „Ostavljam mu sve što imam, al’ će videti kakva je to briga“. Jutros dobih…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    TRI SOMBORSKA ZEMLJOTRESA

    Kako područje Bačke nije trusno, zemljotresi su ovde najčešće posledice seizmičkih talasa, odnosno potresa na udaljenijim lokacijama, pa je i Sombor kroz istoriju doživeo svega nekoliko zabeleženih zemljotresa. Dva su se dogodila u davnoj ili relativno davnoj prošlosti, a treći u istorijski novije vreme – 1964. godine. Srednjovekovni izvori zapisali su da je snažan potres 1443. g. napravio veliku štetu u preteči današnjeg Sombora – naselju Coborsentmihalj, u kome su tada stradali stari kaštel ovdašnje vlastelinske porodice Cobor, sa crkvom Sv. Mihaila i trošnim kmetovskim kućama. bio je porušen u zemljotresu 1443. godine. Drugih podataka o ovom potresu nema, ali je on, najverovatnije, posledica činjenica seizmičkih talasa dva izuzetno snažna…

  • DAMARI RAVNICE,  Folkloristika,  RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    MONOŠTORSKA ŠOKAČKA NOŠNJA – ŽIVOPISAN TRAG STARE VOJVODINE

    Nošnja monoštorskih Šokica spada u najživopisnije nošnje na našim prostorima, jedinstvena je i nadaleko prepoznatljiva. Ženka šokačka nošnja u Monoštoru razlikovala se kod devojaka, mladih žena i starijih Monoštorki, a najkićenija je bila devojačka nošnja. Šokice su, od kada postoje o tome zapisi, veoma mnogo polagale na lepotu svoje odeće. Neki od starijih zapisa, iz 19. veka, zamerali su monoštorskim Šokicama da previše vremena posvećuju izradi tkanja i prediva, kao i ukrašavanju svoje odeće, te da zbog toga zanemaruju druge dužnosti. Najstariji opis ženske šokačke odeće potiče iz 1860. godine, iz pera tadašnjeg monoštorskog beležnika Pavla Demetrovića. On piše kako su ovdašnje Šokice nosile ukrašene košulje, sa pojasom, suknjom i…

  • Običaji,  RAVNIČARSKI DIVANI

    SOMBORSKA SNAŠA KOJU JE OTAC VRATIO KUĆI POSLE VENČANJA PRED MATIČAREM

    Godine 1895. u Somboru su, kao i u ostalim gradovima i selima Kraljevine Ugarske, postala obavezna venčanja pred matičarem, u gradskoj, odnosno opštinskoj (seoskoj) matičnoj kancelariji. Država je te godine, umesto crkve, u potpunosti preuzela vođenje matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, a crkva je i dalje imala pravo da vodi svoje matične protokole, ali je upis u državne knjige postao obavezan, bez obzira na upis u crkvene knjige. Bračni parovi su te godine prvi put sklapali brak pred somborskim matičarem, u Velikoj sali Gradske kuće, posle čega bi, obično nakon nekoliko dana, odlazili u svoju crkvu na crkveno venčanje. Tako su se u četvrtak, 3. oktobra 1895. godine (po…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    PLEMIĆKI I SENATORSKI SIN – BAHATI SOMBORSKI “MANEKEN-PIS”

    Prvi somborski gradonačelnik Martin Parčetić, kasnije zaslužni senator i plemić, imao je, kao i toliki drugi somborski uglednici, muke sa svojim naslednicima. Njegov mlađi sin Josip još kao dete, poveljom carice Marije Terezije iz 1753. godine, dobio je, uz oca i starijeg brata, status plemića. Ipak, on je u mladosti, po svom ponašanju i karakteru, bio vrlo daleko od onog što bi se očekivalo od mladog plemića i sina uglednog oca, gradskog senatora i prvog somborskog gradonačelnika. Sklon šeretluku, ali i kavgi, mladi Josip Parčetić više puta je upadao u neprilike iz kojih ga je vadio njegov ugledni i uticajni otac. Jedna od takvih neprilika zapisana je u sudskim županijskim…

  • RAVNIČARSKI DIVANI

    OBEZGLAVLJENA „KRALJICA PANONIJA“ KRAJ MALOG STAPARA

    Habzburška monarhija, u čijem se posedu nalazio Francov (Veliki bački) kanal, prokopan između 1793. i 1802. godine, krajem šezdesetih godina 19. veka ustanovila je da je njeno poslovanje kanalom lišeno komercijalne elastičnosti, pa je odlučila da kanal ponudi u zakup preduzimaču koji bi ga, uz državnu materijalnu pomoć, obnovio. Posla se prihvatio inženjer i general Ištvan Tir (1825-1908), naturalizovani Britanac mađarskog porekla (rođen u Baji), graditelj Korintskog kanala u Grčkoj i blizak prijatelj i saradnik graditelja Sueckog kanala Ferdinanda Lesepsa. Tir je ubedio engleske ulagače da u opravku i dogradnju kanala ulože milion funti sterlinga, pa je Francov kanal 1870. g. ustupljen, na period od 75 godina, londonskom akcionarskom društvu…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    MLADI SOMBORSKI PLEMIĆI – FALSIFIKATORI ŠKOLSKIH DIPLOMA

    Da lažna školska svedočanstva nisu proizvod samo savremenog vremena govori i slučaj sa falsifikovanjem pečata somborske Gramatikalne (ili Latinske) škole. Trorazredna Gradska gramatikalna škola u Somboru počela je sa radom 9. novembra 1763. godine. Bila je organizovana po ugledu na cenjene jezuitske gramatikalne škole, a u njoj su predavali najučeniji fratri somborskog franjevačkog manastira. Školu, koja je imala tri razreda, od kojih je prvi trajao dve godine, pohađala su deca obe veroispovesti (1774. g. u njoj je bilo 69 učenika). Osnovni obrazovni cilj škole bio je učenje pravilnog govora i pisanja latinskog jezika. Prvobitno je škola imala dva profesora, a od kraja 1778. godine, kada je gradski Magistrat sklopio nov…