U maju 1954. godine izašao je prvi broj „Somborskih novina“ – prvog štampanog lokalnog lista u Somboru nakon završetka Drugog svetskog rata. List je bio nedeljnik (izlazio je, kao i danas, petkom), a u podnaslovu njegovog naziva pisalo je da su „Somborske novine“ organ Socijalističkog saveza radnog naroda za Srez somborski. Naravno, u člancima koji su objavljivani nije moglo da bude ni pomisli o bilo kakvom senzacionalizmu, pa ni o slobodnoj novinarskoj interpretaciji u opisima svakodnevnih događanja u gradu i okolini. Sve je prolazilo kroz striktnu lupu stroge ideološke uredničke cenzure.
Ipak, u šestom mesecu svog izlaženja, u broju 24, od 5. novembra 1954. godine, „Somborske novine“, na drugoj stranici (od šest koliko ih je bilo), u rubrici „Vesti i događaji“, kao prvu vest donose kratak članak neobičnog naslova, koji se odnosio na događaj od 25. oktobra iste godine. Naziv članka bio je „LETEĆI TANJIRI NAD SOMBOROM I APATINOM“, a u njemu je pisalo:
„Kako nas izveštava Filipović Danilo, naš dopisnik iz Apatina, nad njegovim gradom pojavio se 25. prošlog meseca predmet svetleće mase, poznat pod imenom ‘leteći tanjir’. Dopisnik ovako opisuje slučaj: Oko 6,30 časova učenici Mašinsko-poljoprivredne škole i njihovi instruktori primetili su na nebu neke svetle mase koje su munjevitom brzinom prešle iznad glava učenika i ostalih posmatrača. Masa je u sredini bila elipsoidnog oblika, a sa strane nalazila su se dva manja predmeta svetlo-plave boje. Slične izveštaje primili smo iz Sombora, Riđice, salaša Radišić i sa Aerodoroma, i nema sumnje da su brojna zapažanja identična i da se radi o nekim letećim predmetima o kojima već ceo svet naveliko priča. Pojava ‘letećih tanjira’ nije novijeg datuma i sigurno se pod tim imenom krije poreklo nekog super modernog raketnog projektila sa radio dirigovanjem. Pretpostavke da se radi o ljudima sa Marsa ili neke druge planete otpadaju, jer je nauka u našoj zemlji otišla tako daleko da nas može iznenaditi takvim eksperimentima, a čije se pravo svojstvo iz naučnih i vojnih razloga brižljivo čuva, dok se radoznalom svetu serviraju priče o tanjirima, marsovcima, o nečem nepoznatom itd.“
U potpisu članka nalaze se inicijali S. T. Novinar je (ili urednik) svojim zaključkom svakako pokušao da umanji bilo kakav senzacionalni prizvuk neobjašnjivog događaja i sve bi predstavljalo samo kratku neobičnu epizodu da je slučaj bio usamljen, odnosno lokalni. Ali, nije.
Prema izveštaju američke agencije UPI (United Press International) iz Beograda, od 27. oktobra 1954. godine, nad glavnim gradom Jugoslavije, u jutarnjim časovima 25. oktobra, nekoliko minuta ranije nego u Apatinu i Somboru (oko 6:15), proleteli su velikom brzinom blještavi svetleći objekti elipsoidnog (jajastog) oblika i taj prizor videlo je na stotine Beograđana. Među svedocima su bili i Vladimir Aivas (aeronautički inženjer), Stjepan Đitkol (kapetan vazduhoplovstva) i zaposleni na Zemunskom aerodromu. Jugoslovenske vlasti su, javlja agencija UPI, 27. oktobra zvanično objavile da pokreću ozbiljnu istragu o nadletanju Jugoslavije u ponedeljak 25. oktobra, objekata koji su izgledali i ponašali se kao nešto što nikada ranije viđeno u avijatičarskoj literaturi. Izveštaji su govorili o sjajnim elipsoidnim objektima koji su projurili preko neba ostavljajući za sobom plavičasti trag. Naučnici u beogradskoj Astronomskoj opservatoriji, koji su bili svedoci ovog događaja, zaključili su da pojave na nebu nisu bili meteori, niti bilo kakva nebeska tela.
