Kao jedna od manifestacija, koje su organizovane povodom Dana grada Sombora, u Narodnom pozorištu promovisana je 17. februara knjiga „Stara somborska znamenja“ Milana Stepanovića, objavljena krajem 2021. godine, u zajedničkom izdanju UG „Norma“ i Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.
Nakon što je u ime Grada Sombora sve prisutne pozdravio pomoćnik gradonačelnika Siniša Borota i posle uvodne reči Nataše Turkić, direktorice Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, u čijoj organizaciji je promocija održana, o knjizi su govorili njen recenzent, ugledni srpski heraldičar Dragomir Acović iz Beograda, somborsko-apatinski hroničar Boris Mašić i autor knjige Milan Stepanović.
U besedi Dragomira Acovića rečeno je da je autor knjige jasno, ubedljivo, stručno i autoritativno saopštio rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja o identitetu grada, koji s pravom naziva svojim, i u kome, sa još većim pravom, njega smatraju svojim. Sombor spada u one retke srpske gradove, smatra Dragomir Acović, koji na čudan način vezuju svoje žitelje, bez obzira na to da li su tu domaći ili su ovde došli i pronašli svoj novi dom. Somborci su, nastavlja Acović, ljudi koji imaju jaku „kolektivnu individualnost“, možda zato što sebe doživljavaju kao ozbiljnu i sudbinsku zajednicu, možda zato što jednostavno vole svoj kraj i sredinu koja ih je iznedrila i koju osećaju kao privilegiju i kao dužnost. Štagod da je odgovor na to pitanje, autor knjige „Stara somborska znamenja“ Milan Stepanović, kao posvećeni znalac, potrudio se da opravda takvu reputaciju i doživljaj Sombora, rekao je u svojoj besedi Dragomir Acović i zaključio je rečima da su „Stara somborska znamenja“ i knjiga mrtvih, i knjiga pamćenja i sećanja, i knjiga života onih koji su bili, kao i nas samih kada prestanemo da budemo.
Hroničar Boris Mašić istakao je da autor knjige na jedan ozbiljan, pre svega visoko profesionalan način, prezentuje ne samo istorijske konotacije u kojima su nastala stara somborska znamenja, nego i značenje, lepotu i simboliku svakog od njih. Osim sadržajne, vrednost ovog dela, smatra Mašić, jeste i u njegovoj estetici i ozbiljnosti pripreme. Sve to, uz strpljiv i predan rad, daje ozbiljno uputstvo sa koliko pažnje i posvećenosti se moramo upuštati u tumačenje istorije, te zato Stepanovićeve knjige i treba svrstati u vrhunska istoriografska dela ne samo ovog područja, zaključio je Boris Mašić.
Autor knjige Milan Stepanović rekao je da je ideja o knjizi rođena pre 18 godina, kada je, sa Radetom Šumonjom, nekadašnjim direktorom Istorijskog arhiva, počeo da kroz arhivske fondove sakuplja i skenira izvornike starih somborskih znamenja, od srednjeg veka do kraja 19. stoleća. Ta znamenja podeljena su kasnije na županijska, gradska, crkvena, prosvetna, cehovska, društvena, porodična i lična, kao i na znamenja okolnih naselja koja su gravitirala ka Somboru. Nakon što su prilozi (a ima ih preko 800) klasifikovani i tekstualno nadograđeni, pretočeni su u obimnu i na prostoru Srbije jedinstvenu monografiju. Namera autora bila je da ovako sabrana somborska znamenja i obilje podataka o njima jasno posvedoče o svojevremenoj težnji ovdašnjih institucija i građana da prepoznatljivim simbolima izraze svoj identitet, ali i da budu deo ustaljenih civilizacijskih normi tadašnje Evrope. Na kraju besede autor se zahvalio izdavačima i saradnicima, a posebno Gradu Somboru, koji je podržao objavljivanje ove knjige, inače 31. po redosledu u bibliografiji autora.
U okviru predstavljanja knjige “Stara somborska znamenja” fragmente iz nje čitala je dr Nataša Gojković, a umetnički su program obogatili nastupi gajdaša Maksima Mudrinića i mladog klasičnog gitariste Slobodana Dojčinovića. Moderatorka promocije bila je Ružica Parčetić.
