Zloglasna Sedma SS dobrovoljačka brdska divizija „Princ Eugen“ osnovana je 1. marta 1942. godine. Ova Vafen-SS brdska divizija bila je specijalizovana za antigerilsko ratovanje, a osnovana je zbog rasplamsavanja ustanka na prostoru Jugoslavije, pre svega u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i delovima Dalmacije i Like. Za komandanta divizije postavljen je SS grupen-firer Artur Fleps, nekadašnji vioski oficir austrougarske i rumunske vojske. Diviziju su činili mladići od 18 do 30 godina, nemačke narodnosti (tačnije podunavski Nemci), koji su se dobrovoljno javili u njene jedinice, mahom iz Bačke (od nešto preko 20.000 vojnika, koliko je ova divizija imala, 16.527 je bilo doborovoljaca iz bačkih naselja). Ona je u svom sastavu imala dva lovačka puka sa po tri bataljona, jedan artiljerijski puk i dodatne jedinice.
Za svega tri nedelje, tokom marta 1942. godine, u Somboru i okolnim selima 2.000 mladih Nemaca se prijavilo za dobrovoljce u ovoj SS diviziji (imali su mogućnost izbora između služenja u mađarskoj vojsci, koja je okupirala Bačku i Baranju i pripojila ih u sastav Hortijeve Mađarske, ili služenja u SS-diviziji nemačke vojske). Oni su 20. marta, nakon smotre, promarširali somborskom Glavnom ulicom, posle čega su na ovdašnjoj železničkoj stanici smešteni u 49 vagona i odvezeni u pravcu Bele Crkve, gde je ova divizija zvanično osnovana, na ceremoniji sa paradom. SS dobrovoljci dolazili su iz Sombora, Apatina, Prigrevice, Sonte, Riđice, Stanišića, Gakova, Koluta, Monoštora, Sivca, Čonoplje, Krnjaje (Kljajićeva) i još nekoliko okolnih naselja. Na sličan način bilo je, u isto vreme, organizovano i okupljanje dobrovoljaca u Odžacima (gde ih se javilo 3.000) i Bačkoj Palanci (gde se javilo oko 1.600 dobrovoljaca). O svemu su iscrpno pisale novine „Deutsches Volksblatt“ od subote, 28. marta i od četvrtka, 2. aprila 1942. godine. I tokom naredne dve godine ova SS divizija, zbog stalnih gubitaka u ljudstvu, biće najčešće popunjavana dobrovoljcima iz Bačke i Banata. Druga akcija popune dobrovoljcima počela je u ranu jesen 1943. godine, a 1. oktobra 1943. g. Sombor je ponovo bio zborno mesto okupljanja prijavljenih dobrovoljaca, te je tim povodom organizovana svečanost na kojoj su govorili Sep Šenborn, opunomoćenik druge akcije popune SS divizije, dr Goldšmit, zamenik vođe nemačke narodne grupe i Franc Baš, rukovodilac nemačke Privredne ratne službe za domovinu. Treća akcija popune trajala je tokom leta 1944. godine.
SS divizija „Princ Eugen“ učestvovala je u skoro svim najvećim ratnim operacijama nemačke vojske na prostoru Jugoslavije i predstavljala je udarnu operativnu snagu Komande Jugoistoka. Jedinice ove divizije počinile su brojne ratne zločine – osim streljanja zarobljenih boraca Narodnooslobodilačke vojske, uključujući i ranjenike, borci SS divizije „Princ Eugen“ činili su masakre i zločine odmazde nad civilnim stanovništvom, u kome je stradavalo od nekoliko desetina, pa do preko hiljadu ljudi (u Sinjskoj Krajini ova jedinica je ubila preko 1.500 civila, a na sličan način je postupala sa civilnim stanovništvom i na području Krive Reke, Pive, Aržana, sela Velike itd.).
U borbama oko Niša, u jesen 1944. godine, SS divizija „Princ Eugen“ je imala velike gubitke i izgubila je više od polovine svojih boraca, ali je ponovo formirana u decembru 1944. godine, posle čega je, do kraja rata, učestvovala u borbama na Sremskom frontu, Bosni i Slavoniji, ponovo kao glavna manevarska formacija Grupe armija E. Konačno, SS divizija „Princ Eugen“ predala se snagama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, 11. maja 1945. godine.
Upravo je veliko angažovanje podunavskih Nemaca u redovima ove divizije bio jedan od presudnih razloga i opravdanja za odmazdu partizanskih vlasti prema preostalom nemačkom stanovništvu u Bačkoj, Banatu i Sremu, koje se nije povuklo s nemačkim jedinicama u jesen 1944. godine. Na žalost, u toj odmazdi, u logorima je od gladi, bolesti i nečovečnih postupaka, stradalo, najčešće, nedužno nemačko stanovništvo, čiji članovi porodica nisu učestvovali u borbenim jedinicama nemačke okupacione vojske, niti su činili bilo kakve zločine.
