Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

SOMBORSKE ZANATLIJE

Još u vreme turske uprave broj zanatlija u Somboru bio je znatan. Na popisu Sombora iz 1578. g. zapisana su 34 zanatlije, među kojima su jedan aščija (kuvar, gostioničar), dva halvadžije (poslastičara), dva mesara, dva krojača, tri terzije (krojača čohe), po jedan ćurčija, kazaz (svilar), halač (grebenar vune), pet čizmara, baltadžija (izrađivač sekira), dva izrađivača presa, sedam nedžara (majstora-graditelja), kovač, potkivač, sarač, kamilar i dva sedlara. Evlija Čelebi 1665. g. pominje preko 200 zanatlijskih, mahom kujundžijskih, radnji.

Prema popisu iz 1699. g. u Somboru je postojala 31 zanatska radnja. U popisu iz 1720. g. u gradu su, među komorskim i graničarskim stanovništvom, bila i 23 zanatlije. Vrlo rano se javljaju i prvi somborski zanatlijski esnafi (cehovi), pa u avgustu 1719. g. krojači iz Baje traže da krojački esnaf u Somboru bude priključen krojačkom cehu u Baji, a krajem februara 1724. g. zabeležen je Jovan Živanović, ćurčijski majstor i član ćurčijskog esnafa u Somboru. Popis razvojačenih somborskih graničara, sačinjen krajem juna 1746. godine, među 549 popisanih kućnih starešina beleži 31 zantaliju (18 krojača, od kojih su osmorica imala svoju radnju, sedam ćurčija, tri čizmara i po jednog kovača, kujundžiju i mesara). Več 1747. g. u gradu je zapisano 46 zanatlija.

Pečati somborskih cehova iz 18. i 19. veka – trgovci, čizmari, opančari i krojači

U Somboru je, tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka, postojao velik broj zanatlija i zanatskih radnji (prema podacima iz 1828. g. u gradu su radila 492 zanatlije), a zanatlije su bile podeljene po cehovima (često su cehovi bili organizovani po nacionalnoj osnovi, pa su postojali zasebni srpski, mađarski i nemački cehovi za jedan isti zanat). Cehovi su bili moćni, pa su po gradu podizali i svoje krstove (na primer, pravoslavni krst koji je stojao ispred zdanja Preparandije podigli su članovi ceha sabova i kapamadžija (krojača i ćebara).

Kolar
Obućar
Berber
Stolarska radionica
Saračka radoionica Merei

Poznate su, u arhivskim izvornicima, sledeće somborske zanatlije ili zanatski cehovi:

  • Alatničari
  • Asurdžije (pletenje asura)
  • Bačvari
  • Berberi
  • Bojadžije
  • Bravari
  • Bunardžije
  • Ciglari
  • Cipelari
  • Čarapari
  • Časovničari
  • Češljari
  • Četkari
  • Čistioničari
  • Čizmadžije
  • Čojadžije
  • Ćurčije
  • Drvodelje
  • Drvorezbari
  • Farbari i politeri
  • Firmopisci
  • Fotografi
  • Izrađivači instrumenata
  • Kaišari
  • Kalajdžije
  • Kamenoresci
  • Kapamadžije (ćebari)
  • Kazandžije (kotlari)
  • Klompadžije
  • Knjigovesci
  • Kobasičari
  • Kolari
  • Koritari
  • Korpari
  • Kovači
  • Kožuhari
  • Krečari
  • Krojači (sabovi)
  • Krovopokrivači
  • Kudeljari
  • Kujundžije (srebrokovači)
  • Licideri
  • Limari
  • Lončari
  • Lulari (izrada luli)
  • Mesari
  • Moleri
  • Nožari
  • Odžačari
  • Opančari
  • Papučari
  • Pećari (furundžije)
  • Pekari
  • Perači
  • Pivari
  • Poslastičari
  • Puškari
  • Remenari i sedlari
  • Sapundžije
  • Sarači
  • Sedlari
  • Sitari
  • Slikari
  • Sodari
  • Staklari
  • Stolari
  • Strugari
  • Suvajdžije (mlinari)
  • Svilari
  • Šeširdžije
  • Štampari
  • Štavioci kože
  • Štrikeri
  • Tapetari
  • Tašnari
  • Tesari
  • Tkači
  • Trukeri za mustre
  • Užari
  • Voskari
  • Vunopletači
  • Zidari
  • Zlatari
  • Oglas somborskog izrađivača tambura Jovana Bošnjaka iz 1890. god.
Pekara na pijaci “U lancima”
Somborska staklarska i keramičarska radnja “Stanišić i sinovi”, 1929. god.
Sa izložbe somborske srpske zanatlijske omladine u Zanatskom domu, 1937. god.

Prema podacima iz 1906. g. u gradu je najviše bilo krojača (125), obućara (cipelara i čizmara – 113), stolara (46), kovača (33), berbera (31), kobasičara (24), tesara (22), kolara (22), ćurčija (19), vunopletača (19), mesara (18), pekara (17), mlinara (16), molera (15), zidara (14), bravara (14), četkara (14), lončara (13), opančara (11), sitara (11), sedlara (11), krovopokrivača (10), nožara (9) itd. Somborske zanatlije imale su od 1887. g. svoje udruženje, a nešto kasnije i svoj dom, koji se nalazio na uglu današnja dva venca (Stepe Stepanovića i Petra Bojovića), a kada je šezdesetih godina 20. veka zanatski dom srušen i na njegovom mestu podignuta socrealistička višespratnica, u njenom prizemlju zanatlije su dobile svoje prostorije sa velikom salom. U udruženju je, početkom 20. veka (1912), bilo 690 somborskih zanatlija, a oni su zapošljavali još 926 kalfi i 491 šegrta. Ovo udruženje postoji i danas, već 131 godinu.

Kuća u kojoj se nalazio somborski Zanatski dom

Broj zanatlija je vremenom opadao, da bi danas bio sveden na svega par desetina, među kojima su najpoznatije saračka radionica “Đuran” i radionica vitraža “Stanišić”.

Proizvod saračke radionice “Đuran”

Milan Stepanović


Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.