• UVODNA REČ

    ZAPLOVIMO RAVNOPLOVOM!

    Dragi prijatelji, pokrenuli smo sajt RAVNOPLOV u želji da predstavimo kulturno-istorijsko nasleđe Sombora i okoline, ali i celokupnog Panonskog prostora i da približimo posetiocu sajta prepoznatljiv šarm ravnice, njene ljude, običaje, lepote i zanimljivosti, njenu prošlost i sadašnjost. Kao što je i Panonska ravnica, i mi ćemo težiti da budemo zona izmirenja suprotnosti, mesto dobrih vibracija i pozitivnih misli, lepih sećanja i vrednih podsećanja na život u tihom, mirnom, skromnom i uzdržljivom svetu, samo naizgled jednolikom i ćutljivom, ali bliskom, živom i toplom, kao gnezdo na dlanu. Pod ogromnim ravničarskim nebom uspravljen čovek, zagledan u njega, saznaje više nego i na vrhu najviše stene: da je sitna, jedva primetna tačka, ali…

  • RAVNIČARSKI DIVANI,  Tradicija

    PREDNJA ILI ČISTA SOBA U STARIM SOMBORSKIM KUĆAMA

    Većina nekadašnjih kuća u Somboru građena je tipski, na način kako su to propisale državne vlasti Habzburške monarhije u drugoj polovini 19. stoleća. Njihova arhitektura, osim u najužem gradskom jezgru, bila je, mahom, ruralna, a kuća se sastojala od prednje sobe, kuhinje, stražnje ili zadnje sobe, ostave ili komore, gonka ili hodnika i tavana. Prva prostorija u kući bila je „prednja“, „gostinska“ ili „čista“ soba, u kojoj je bio građanski nameštaj sa s jednim ili dva (razdvojena ili spojena) „švapska kreveta“, a ponegde i sa kanabetom ili otomanom. Ranije su ležaji bili daščani, na niskim „kozama“. Na daske kreveta prvo je stavljana slamarica (slamnjača, ispunjena mekanom kukuruznom ljuštikom), a preko…

  • PALETA RAVNICE,  Umetnost

    KAKO NASTAJE SLIKA – OD PRVE LINIJE DO POTPISA (SAVA STOJKOV)

    Godinu dana nakon što je dobio svoju galeriju i atelje u istorijskom zdanju somborske Preparandije (koji su postojali između 2010. i 2016. godine, sve dok Preparandija – nekadašnja Srpska učiteljska škola – nije oduzeta somborskom Pedagoškom fakultetu i predata u vlasništvo SPC), zamolio sam omiljenog somborskog i vojvođanskog slikara Savu Stojkova da napravimo seriju fotografija koje bi svedočile o nastanku jedne njegove slike. I zbilja, 8. februara 2011. godine, od 10:00 do 11:30 časova, u njegovom atelju u Preparandiji, brzim tempom i rutinom koju je posedovao, maestro je, pred mojima fotoaparatom na stalku, naslikao jedan svoj klasičan bački pejzaž. Od preko 100 fotografija koje sam tada načinio, odabrao sam 40,…

  • DAMARI RAVNICE,  Književnost

    GROMKO POETSKO SRBOVANJE Dr JOVANA SUBOTIĆA

    Prečansko srpstvo predstavljalo je u 18. i 19. veku kolevku srpske pismenosti, prosvete, nauke i kulture. Velik je broj ovostranih znamenitih srpskih književnika, od Orfelina i Dositeja, do J. J. Zmaja i Laze Kostića, koji su značajno pomerali civilizacijske granice srpske kulture, približavajući je Evropi. U njihovim delima prisutan je znatan uticaj evropskih kultura (nemačke, francuske, engleske, ruske, mađarske), ali su, istovremeno, gotovo svi bili izrazito nacionalno svesni, shvatajući da njihova kulturna misija, u jednom svom važnom segmentu, sadrži i nacionalnu komponentu. Među takvim prečanskim srpskim piscima bio je, tokom prve polovine 19. veka, i Jovan Subotić. Rođen u Dobrincima, u Sremu, 1817. godine, kao sin tamošnjeg pravoslavnog sveštenika, Jovan…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    SOMBORSKI PAŠIN SOKAK (DOSITEJEVA ULICA)

    Nekadašnji somborski Pašin sokak, koji od 1920. g. nosi naziv Dositeja Obradovića, jedna je od najstarijih ulica starog gradskog jezgra u Somboru. Protezala se od Trga Sv. Trojstva do južnog gradskog šanca (kasnije Venca Stepe Stepanovića) i pouzdano je postojala još u vreme turske uprave gradom. Prema predanju, u ulici se u 17. veku, za vreme turske uprave, nalazila pašina rezidencija. Skoro je sigurno da se upravo na to zdanje odnosi zapis turskog putopisca Evlije Čelebija, koji je 1665. g. posetio Sombor: Od svih dvoraca ističe se kao najbolji i najljepši dvorac (saraj) Beri-paše. To je pravi rajski vrt Irem. Tu sam boravio jednu sedmicu i provodio se onako kako…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    VELIKI RIMSKI NASIP U OKOLINI SOMBORA

