Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

ŠOROM ŠAJKE, A DUNAVOM – VOZ!

Nekada su vozovi išli po Dunavu i bez mosta, a danas ne idu ni preko mosta. Kada su 1869. g. železničkom prugom povezani Sombor i Subotica, nastavak trase iz Sombora vodio je ka Bogojevu (ranije Gombošu), gde je, do 1871. godine, spojena pruga koja je povezivala Erdelj, Suboticu, Sombor, Bogojevo, Erdut, Dalj i Osijek, a 1878. g. povezani su Dalj, Vinkovci i Slavonski Brod, pa je preko Sombora i Bogojeva putovao sav svet koji je od Budimpešte išao ka jugozapadu, sve do Rijeke i Trsta.

Do 1911. godine, kada je izgrađen železnički most kod Bogojeva (ranije Gomboš), vozovi su preko Dunava prelazili velikom parnom kompom sa šinama, koja bi ih prevezla od Erduta do Bogojova ili u suprotnom pravcu. I tako nekoliko puta dnevno.

Obično su preko kompe prevoženi samo vagoni, koji bi bili prikačeni na lokomotivu koja je čekala s druge strane Dunava. Kako mađarska država nije imala dovoljno sredstava za most preko Dunava kod Bogojeva (Gomboša), u pomoć je priksočio imženjer Rondi, koji je konstruisao dve parne skele (kompe).

Voz na dunavskoj kompi između Erduta i Bogojeva, početkom 20. veka

Silazak sa kompe na prugu, kod Bogojeva, početkom 20. veka

Sombor sa leve strane Dunava, a Vinkovci sa desne strane, bili su najveći železnički čvorovi početkom 20. veka na ovom prostoru i vozovi su neprestano saobraćali preko ovih čvorišta u pravcu Zagreba i Rijeke ili u pravcu Subotice, Segedina, Pešte, Novog Sada, Zemuna, Bečkereka, Temišvara… Stanice su bile uređene, vozni red u minut tačan, železničari obučeni u strogo ispeglane i uvek čiste uniforme, a vozovi su bili udobni, čisti, brzi i sigurni. Svakako, sasvim drugačije od vremena današnjeg. 

Most kod Bogojeva i Erduta, druga decenija 20. veka

Milan Stepanović

 

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.