Arhitektura,  PALETA RAVNICE

SEMZEOVA PALATA

Godine 1850. u Somboru je, od Karla Latinovića, kuću i 270 jutara zemlje u predelu salaškog naselja Šikare kupio Janoš Semze iz pomađarene nemačke plemićke porodice koja se ranije prezivala Ajgler, rodom iz Prigrevice, a starinom iz Kamjenke u Sepeškoj županiji, na severu tadašnje Ugarske. To je i najstariji podatak o prvim pripadnicima ove imućne zemljoposedničke porodice u gradu. Četvrt stoleća kasnije, 1874. godine, iz Prigrevice u Sombor je prešao i Julije Đula Semze, veleposednik, kasnije i poslanik u Ugarskom saboru. Iste godine je zvanično primljen za žitelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora i odmah je dobio saglasnost da na svom zemljištu, na Glavnoj ulici, na kome se ranije nalazila stara jednospratnica Petra Veselinovića i njegovog sina Todora, sagradi novu jednospratnicu (prema podacima iz 1837. g. posed Veselinovića prostirao se na površini od 285 kv. hvati).

Jednospratnicu zidanu u stilu neorenesanse Julije Semze je podigao 1878. godine. Fasada Semzeove palate imala je dva ispada sa erkerima, a na središnjem delu sprata nalazili su se prozori sa visokim natprozornicima i balkonom oslonjenim na tri konzole, od kojih se dve nastavljaju u vidu korintskih stubova (isprva, balkon je bio zidan, a kasnije je, tokom druge decenije 20. veka, načinjen od kovanog gvožđa). Ispod balkona se nalazio polukružni ulaz sa lunetom, iznad koje su dve figure amora. Široki krovni venac bio je bogato profilisan konzolama sa cvetnim ukrasima i lavljim glavama na obodima venca. U prizemlju, čija je fasada obrađena u dekorativnoj rustici, nalazili su se polukružni izlozi radnji koji su kasnije, početkom 20. veka izbijeni, što je narušilo sklad i lepotu ovog zdanja, a fasada je time dobila primese eklekticizma. U holu sprata nalaze se dva prozora i vrata sa vitražom načinjenim krajem 19. veka, ukrašenim vencem sa četiri rozete i sa amorima.

Semzeova palata prvih godina 20. veka na ručno bojenoj (akvarelisanoj) fotografiji

Semzeova palata oko 1910. god.

Tokom vremena u prizemlju Semzeovog zdanja nalazile su se brojne prodavnice (osim ostalih i prodavnice Šamuela Grosa, Josžefa Kolara, Johana Klajna i modna prodavnica, a na spratu se neko vreme nalazila i Županijska agrarna štedionica). Zgrada je kasnije pripala porodici Radočaj, a po ženskoj liniji ovo zdanje nasledio je Žarko Vujić, koji je, posle Prvog svetskog rata, deo zgrade prodao svojim rođacima braći Racić (lekaru dr Simi Raciću i trgovcu grosisti Đorđu Raciću), pa je nekadašnja Semzeova palata i na ondašnjim razglednicama bila zapisana kao „Palata Racić“. U prizemlju zgrade, sa desne strane, nalazila se velika prodavnica mešovite robe Đorđa Racića, koji je u njoj zapošljavao 25 pomoćnika, a u drugoj polovini prizemlja, na mestu gde se nekada nalazio lokal izdavača somborskih razglednica Jožefa Kolara, sada je bila prodavnica Jovana Bera, zatim prodavnica galanteriste Oskara Hegediša, a oko 1935. g. galanterijska radnja Krebsa i Herberta. Kasnije se, pored njihove prodavnice, nalazila “naša gvožđara”, a potom, sve do nacionalizacije, i drogerija Martina Štajnera. Na spratu Semzeovog zdanja nalazila se u to vreme i kancelarija gradskog beležnika, a u vreme mađarske okupacije ovde je radila kancelarija Glavne filijale osiguravajućeg društva.

Zdanje u vreme Prvog svetskog rata
Semzeova (Racićeva) jednospratnica dvadesetih godina 20. veka
Semzeovo zdanje tridesetih godina 20. veka
Semzeovo zdanje krajem tridesetih godina 20. veka

Nakon konfiskacije radnji i nacionalizacije delova zgrade koji su pripadali braći Racić (stambeni delovi su prvobitno bili izuzeti od nacionalizacije i ostavljeni korisniku Žarku Vujiću), u nekadašnju Semzeovu kuću smešten je Opštinski komitet SKJ, kao i Socijalističkog saveza, a neko vreme ovde je bilo i sedište tek pokrenuth „Somborskih novina“. Od 1963. g. ovde je smeštena Matična kancelarija somborske opštine. Kitnjasta i sladunjava estetika spoljašnjosti i unutrašnjosti ovog zdanja predstavljala je prigodan arhitektonski ambijent brojnim mladencima i svatovima koji su tokom poslednjih pola veka prošli ovim zdanjem radi sklapanja građanskog braka pred predstavnicima matične službe.

Nekadašnja Semzeova palata oko 1964. god.

Obnova nekadašnje Semzeove palate započela je 2006. godine, a završena je 2008. godine, sa ne previše srećnim rešenjem fasade obojene u jednoličnu zelenu boju (zajedno sa bogatom dekorativnom plastikom), čime su raskošni ukrasi ovog zdanja, umesto da postanu vidno istaknuti, postali skoro sasvim ugušeni i neprimetni. Ipak, vraćeni su stari polukružni izlozi, što je doprinelo obnovi izvorne arhitektonske estetike ovog zdanja. Istovremeno je, navodno na restauraciju, odneta stara, teška i masivna kapija (sa tanananom i suptilnom rezbarijom na sredini oba krila), koja više nikad nije vraćena, niti se danas zna njena sudbina.

Semzeovo zdanje pre rekonstrukcije 2006. god. (fotografija prof. dr Lazar Lazić)
Dekorativna fasadna plastika zdanja pre nego što će cela zgrada biti obojena u jednoličnu i istovetnu zelenu boju (fotografija prof. dr Lazar Lazić)
Današnji izgled jednolično obojene dekorativne plastike
Svod u holu Semzeove palate (fotografija prof. dr Lazar Lazić)
Nekadašnja kapija koja je nestala i hol Semzeove palate 2006. god. (fotografija prof. dr Lazar Lazić)
Semzeova palata danas

Od 1969. g. zdanje Julija Đule Semzea ima status zaštićenog spomenika kulture.

Milan Stepanović

1 Komentar

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.