    Na prelazu iz stare u novu eru današnju Bačku naseljavala su keltska i dačka plemena, a od početka 1. do polovine 2. veka nove ere, sa prostora današnje južne Rusije, u Panonsku niziju i Podunavlje prodirala su plemena iranskog porekla, među kojima je najbrojnije bilo ratoborno polunomadsko stočarsko i konjaničko pleme sarmatskih Jaziga, koji su, krajem 1. i tokom 2. veka,  prelazili Dunav i napadali rimsku provinciju Panoniju. Po ugledu na zatečeno keltsko i dačko stanovništvo, Jazigi su, vremenom, prestali da žive nomadskim načinom. Na osnovu znatnog broja arheoloških nalaza, koji se vezuju za period boravka Sarmata, moženo da pretpostavimo da je na prostoru današnjeg Sombora, između prvog i četvrtog…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    AVGUST NA SOMBORSKIM SALAŠIMA

    Pre pojave parnih vralica, u avgustu je još uvek trajala vršidba žita, na prastari način (na gumnu, uz pomoć konja ili volova). Preoravane su „ugarnice“ (zemlja na ugaru), ili su, barem, vlačene teškom branom kako bi grudve zemlje bile što bolje izmrvljene, a zubača izvučena i utamanjena. Čim bi se u avgustu primetilo da prvo klasje prosa (proje) počinje da „plavi“ (sazreva) započinjala je njegova žetva ili kosidba (ukoliko bi se čekalo dok sav proso ne zaplavi, veći deo roda bi propao). Žetva ili kosidba prosa obavljana je jutrom, „za rose“, ili uveče, a otkosi su ostavljani dan ili dva i u međuvremenu su prevrtani. Kada bi proso bio povezan…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

    NAJSTARIJI POMENI ŠOKAČKOG IMENA

    Južnoslovensko katoličko stanovništvo iz Bosne i Hrvatske u Bačku se u manjim migracionim talasima naseljavalo već od prve polovine 16. veka (pojedinačnih doseljavanja bilo je još krajem 15. veka). U sam suton Ugarske kraljevine usledila je, oko 1524. godine, manja migracija dalmatinskog stanovništva u Podunavlje, a iz istog pravca nastavilo se doseljavanje i oko 1530. godine, u vreme prodora Turaka u Dalmaciju (deo tog stanovništva kasnije se, oko 1565. godine, vratio u Dalmaciju). Naselјenike iz Dalmacije i Slavonije, doselјene u Bačku tridesetih godina 16. veka, pominju i zapisi kasnijih letopisa segedinskog i subotičkog franjevačkog manastira. Polovinom 16. veka u nekoliko podunavskih sela naselilo se zemlјoradničko stanovništvo katoličke veroispovesti, poreklom iz…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Muzika,  OBZORJA PROŠLOSTI

    GRANIČARSKA PESMA [RADO IDE SRBIN U VOJNIKE] – NAJPOPULARNIJA PESMA VOJVOĐANSKIH SRBA U 19. VEKU

    Još kao mladić, budući pančevački sveštenik i prota Vasilije Živković (1819-1891) napisao je „Graničarsku pesmu“, u narodu poznatiju pod nazivom „Rado ide Srbin u vojnike“. Posle završenih studija prava u Pešti i Požunu (Bratislavi), Vasilije Živković je završio i Bogosloviju u Vršcu, pa je 1845. g. postavljen za đakona, a već naredne godine i sveštenika Uspenskog hrama u Pančevu, u kome će ostati do kraja života. Osim svešteničkog poziva Vasilije Živković je neko vreme radio i kao katiheta i profesor srpskog jezika u pančevačkoj realki, u kome su njegovi učenici, osim ostalih, bili i Mihajlo Pupin i Uroš Predić (prepoznavši talenat vredan ulaganja, prota Živković je izradio kod nadležnih da…

  • Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI,  SLAVNI SINOVI RAVNICE,  Znamenite ličnosti

    LEPI BAČVANIN – LJUBAVNIK RUSKE CARICE

    Simeon Zorić, general-lajtant ruske armije, rođen je 1743. g. u Čurugu, u srpskoj graničarskoj porodici, kao sin Gavrila Nerandžića i Stafanije rođ. Zorić (Nerandžići su u Čurugu živeli i početkom 19. veka). Simeona je, još u detinjstvu, posinio brat od strica njegove majke, kapetan Potiske vojne granice u Žablju Maksim Zorić, čije je prezime Simeon uzeo (njega pominje jedna pesma iz četrdesetih godina 18. veka, stihovima: Maksim Zoriče, dobar vojniče). Početkom 1752. g. kapetan Maksim Zorić preselio se, kao i toliki drugi srpski graničarski oficiri, u Rusiju, u oblast nazvanu Slavenoserbija, a njegov posinak Simeon učinio je to dve godine kasnije, sa porodicom Maksimovog brata Vasilija. Od 1754. godine, pod…

  • DAMARI RAVNICE,  Istorija,  Muzika,  OBZORJA PROŠLOSTI

    MIKA IZ BEREGA

    Krajem 19. i početkom 20. veka malo šokačko selo Bereg (danas Bački Breg, severno od Sombora) imalo je svoje svirače – gajdaše, violiniste (primaše) i tamburaše: Marka „Zujaču“, Matu Balatinca, Marka i Marina Stipankova (braću „Ćeresko“), Peru Furmanova, Petra Palikina, Adama Prodana (Ča Evicu), Pantu Tubića i druge muzičare. Oni su svirali po seoskim svatovima, na prelima i kolima, aldomašima i pokladama, o seoskoj slavi i u drugim prilikama gde se bez gajdaša i tamburaša nije moglo zamisliti šokačko veselje. Ipak, najpoznatiji bereški muzičar bio je Mika Ivošev ili Mika iz Berega, koga je, daleko izvan lokalnih okvira, proslavio Zvonko Bogdan u stihovima svoje široko popularne pesme „Ne mogu se…