Krajem oktobra 1954. g. zvaničan interes za ovaj događaj izrazila je i sama jugoslovenska vlada, a beogradske novine javile su da će pažljivo istraživanje biti pokrenuto jer su izveštaji došli od zaposlenih na kontrolnim tornjevima, u meteorološkim stanicama, astronomskoj opservatoriji i od stotina građana i stanovnika Beograda i okolnih naselja, gde su pojavu prevashodno videli poljoprivrednici koji su izlazili u njive (ne treba zaboraviti da sve do 1983. g. nije postojalo letnje i zimsko računanje vremena, te da je tadašnjih 6:15 ili 6:30 zapravo isto što i današnjih 7:15, odnosno 7:30).
Istog dana su, po izveštajima zapadnih novinskih agencija, slične pojave primećene na nebu iznad Austrije i Italije. Ukupno je, tih dana, u Evropi zabeleženo čak 960 pojava ovih neobjašnjivih vazdušnih fenomena (podaci se, naravno, odnose samo na zapadnu Evropu, ali i Jugoslaviju, koja nije bila deo istočnog bloka), od kojih je čak 750 (ili preko 78%) zabeleženo u Francuskoj, 83 u Italiji, 37 u Švajcarskoj i Austriji, 17 u Velikoj Britaniji, 16 u Španiji i Portugaliji, 15 u Belgiji, 11 u Skandinaviji, sedam u SR Nemačkoj i 24 u drugim evropskim zemljama, uključujući i Jugoslaviju iz koje je stiglo 11 izveštaja o navedenim pojavama (iz Niša, Beograda, Šapca, Rume, Sombora, Lukavca, Sarajeva, Bugojna, Splita, Zagreba i Ljubljane).
O ovim događajima koji su se u Jugoslaviji odigrali u zoru 25. oktobra, kanadski vojni ataše R. A. Show opširno je izvestio već 27. oktobra 1954. g. Direktorat vazdušne obaveštajne službe u Otavi i Štab vazdušnih snaga Kanade (njegov izveštaj postao je deklasifikovan i javno dostupan pre nekoliko godina, na osnovu kanadskog Zakona o slobodi informacija).
Komisija koja je osnovana u Jugoslaviji da ispita navedene događaje prvo je tražila izveštaje osmatrača sa meteoroloških stanica. Neki od prisutnih naučnika su, na osnovu izveštaja, zaključili da se radi o roju meteora – periodičnoj pojavi većeg broja meteora u pojedinim delovima godine. Mada je bilo više članova čija se mišljenja nisu poklapala, komisija je, naposletku, zaključila da se radilo o kombinaciji oblaka i optičke varke. Preovladalo je mišljenje da su to ipak specifični, gomilasti oblaci – kumulusi, koji su se poređali duž linije vazdušnog fronta što je zaličilo na grupu letećih tanjira. Nije jedino objašnjeno na koji način su ovi oblaci, „munjevitom brzinom“ kako se navodi u svedočenjima očevidaca, za svega nekoliko minuta prešli udaljenost od 200 km i stigli od Beograda do Sombora, Apatina i Riđice, odnosno do mađarske granice, i kako se ista pojava odigrala, za veoma kratko vreme, u čak 11 gradova Jugoslavije, od Niša do Sombora i od Beograda do Ljubljane? Ipak, konstatovano je da je slučaj dobro dokumentovan i da o njemu postoji izuzetno velik broj izveštaja sa terena.
