Na osnovu vremenskih predznaka stari Somborci su, iskustvom i predanjem koje je prenošeno s pokolenja na pokolenje, razvili čitavu lepezu verovanja i pretpostavki u vezi sa predstojećim svakodnevnim životom u toku godine. Mnoga od ovih verovanja zapisana su u starim kalendarima, odakle su ovde i preneta.
Salašari su se plašili januara koji nije hladan i snežan (Toplog januara da te Bog sačuva). Ako je bilo trave u januaru, verovalo se da je neće je biti u maju, i što je januar topliji, smatrano je da će april i maj biti hladniji (Ako nije januar u snegu, teško njivi i vrtu, i dolu i bregu). Kada je januar bio kišovit, smatralo se da u jesen neće biti vina, da će usevi biti slabi i da će bolesnici umirati (Januarske kiše, grobova sve više).
I topliji februar nije bio povoljan znak (Ako februar muve izmami, marac [mart] će sve da ih podavi i Koja se mačka na februarskom suncu grije, ta se u marcu za toplu peć krije). Verovalo se da je bolje u februaru videti u polju gladnu zver no čoveka u košulji. Februarski vetrovi su najavljivali uranilo proleće i dobru vinsku godinu.
Ni topao mart nije bio poželjan (Bolje da te zmija upekne, nego marčano sunce ugrije). Za vetar koji bi prvi u martu dunuo, smatralo se da će ga tu biti i tokom celog leta. Kišan mart je (kao i suv april) bio zlo za ratare, ali i za stare i bolesne (Kišan marac berićeta ne donese; Mokar marac zao parac i Mokar marac u grob starac). Martovska rosa najavljivala je majske mrazeve, a grmljavina u martu rodnu godinu, upravo kao i suv mart (Marčana prašina nosi obilato žita i vina). Da bi koševi bili puni verovalo se da je najbolje da mart bude suv, april kišan, a maj oblačan. Rani martovski vetrovi najavljivali bi i rano proleće i leto, dok bi pozni vetrovi najavljivali kašnjenje proleća i leta.
April je bio valjan ako je vlažan (April u kiši, maj u cvetu). Ipak, u aprilu je često umirala nejač (April izje mnoge janjce, mnogu decu i starce), a vedre aprilske noći bile su „opake“ za voćke i vinograde. Iza aprilske grmljavine smatrano je da više mraza ne može da bude. Mokar april značio je suv jun, a suv april mokar jun. Suv april bio je loš predznak za useve (Suv april, gladna godina), a što je april bio tiši i lepši to je maj ljući i bešnji. Verovalo se da što pre u aprilu trn iscveta, to pre u julu bude žetva.
Ako je maj bio kišan, mislilo se da će jun biti suv, i obratno. Kišan i topao maj najavljivao je dobar rod žita i vina (Majska rosa sve nagoji, a majski mraz sve ubije i Majske rose berićet nose). Lepa, topla i tiha majska kiša (posebno oko Đurđevdana ili nakon višednevne suše) bila je zlata vredna (kap kao dukat). Majska grmljavina je najavljivala berićetnu godinu. Verovalo se da u maju prepelica pućka pošto će hrana o jeseni biti : što više pućka, to skuplja hrana. Prohladan maj najavljivao je dobar rod sena i vina.
Kišan i hladan juni najavljivao je loše leto (Hladan juni sve pokunji), a kakav je bio juni, smatralo se da će takav biti i decembar (Jako leto nosi jaku zimu i Nikakvo leto, nikakva zima).
Vlažan i kišni juli bio je nepoželjan (Jul močaran svačemu je kvaran), a mislilo se da hladan juli celo leto rashladi. Kako bi jul počinjao, tako bi i svršio (Kako kresovi počnu, tako i svrše). Ako je u julu jako rodio žir, bukvica i leska, verovalo se da će biti jaka zima sa mnogo snega.
I za avgust se verovalo da kakav je s početka, takav je ceo i do kraja. Avgustovske kiše uticale su na rod vina (Suv avgust suvo vino, voden avgust, vodeno vino i Što je deblja u avgustu kiša, to je tanje u oktobru vino). Avgustovske rose najavljivale su još dugo lepo vreme, a hladan vetar u avgustu najavljivao je postojano vreme. Što su mravi veće hrpe u avgustu nabacivali, to su predskazivali jaču zimu.
Verovalo se da iza toplog i suvog septembra ide hladan i vlažan oktobar. Septembarska kiša zlato je njivama, otrov vinogradima. Smatrano je da što avgust ne skuva, skuva septembar.
Ako su oktobar i jesen lepi, išla je jaka zima i rodna iduća godina. Sneg u oktobru značio je rani dolazak narednog proleća (Iza bela oktobra ide zelen februar). Što su ptice ranije u oktobru odlazile, zima je bila bliža (i obratno), a to je važilo i za lišće (što ranije opadne, to zima pre dođe).
Grmljavina u novembru najavljivala je rodnu godinu. Ako bi udario mraz nakon kiše u novembru, to je najavljivalo lošu godinu, dok bi sneg nakon suše najavljivao dobru godinu (i to što deblji sneg, to bolja godina). Smatralo se da novembarski sneg, koji odleži nekoliko dana pa prođe, više godi njivi nego đubrenje. Novembarski cvet je bio predznak vrlo jake zime, a uz to je iznurivao voćku i zatirao njen idući rod. Verovalo se da je dobro da u novembru počne jaka zima, jer što zima pre počne da besni, to pre izbesni.
Smatralo se da iza decembra snega puna, ide godina roda puna. Kaljav decembar najavljivao je kaljavu predstojeću godinu. Isto tako mlak ili mlitav decembar, najvljivali su mlaku ili mlitavu godinu. Što je decembar bio hladniji i obilatiji snegom, to su očekivanja od sledeće godine bila veća.
Kako bi umilostivili višnje sile somborski zemljodelci su organizovali litije s proleća, tokom leta su, o suši, dodole igrale po sokacima, a s jeseni i zime bilo je na desetine sitnih kućnih običaja koji su, kako se verovalo, uticali na plodnost zemlje i dobar rod, napredak marve i celog domaćinstva.
M.S.
