KUĆA VUJIĆA (APOTEKA „KOD ZMIJE“)

Veliku prizemnu kuću, sagrađenu u obliku slova L, na uglu nekadašnjeg Venca Sečenji (Radomira Putnika) i Bajskog puta (Vojvođanske), sagradio je, polovinom 19. veka, imućni somborski trgovac i zemljoposednik Nikola Arsa Vujić zvani „Kobac“, na mestu starije porodične kuće svog strica Jovana Vujića (ranija kuća nalazila se 1837. g. na posedu veličine 206 kv. hvati).

Kada je materijalna propast veleposednika i advokata dr Stevana Kronića pred prvi svetski rat, na osnovu njegove prevare sa menicama, povukla za sobom i Nikolinog sina dr Jovana-Bracu Vujića (1868-1921), rođenog brata Kronićeve žene Jelene, koji je, kao Kronićev jemac, odjednom ostao bez nekoliko stotina jutara zemlje i lepe jednospratnice na Glavnoj ulici (pored palate „In foro“), on se, potpuno osiromašen, preselio u nekadašnju očevu kuću. Stara kuća Vujića, sa svojom lepom i velikom baštom, tada je pripadala Jovanovoj rođenoj sestri Sofiji Kondoroši rođ. Vujić, koja je živela u Novom Sadu i koja mu je pomogla kada je zapao u teškoće.

Lokal, koji se nalazio na uglu prostrane kuće somborskih Vujića, izdat je 1915. g. apotekaru Aladaru Erdelju i on je, iste godine, ovde otvorio petu somborsku apoteku, nazvanu „Kod zmije“ (ugao kuće je tada „zasečen“). Apoteka je 1920. g. prešla u vlasništvo Zvonimira Novakovića, od koga je 1927. g. kupuje Bela Šamarjai. On je apoteku vodio sve do 1947. godine, kada ju je posleratna vlast konfiskovala, a njega poslala u zatvor (konfiskovana apoteka je, pod imenom „Prva narodna apoteka“, premeštena na drugi kraj Glavne ulice, prema zdanju Županije).

Sofija Kondoroši, vlasnica kuće u kojoj se nalazila apoteka, umrla je 1942. godine, a kuću je u nasledstvo ostavila potomcima svoje braće i sestara. Nekadašnja kuća Vujića je, posle Drugog svetskog rata, takođe konfiskovana, pa srušena, a na njenom mestu (kao i na placu susedne kuće) sagrađena je 1948/49. g. dvospratnica Doma Vojske Jugoslavije (Dom JNA), sa bioskopom i baštom, prema nacrtima arhitekte B. Ristića – najraniji primer socrealističke arhitekture u središtu Sombora.

Milan Stepanović