Finale ovog neobjašnjivog događaja odigralo se 27. oktobra 1954. godine, dva dana nakon pojave vazdušnih fenomena iznad Jugoslavije (pa i Sombora i Apatina) i predstavlja jedno od najpoznatijih dešavanja u istoriji italijanskog fudbala, o kome se piše i danas, 70 godina kasnije. Britanski BBC u prilogu od 21. jula 2019. godine, podseća na ovaj događaj:
„Pre 65 godina jedna fudbalska utakmica je prekinuta kad su neidentifikovani leteći objekti primećeni iznad stadiona u Firenci… Desilo se to 27. oktobra 1954. godine, jednog uobičajeno svežeg jesenjeg dana u Toskani. Moćni fudbalski klub Fjorentina igrao je protiv lokalnog rivala Pistoezea. Utakmicu je gledalo 10.000 navijača na betonskim tribinama stadiona Artemi Franki. Ali neposredno posle poluvremena, stadion se sablasno ućutao, a potom je iz mase potekla graja. Gledaoci više nisu pratili utakmicu, već su gledali ka nebu, upirući prstima. Igrači su prekinuli igru, lopta se zakotrljala i stala. Jedan od fudbalera na terenu bio je Ardiko Manjini – on je bio neka vrsta klupske legende i igrao je za Italiju na Svetskom prvenstvu 1954. godine. Sećam se svega, od A do Ž, kaže on. Bilo je to nešto što je ličilo na jaje i kretalo se veoma, veoma, veoma sporo. Svi su gledali gore, a sa neba je padalo i nešto poput srebrnih konfeta. Bili smo zapanjeni, nikad nismo videli ništa slično. Bili smo apsolutno šokirani. Igra je zaustavljena zato što su gledaoci videli nešto na nebu, stoji u sudijskom izveštaju posle utakmice. U masi je bio i Điđi Boni, doživotni navijač Fjorentine. Jasno se sećam kako sam ugledao taj neverovatan prizor, kaže on. Njegov opis objekata na nebu blago se razlikuje od Manjinijevog. Kretali su se veoma brzo, a zatim su samo stali. Sve je trajalo nekoliko minuta. Najradije bih ih opisao kao kubanske cigare. Podsetili su me na kubanske cigare, tako su mi izgledali…“ BBC konstatuje da incident na stadionu ne može prosto da se protumači kao masovna histerija – NLO su toga dana primećeni i u brojnim drugim gradovima širom Toskane, kao i u danima koji su usledili. Prema iskazima svedoka, zrak belog svetla viđen je na nebu kako dopire iz Prata, severnog dela Firence, a krovovi kuća u Firenci bili su poput snega pokriveni belom supstancom (kao paperje), koja je padala iz vazduha i nekih sat vremena kasnije se jednostavno istopila.
Desetak dana nakon događaja u Jugoslaviji, u zvaničnom dnevnom listu „Borba“ najavljeno je predavanje na Tehničkom narodnom univerzitetu u Beogradu, koje je održano u četvrtak, 4. novembra 1954. g. u 18 časova, na temu „O pojavama nazvanim leteći tanjiri“. Predavač je bio inž. Vladislav Matogić, sekretar Astronautičkog društva, a predavanje je propraćeno projekcijama (ulaz je bio slobodan). Očito, trebalo je brzo demistifikovati i racionalizovati nedavna dešavanja iznad glava Jugoslovena, kako se ne bi širili strah i govorkanja. Isti list je, osam dana posle viđenih fenomena (2. novembra), doneo i ironični prikaz događaja iz pera Đorđa Bogojevića, u članku sa naslovom „Let’, let’, tanjirići mali“, u kome se kaže da su tanjiri leteli mlaznom brzinom i da su izazvali uzbuđenje, neizvesnost i duševnu ustreptalost, te se sada po celoj zemlji samo o tom priča i ispreda, pa čak i novine pišu šta je sve viđeno. Nastavak teksta bio je relativno nevešt i poluduhovit pokušaj u funkciji raskrinkavanja pojave, ali ostaje utisak da je samo još dodatno pojačao konfuziju koja je vladala.
Kakogod bilo, i šta god ko verovao, Sombor i Apatin su, pre tačno sedam decenija, u zoru 25. oktobra 1954. godine, bili neposredni svedoci jednog raširenog vazdušnog fenomena kome je tih poslednjih oktobarskih dana prisustvovao veći deo Evrope, a za koji, do danas, nema racionalnog objašnjenja.
M. S.
