Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

SOMBORAC KOJI JE “PREPOZNAVAO” VEŠTICE

Mada u našem narodu i na ovim prostorima nije bilo organizovanog proganjanja i spaljivanja navodnih veštica, niti histerije lova na veštice poput one koja je, tokom 16. i 17. veka, vladala mnogim evropskim i američkim gradovima, ovdašnji narod je u svom praznoverju i neukosti duboko verovao u veštice, vile i vampire (carsko-kraljevski vladin savetnik Fridrih Vilhelm fon Taube, u svojoj studiji rađenoj sedamdesetih godina 18. veka za potrebe Ilirske dvorske deputacije, kao negativne osobine „Ilira“ ili Južnih Slovena navodi, pre svih, neznanje, sujeverje, gatanje i vračanje).

Ispitivanje veštice (gravura, 17. vek)

Ipak, i kod nas se sudilo vešticama, često i pred županijskim sudovima, a žene optužene za veštičarenje bile su saslušavane, pa i mučene. Prvo suđenje trima somborskim vešticama gradski Magistrat u Somboru organizovao je 1758. godine. Kao veštice optužene su Kristina Horvat, Jovanka Linjakuša i Marija Krstić, zapravo lokalne vračare i nardilekarke. One su uhapšene i zaplenjene su im razne trave, masti i prateći predmeti neophodni za vračanje. Čuvar opštinskog zatvora Karlo Parčetić načinio je spisak oduzetih stvari (zaključno sa rednim br. 46), među kojima su flašice smdljive masti, komadi orahove ljuske, koščice i krljušt ribe, te pileće i praseće koščice, beli luk, zrna pšenice, šumskog graha (pasulja) i “zelenog graha” (kafe), glava zmije, komadići stakla, karike od lula, sušene gljive, razno korenje, komadići voska, konjski zub, jelenski jezik, tri vrste samlevenih sveća, ugalj, konac, rog mlade životinje, tri leptira, krv jagnjeta izmešana s đurđevdanskom rosom, tri samlevene figure magarca, komadić plavog kamena, pero kokoške, razni plodovi, cvetovi, drvene kašike itd. Nepoznata je dalja sudbina ove tri optužene “veštice”, na koje su Somborci bili upućeni u nedostatku gradskih apoteka (prva će biti otvorena tek osam godina kasnije) i gradskih lekara (prvi gradski fizikus pojaviće se tek 20 godina nakon ovog suđenja “vešticama”).

Prva strana popisa oduzetih stvari od tri Somborke optužene 1758. g. za “veštičarenje”

Šest godina kasnije, pred mitropolijskim crkvenim sudom (konzistorijom) u Sremskim Karlovicma, saslušan je, 21. aprila 1764. godine, Somborac Simeon Stojadinović, star 26 godina, upravo zbog vila i veštica koje je on, navodno, uspevao da „prepoznaje“. U svom iskazu pred crkvenim sudom Stojadinović je naveo da je mnogo puta noću viđao vile, u ženskom liku, bele kao sneg, koje su od njega tražile hleb i on im ga je davao. Tvrdio je da može da ih sve prepozna, kao što prepoznaje i veštice. Izjavio je kako je u Somboru već prepoznao četiri veštice, te su odvedene u Beč, pred caricu Mariju Tereziju, ali se carica smilovala na njih i vratila ih natrag u Sombor (možemo samo da pretpostavimo s kojim je prezirom prema pošaljiocima prosvećana vladarka to učinila).

Carica Marija Terezija kojoj su Somborci uputili četiri ovdašnje “veštice” 1764. god.

Vešticama je potom suđeno pred varmeđom (Bačkom županijom), gde su ispovedile i priznale svoje veštičarenje, posle čega su čvrsto obećale da više dejstvovati neće, te su puštene kućama. Osim njih, Stojadinović je razobličio još četiri veštice iz sela Leđena (Riđice), koje su priznale da ne jedu samo ljude, no i konje, pse i sve u čemu ima života. On je sud ozbiljno uveravao da, kada bi, ovim vešticama od Boga bilo dopušteno samo ljude jesti, ne bi ni jedan čovek na svetu ostao.

Dokument sa ovog saslušanja čuva se u Arhivu SANU u Sr. Karlovcima.    

Milan Stepanović

1 Komentar

  • Gordana

    Mene ovo podseća na Pekićev Novi Jerusalim, tačnije na priču “Otisak srca na zidu”, na Džona Bleksmita 🙂

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.