U šali nazivan “bečki doručak” ovaj paorski i siromaški obrok bio je svakodnevan bilo kao fruštuk (doručak), bilo kao jauzna (užina).
Na krišku hleba (a hlebovi su tad pečeni u kućnim paorskim ili, leti, u krušnim dvorišnim pećima, u cipovkama od po tri kilograma, pa su kriške bile poveće) namaže se kašičica svinjske masti iz one velike emajlirane kante (ili kačice) s poklopcem, u koju bi stalo po 10 kg masti, malo se po njoj pospe soli i tek prstohvat mlevene slatke crvene paprike (ili one tucane, iz avana) – i gozba je gotova. Pa koliko gladne dece – toliko i kriški hleba, koje bi dečurlija uzela prljavim ručicama i odjurila nazad na prašnjavi sokak, na igru (a ako hleb padne na travu ili u prašinu, a padao je, naravno, uvek na namazanu stranu, samo se malo oduva, poljubi i nastavi sa jelom). Baka mi je pričala kako bi moj otac, kao derančić od četiri-pet godina, samo uleteo u kuću sa šora gde se igrao i tukao sa okolnim švapčićima (živeli smo u švapskom selu i švapskoj ulici, sa svega tri-četiri srpske kuće) i viknuo iskvareno, švapski: “Muti, kip mi protunfet” (mama, daj mi hleba i masti), ali nije dobio dok to ne kaže na srpskom, koliko god da se izvlačio da mu je lakše na švapskom…
Poneka domaćica bi na hleb sa mašću dodala i koji režanj luka odgore, ali to je već bio doručak za odraslije. Postojala je i varijanta sa posutim šećerom po masti, a kako je šećer bio skup, ovo se već smatralo za pravi “kolač”, koji se nije pravio svaki dan.
Mada siromaška, ovo je bila energetski snažna hrana koja je držala decu sitom, pa i one već odraslije momčiće i devojčurke, koji su imali svoje dužnosti poput čobančića ili guščarica. U vreme mog detinjstva, poveća kriška leba i masti davala je, koliko se sećam, dovoljno snage za jurnjavu s loptom ili veranje po drveću, a osećaj sitosti trajao je sve do ručka. I danas, ponekad, od želje, napravim sebi ovaj “bečki doručak”…
M.S.
4 Komentara
Đorđe Šijak
Naučnici nikako da otkriju zašto kada ovaj lebac ispustiš, uvek padne na namazanu stranu !!!
Neo Deran
Naučnici nisu jeli leba i masti i aleve i zato i neznaju , nisu bili derani kad su bili mali, derani su kasnije ali to je druga tema…
ilija
Tamo šezdesetih godina je pravljen hleb dvokilaš (od stvarno dve kile), pa kada se od njega odseče kriška, namaže mast, pa pospe so i paprika, pola dana nisi bio gladan. Najveći problem su bile premale šake da spreče njegov susret sa zemljom. A kada se u tome ne uspe, digneš krišku sa zemlje, malo duneš i nastaviš dalje. Zahvaljujući tome nemam problem sa imunitetom i alergijama.
Milance Milojkovic
Bogme i mi dile u srbij smo znali da idrastamo na hlebu i masti. Od drzga majka je takođe pekla jednom nedeljno u velikoj furni te velike hlebovea decurlaje nas 11 u ulici pa drug uđe u kucu i sa vrati kaže “mama iseci 11 komata hleba i namaži masti” e onda pocinje fešta masni do ušiju. Lepo i srecno detinjstvo!