U predvečerje praznika Rođenja svetog Jovana Krstitelja (Ivandan, Ivanje, 24. juna/7. jula), u somborskih i bačkih Srba i u Bunjevaca poštovani su brojni stari običaji, blisko vezani sa snažnim kultom sunca i svetlosti, odnosno letnjim solsticijem, očuvanim još iz dubokih paganskih vremena (stari hroničari su, govoreći o igrama nekrštenih Slovena, zabeležili da čeres ognj skačjut, a podatak iz 1282. g. govori da pred vrati domov svoih požar zapalivši preskakajot, po drevnome nekomu običaju). Ivanjdanske vatre bile su letnji pandan paljenju božićnog badnjaka, a njihovo paljenje bilo je poznato svim slovenskim narodima, ali se održalo uglavnom kod Ukrajinaca i Srba (bilo je to vreme opšteg paznika koji se nazivao Kupala, a preskakanje vatri i igranje oko njih predstavljalo je vrstu pročišćenja i zaštite od zlih duhova, demona i bolesti). Verovalo se da će što više momci iznad vatre skoče i usevi biti veći.
Po ulicama i raskršćima Sombora, posebno u predgrađima, kao i u okolnim selima ili salaškim naseljima, paljene su uoči Ivandana velike vatre. Momci, pa i devojke, preskakali su vatre kada se razgore, uz povike: Ovoliki Ivandan ili Gori Ivane!, a oko vatri je igrano kolo u kome se pevalo: Ja posej’o lan, baš na Ivandan… Ponegde su mlade majke na kratko iznad ognja nadnosile malu decu, verujući da će ih tako zaštititi od zlih sila.
I somborski Bunjevci palili su oko Ivandana večernje ivanjske vatre ili kresiva, od grančica i kukuruzovine, tri dana za redom i preskakali ih po tri put, uz izreku da ne vridi počet’ ako ne mož’ svršit’.
M. S.
[Deo podataka preuzet je iz knjige Mile Bosić “Godišnji običaji Srba u Vojvodini”]
1 Komentar
Sladjana
Svaka čast autoru za ovaj divan sajt, čitavo pre podne čitam tekstove i divim se. Živim na salašima kraj Sombora i sa ponosom mogu reći da svaka srpska kuća bez izuzetka pali Ivanjsku vatru i da dodam da je jako bitno da se vatra potpali suvim venčićem koji je na kapiji stojao od prethodne godine i svih tih 365 dana čuvao domaćinstvo od nepogoda, bolesti i zlih i negativnih ljudi i događaja. Na taj način sve loše što je venac “nakupio” za tih godinu dana se simbolično spali i tek onda se postavlja novi venac na kapiju koji će čuvati dom do idućeg Ivanjdana.