Novčani sistem zemalja Austrijskog carstva, odnosno Kraljevine Ugarske u kojoj su živeli i naši preci, bio je ustaljen polovinom 18. veka. Taj sistem nije bio ni malo jednostavan.
– DENAR ili POLA KRAJCERA, bio je najniža novčana jedinica i kovan je u bakru, težine 5,5 grama i prečnika 21,5 mm. Jedna srebrna forinta (florin) vredela je 120 denara.
– JEDAN KRAJCER predstavljao je šezdeseti deo srebrne forinte i kovan je u bakru, težine 10,4 grama i prečnika 25 mm.
– TRI KRAJCERA ili GROŠ kovani su u srebru (čistoće svega 35%), kao dvadeseti deo srebrne forinte, težine 1,9 grama i prečnika 21 mm.
– PET KRAJCERA ili 1/12 vrednosti forinte kovano je u srebru, težine 2,33 grama i prečnika 21,5 mm.
– ŠEST KRAJCERA ili SEKSER kovano je u srebru i predstavljao je deseti deo srebrne forinte, a bio je težine 3,3 grama i prečnika 25 mm.
– SEDAM KRAJCERA ili PETAK kovano je u srebru (čistoće 42%), težine 3,2 grama i prečnika 25 mm.
– DESET KRAJCERA je kovano u srebru, težine 3,9 grama i prečnika 24 mm i vredeo je šestinu srebrne forinte
– 17 KRAJCERA ili MARJAŠ kovano je u srebru (čistoće 54%), težine 6,12 grama i prečnika 29 mm, kao vrednost nešto veća od četvrt forinte.
– 20 KRAJCERA kovano je u srebru, težine 6,54 grama i prečnika 29 mm, kao vrednost trećine forinte.
– 30 KRAJCERA ili POLA FORINTE kovano je u srebru (čistoće 58%), bilo je težine 6,8 grama, a prečnika 29 mm.
– FORINTA ili POLA TALIRA kovana je u srebru, težine 13,9 grama i prečnika 33,6 mm.
– TALIR ili DVE FORINTE kovan je u srebru (čistoće 83%), bio je težine 28 grama i prečnika 41 mm.
– DUKAT CARSKI vredeo je četiri forinte i deset krajcera i kovan je u zlatu (čistoće 98,6%), bio je težine 3,48 grama i prečnika 20 mm.
– DVA DUKATA su kovana u zlatu, težine 5,5 grama i prečnika 25 mm.
– PET DUKATA kovano je u zlatu, težine 17,35 grama
– DESET DUKATA kovano je u zlatu, težine 34,7 grama
Kao parametar vrednosti novca može da posluži podatak da se polovinom 18. veka jedno trogodišnje june, težine oko 300 kg, prodavalo za sedam forinti.
M. S.
