U arhivu Kaločke nadbiskupije (u Mađarskoj), sačuvan je jedan neobičan i sa jezičkog, sociološkog i etnološkog stanovišta, posebno za bačke Šokce, dragocen i zanimljiv dokument, koji je načinjen u novembru 1811. g. između Ivana Lerića, žitelja sela Berega (danas Bačkog Brega – naselja severno od Sombora), i njegove supruge Jele rođ. Derventić, poreklom iz Ižipa (danas Topolja) – Beregu najbližeg baranjskog podunavskog sela. Lerići su stara bereška šokačka porodica, koja se u selu beleži još 1715. godine, a Derventići su u Ižipu (Topolju) zapisani još krajem 17. veka.
Pred crkvenim sudom Kaločke nadbiskupije supružnici su 12. novembra 1811. g. načinili pogodbu o ispravljanju svog dotadašnjeg, očito problematičnog bračnog života. Dokument je pisan narodnim jezikom bačkih Šokaca, ikavicom i latiničkim pismom, pa ga prvo navodimo u izvornom obliku:
Godine 1811 dana 12 Novembra mi doli podpiszani ne sloxni druzi ovu pogodbu prid svetim Sudom Kalacsanskim ucsinili jesmo.
Pervo Ja Jela Derventics obechajem da Pervo Nistha iz Kuche nechu ukrasti jali bez znanya moga muxa iz kuche izneti.
Drugho Shta medgyu namise govori u Kuchi se csini nechu raznashat nechu u selu razglasiti niti moga Druga ogovarati.
Treche Obechajem dachu poduxnosti mojoj za Kuchnu Potribu Brigu imati bilo Ruho moga muxa uvik opirati kerpiti i shiti jednom ricsjom onako se vladati kako Bog i Sveta Majka Cerkva zapovida.
Ja pak mux nyezin Ivan Lerits obechajem od drughe strane dachu moju xenu milovati iz snyom po Zapovisti Boxjoj xiviti niti ikada kurvom jali drugim neposhtenim imenom nazivati.
Sigut Supra
+ Ivan Lerits
+ Helena Derventics
Iščitavanje dokumenta glasi:
Godine 1811, dana 12. novembra, mi doli potpisani nesložni druzi ovu pogodbu prid svetim Sudom kalačanskim učinili jesmo:
Pervo: Ja Jela Derventić obećajem da ništa iz kuće neću ukrasti, jali bez znanja moga muža iz kuće izneti.
Drugo: Šta među nami govori se (i) u kući se čini, neću raznašat (i) u selu razglasit, niti moga druga ogovarati.
Treće: Obećajem daću po dužnosti mojoj za kućnu potribu brigu imati, bilo ruho moga muža uvik opirati, kerpiti i šiti, jednom ričjom onako se vladati kako Bog i Sveta majka cerkva zapovida.
Ja pak muž njezin Ivan Lerić obećajem od druge strane da ću moju ženu milovati i s njom po zapovisti Božjoj živiti, niti ikada kurvom jali drugim nepoštenim imenom nazivati.
Sigut Supra (kao gore):
+ Ivan Lerić
+ Helena Derventić
Konačno, evo kao glasi i prevod dokumenta na savremen srpski jezik:
Godine 1811, dana 12. novembra, mi dolepotpisani nesložni (bračni) drugovi, učinili smo ovu pogodbu pred svetim Sudom kaločke nadbiskupije:
Prvo: Ja, Jela Derventić, obećavam da ništa iz kuće neću ukrasti ili bez znanja svog muža izneti.
Drugo: Šta se među nama govori i u kući čini, neću raznositi i po selu razglasiti, niti svog druga (muža) ogovarati.
Treće: Obećavam da ću, po svojoj dužnosti, brinuti o kućnim potrebama, belo rublje svoga muža uvek prati, krpiti i šiti, jednom reči onako se vladati kako Bog i Sveta crkva zapovedaju.
Ja, njen muž Ivan Lerić, obećavam s druge strane da ću svoju ženu milovati (poštovati) i s njom po zapovesti Božjoj živeti, i nikada je neću kurvom ili drugim nečasnim imenom nazivati.
Gornje potvrđuju:
+ Ivan Lerić
+ Jela Derventić
M. S.