M. S.
[Zahvaljujemo se Igoru Šariću na poslatim stranicama novina „Deutsches Volksblatt“ od 28. marta i 2. aprila 1942. godine ]
7 Komentara
Vasiljević Branislav
Ponovo impresivno prikupljene istorijske činjenice , fotografije, bez ostrašćenosti,faktografski , a sve u maniru nepristrasnog hroničara.Sve čestitke.
Josda
Svaki put kada čitam o SS diviziji “Princ Eugen” uvek me iznova prođe jeza ne samo zbog zločina koje je divizija činila, već i zbog zloupotrebe imena Eugena Savojskog….nacisti su zaista bili monstrumi u svakom pogledu.
Šone Odžaci
Što se Odžaka tiče mesto je imalo blizu 5000 stanovnika i broj od 3000 dragovoljaca je preteran. Inače SS Princ Eugen divizija je sastavljena u prvoj postavi od lokalnog ološa, probisveta, neradnika, zgubidana, seoskih tukadžije i kavgadžije kojma je rat bio dobra prilika da leče svoje komplekse. kasnije se u SS mobilisalo, posebno u Bačkoj gde su Nemci izbegavali da se prikljuće mađarskim jedinicama. U SS Princ Eugen dokazano je da nije bilo samo Nemaca nego i Rumuna, Mađara, Hrvata pa čak i Srba. Ko ne veruje nek proveri koje je narodnosti bio Janos Damjanics general iz mađarske revolucije 1848
Milan Stepanović
Reč je o mestu okupljanja, a ne samo porekla (dakle, u Odžacima su, kao i u Somboru, bili okupljeni svi dobrovoljci SS divizije iz tog sreskog mesta i okolnih naselja). Prema popisu iz 1931. g. u Odžačkom srezu bilo je 13 naselja (Odžaci, Bač, Bački Brestovac, Bođani, Deronje, Filipovo, Karavukovo, Lalić, Parabuć, Pivnice, Selenča, Srpski Miletić i Vajska) i srez je imao 51.466 stanovnika, od kojih je 55% bilo Nemaca (28.274 stanovnika). Sami Odžaci imali su 1931. g. 6.024 stanovnika. Nisu u SS odlazili samo ološi, naprotiv. Odlazili su masovno svi mladi Nemci, koji su tako izbegavali obavezu služenja u mađarskoj vojsci. Imam spiskove svih članova SS divizije iz Bačke, ali u njima nisam pronašao ni jedno srpsko, bunjevačko, mađarsko ili rumunsko ime. A kakve veze ima 1848. g. sa 1942. g. to mi zaista nije jasno.
Ogi Jokanovic
Невероватан рад као и увек! Добро урађено! 🙂
Имам једно питање у вези са фотографија ‘ Partizani i civili zarobljeni od strane pripadnika SS divizije “Prince Eugen” pred streljanje’
Можда грешим, али имам осећај да људи на фотографијама нису партизани, већ цивили и четници из околине Колашина. Снимљен је након операције Шварц, када су Немци и СС принц Еуген заробили Павла Ђуришића и његове војнике.
Фотографија изгледа као да је снимљена у истом логору који видите на следећем видео снимку (минут 4:00):
https://youtu.be/wDXKQ9MAPDE
Milan Stepanović
Pod tim potpisom je ja imam, a meni ne deluju ni kao partizani, ni kao četnici, već kao običan narod s delovima vojne odeće…
Ogi Jokanovic
Потпуно се слажем са вама. Ако погледате видео који сам послао, видећете
(1) сцену са младићима који су приморани да носе војнике на потезима. Ти младићи су мештани пивског братства — принуђен да ради за СС Еуген и локалне санџачке балије (бошњачко-албанске) војнике.
(2) Сцена из Колашина на којој се види стотину заробљених четника и цивила у привременом логору на отвореном. На снимку можете видети многе тинејџере, као и девојkе и младе и старе.
(3) Приметићете и да осим високих четника, остали мушкарци и дечаци носе потпуно другачију капу: црногорску/херцеговачку, лобању (‘албанску’), шајкачку, црну влашку капу итд.
Цивили су углавном мештани из старо-хереговачко племе Пива (живи са обе стране црногорске и херцеговачке границе.)
Када су партизани и четници побегли из битке на Сутјесци, локални цивили су оптужени да им помажу. СС принц Еуген и балија су се осветили на народ.
Догађај је познат као Пивски масакр. По завршетку рата био је табу тема, јер су многи локални балије који су извршили масакр отишли у партизане 1944. године.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Doli_Pivski_massacre