Istorija,  OBZORJA PROŠLOSTI

SLAVNI “SOMBORAC” KOJI TO NIJE (O JEDNOJ ISTORIJSKOJ ZABLUDI)

Za tursku opsadu Beča vezana je jedna od najčešće ponavljanih zabluda u popularnoj istoriografiji Sombora. To je priča o navodnom Somborcu Đuri Franji Kolčiću, koji je u vreme turske opsade Beča izašao iz grada, prošao kroz turske redove i uspostavio vezu između branitelja grada i vojvode Karla Lotarinškog.

Ova romantičarska epizoda iz vremena opsade Beča odnosi se, zapravo, na Jeržija Francišeka Kulčickog (poljski: Jerzy Franciszek Kulczycki, ukrajinski: Юрій-Франц Кульчицький), rođenom u Kulčici kraj grada Sambora, u Galiciji, u tadašnjoj Poljskoj (danas Sambir u Zapadnoj Ukrajini). Poreklom iz rutenske (rusinske) plemićke porodice Kulčicki-Šelestovič, on se, još kao mladić, pridružio zaporoškim kozacima gde je pokazao dar za jezike, pa je služio kao prevodilac jer je govorio nemački, poljski, mađarski i rumunski, a kasnije i turski i srpski jezik. Nakon što je pao u tursko ropstvo otkupili su ga srpski trgovci, kojima je bio potreban prevodilac, pa je Kulčicki, neko vreme, radio za beogradsku podružnicu austrijske Orijentalne kompanije. Kad su turske vlasti počele da hapse strane trgovce kao moguće uhode, Kulčicki se pozvao na poljsko državljanstvo i uspeo da napusti Beograd, odakle se preselio u Beč gde je 1678. g. otvorio svoju trgovinu.

Jerži Francišek Kulčicki

Tokom opsade Beča Kulčicki i njegov sluga, Srbin Đorđe Mihajlović, preobučeni u tursko ruho, 13. avgusta 1683. g. napuštaju grad i prolaze kroz turske redove, pevajući dobro im znane turske pesme kako ne bi izazvali sumnju. Stupaju u kontakt sa štabom vojvode Karla Lotarinškog i uspevaju da se 17. avgusta vrate u Beč gde prenose poruku o dolasku znatne hrišćanske vojske, što je branitelje ohrabrilo i učvrstilo u rešenosti da grad ne predaju.

Opsada Beča 1683. god.

Posle pobede nad turskom vojskom Kulčickom su, u znak zahvalnosti, date veće količine zaplenjene turske kafe, kao i kuća u kvartu Leopoldštat. Ubrzo je u Beču otvorio gostionicu „Kod plave boce“ (Zu der blauen flaschen), prvu u kojoj je služena mlevena turska kafa.

Bečka gostionica “Kod plave boce”

U bečkom kvartu Vidn (Wieden) i danas postoji ulica nazvana po Kulčickom, na čijem se uglu nalazi njegova statua. Spomenik Kulčickom nalazi se danas i u gradu Lavovu, u zapadnoj Ukrajini. Godine 2009. u Poljska državna pošta objavila je i poštansku markicu sa likom Kulčickog.

Statua Kulčickog u Beču, na uglu ulice s njegovim imenom
Statua Kulčickog u Lavovu, u zapadnoj Ukrajini
Poštanska marka Poljske državne pošte sa likom Kulčickog iz 2009. god.

Zabuna sa zavičajnošću Kulčickog, nastala, očito, usled sličnosti toponima Sambor i Sombor, izgleda da je starijeg datuma, pa Jozef fon Hamer, pisac referentnog dela „Istorija osmanskog carstva“, opisujući u šestom tomu opširno podvig Kulčickog, navodi da je on bio Poljak iz Sombora (Pohlen Georg Franz Koltschitzky aus Szombor), kako beleži poljski, odnosno galicijski Sambor, ali i u fusnoti naglašava da je Kulčicki poreklom Poljak i da nije „Rac“ (odnosno Srbin ili Bunjevac), kako je smatralo nekoliko ranijih pisaca istorije opsade Beča (er war ein Pohlen und kein Raic wie ihn mehrere beschreiber der belagerung nennen). Hamer se poziva na izvorne podatke iz knjižice o Kulčickom, objavljene u Beču za njegova života, 1683. godine, svega nekoliko meseci posle podviga koji je načinio i za koju se smatra da je nastala iz pera samog Kulčickog (Das heldenmüthige, wiewohl gefährliche Unternehmen Hrn. Georg Franz Koltschitzky’s, Wien, 1683).

Jerži Francišek Kulčicki, navodni Đura Franja Kolčić u popularnoj lokalnoj istoriografiji Sombora

Novu zabunu u zavičajnost Kulčickog uneli su popularno pisani članci Karla Peza (Karl Peez), objavljeni u zabavnim časopisima i kalendarima između 1916. i 1918. godine, a u somborsku popularnu istoriografiju ovaj podatak ulazi nakon priloga Edgara Palocija (Palóczi Edgár) A zombori kávéfőző diadalútja, objavljenog u mađarskom časopisu „Kalangya“, br. 12 iz 1943. g. (544-547). Paloci, koji je poznavao poljsku istoriju, pravi slobodnu istorijsku konstrukciju i iznosi pretpostavku da je Kulčiciki, ipak, rodom iz kraja oko Sombora u Bačkoj (zapravo Bunjevac), a oslanja se, iako to ne navodi u prilogu, na članke Karla Peza. Palocijeva konstrukcija je, bez potrebne kritičke provere, više puta ponovljena, pa i ustaljena u novijoj somborskoj zavičajnoj istorijskoj literaturi, osim ostalog, i u knjizi Stevana Vasiljevića „Znameniti Somborci“ (Novi Sad, 1989, 11).

Ipak, svi relevantni izvori, objavljeni u ranijoj i savremenoj literaturi, nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da je Kulčicki Ruten (Rusin) i poljski državljanin, rodom iz okoline Sambora u Galiciji i da sa našim Somborom nema baš nikakve veze, niti bilo kakvih dodirnih tačaka. Tako je, osim ostalog, zabeleženo i u Poljskom biografskom rečniku (XVI tom), u izdanju Poljske akademije nauka (1970).

       Milan Stepanović

 

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.