BEZDANSKA PREVODNICA

Kako bi se razrešile dugogodišnje teškoće Francovog (Velikog bačkog) kanala, sagrađenog između 1793. i 1802. godine, koje su postojale usled problema sa početnom monoštorskom prevodnicom i činjenicom da se, promenom toka Dunava, ona sada nalazila na sporednom rečnom toku, te je snabdevanje kanala vodom bilo otežano, započela je polovinom 1840-ih izgradnja produženog kraka kanala od Dunava kod Batine, preko Bezdana, do Monoštora. Radovi su bili prekinuti tokom Mađarske revolucije (1848/49), ali su nastavljeni nakon toga, u vreme Vojvodstva srpskog.

Kao završna faza izgradnje novog kraka kanala, podignuta je tokom 1855/56. g. prevodnica na Dunavu, preko puta Batine. U potpunosti je sagrađena od betona i po svojoj veličini u to vreme bila je jedna od najvećih vodenih građevina u Evropi, a ujedno je ova prevodnica i prva evropska građevina na kojoj je primenjeno podvodno betoniranje, što je u to vreme predstavljalo smeo poduhvat njenog projektanta i graditelja, inž. Johana Mihalika (on će, nekoliko godina potom, objaviti knjigu u kojoj je detaljno opisao nastanak prevodnice). Za potrebe izgradnje prevodnice kraj nje je, tokom radova, bila smeštena i privremena fabrika betona.

Dužina prevodnice, sa prednjom i zadnjom komorom, iznosila je 124 metra i povezana je sa kanalom sa dva lučna betonska zida duga po 34 metra. Imala je dva para drvenih (hrastovih) dvokrilnih kapija. Predkomora, koja je služila za smeštaj plovnih objekata, bila je duga 90 metara. Čitava prevodnica imala je impresivnu konstrukciju i odavala je utisak da je isklesana iz jednog komada. Njena izgradnja koštala je 800.000 forinti.

Prevodnica je svečano otvorena 27. jula 1856. godine i nazvana je imenom cara Franje Josifa I. Tim povodom položena je u temelj prevodnice povelja, čiji tekst u prevodu glasi:

Božjom pomoći, za slavne vladavine Njegovog presvetog carskog i kraljevskog apostolskog veličanstva Franje Josifa I, cara Austrije, a pod okriljem njegove ekscelencije g. ministra finansija Karla sl. barona de Bruka, njegove ekscelencije g. guvernera Vojne i Civilne uprave za Srpsko Vojvodstvo i Tamiški Banat Johana grofa Koroninija Kronberga i g. potpredsednika Namesničkog veća Viktora sl. barona de Šmidburga, ova ustava (brana) za plovidbu na teritoriji Bezdana, naspram mesta Batine, i za povezivanje Francovog kanala i Dunava, radi unapređenja trgovine, koja je do sada postojala kod Monoštora, a bila je poremećena promenama nastalim u toku reke Dunav, sagrađena je. Izgradnja je izvršena o trošku Državne blagajne, na predlog carskog i kraljevskog ministarskog inspektora za građevine, Jovana de Mihalika, koji ju je i gradio tokom godina 1855-1856. Kamen temeljac ove građevine, izgrađene od bretonskog materijala (betona), koja u Evropi nema pandana, biće danas, 27. jula 1856. godine, svečano postavljen, a u tu svrhu ovaj dokument, koji se prilaže u zid objekta, potpisuju svi prisutni.

U zid prevodnice urezana je i mermerna spomen-ploča, sa natpisom koji u prevodu glasi:

Za srećne vladavine cara Franje Josifa I, ova prevodnica, jedinstvena u Evropi, izgrađena je od betona, pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera grofa Koronini Kronberga, a izgradio ju je carsko-kraljevski građevinski inspektor Johan Mihalik u godinama 1855. i 1856.

Izgradnjom bezdanske prevodnice u potpunosti je, prvi put od završetka izgradnje Francovog kanala omogućena nesmetana plovidba i potreban nivo vode (ipak, tokom 1870-ih je, za dodatno snabdevanje Francovog kanala vodom, prokopan i Bajski kanal, koji se protezao od Baje do Bezdana). Krajem 19. veka (1898) zamenjene su drvene kapije bezdanske prevodnice metalnim, a ujedno je uklonjena i srednja kapija, koja je delila brodsku komoru na dva dela. Naredne 1899. g. prevodnica je dobila konstrukciju za povišenje kapija.

Manje, odnosno najhitnije popravke na prevodnici načinjene su 1906. g. i koštale su 66.500 kruna. Njena temeljna obnova usledila je tokom 1914/15. godine. Radovima su rukovodili Vilmoš Jolankai, glavni inženjer i šef inženjerske kancelarije, te inženjer Imre Kormendi, a projektant i izvođač bio je Janoš Lenarduzi. Troškovi ove obnove iznosili su preko 170.000 kruna. Nove veće sanacije bezdanske prevodnice usledile su 1935/36. i 1957/58. godine. Tokom 1981. g. povišena je dunavska glava prevodnice, a 1999. g. popravljen je njen ulazni deo. Poslednja detaljna obnova bezdanske prevodnice usledila je između 2018. i 2020. godine, uz pomoć i materijalnu podršku fondova Evropske Unije.

Među Somborcima je i danas raširena urbana legenda da je bezdanska prevodnica delo francuskog konstruktora Gistava Ajfela, koji sa izgradnjom ove prevodnice nije imao nikakvog dodira.

M. S.