Po Somboru i okolnim naselјima, kao i po celoj Bačkoj i Vojvodini, raširen je, još uvek, prastari običaj pletenja ivanjdanskih venčića. Pletenje venčića od ivanjskog i drugog letnjeg cveća predstavlјa očuvani ritual dubokih paganskih i staroslovenskih korena.
Ivanjdan (Ivandan, Ivanje), koji se poklapa sa hrišćanskim praznikom Rođenja svetog Jovana Krstitelјa i Preteče (kod pravoslavnih hrišćana 24. juna po julijanskom, odnosno 7. jula po gregorijanskom kalendaru), predstavlјa jedan od najvažnijih datuma u narodnom kalendaru svih slovenskih naroda i neposredno je vezan za dan letnjeg solsticija ili dugodnevnice, a u osnovi njegovih ritualnih običaja nalazilo se poštovanje kulta sunca i svetlosti. U godišnjem krugu, ovaj praznik bio je simetričan Božiću, kao danu zimskog solsticija. Najvažniji sadržaji obreda tog dana predstavlјale su ritualne radnje kao što su berba bilјaka i kićenje kuća, dvorišta, lјudi i domaćih životinja zelenilom, odlazak na vodu i potapanje cvetnih i bilјnih venaca i trava, kao i palјenje i preskakanje vatri, sa igrama oko vatre. U klasičnom antropološkom delu o proučavanju magije i religije „Zlatna grana“ Džejmsa Džojsa Frejzera, navedeno je da je praznik Ivana Kupala (Ivanjdan), koji se u Rusiji i Ukrajini proslavlјa ubrzo posle letnje dugodnevnice i koji je, u Ukrajini, neposredno vezan i sa pletenjem venčića od letnjeg cveća, u stvari prvobitan paganski ritual plodnosti. Rituali sa branjem ivanjskog cveća i drugih bilјaka predstavlјaju jedan od najstalnijih opšteslovenskih elemenata ovog obreda, a o berbi bilјa i pletenju venaca na taj dan svedoči mnoštvo srednjovekovnih izvora.
I u Somboru i okolini, među ovdašnjim starosedelačkim srpskim živlјem, sačuvani su mnogi prastari običaji vezani za Ivanjdan. U gradu, po okolnim salaškim naselјima i selima, i danas se o Ivanjdanu, po uglovima ulica ili raskršćima, predveče pale ivanjske vatre, koje, kada se razgore, preskaču momci i devojke). Osim ivanjskih vatri, raširen je među Srbima u Somboru i okolini i drugi običaj vezan za Ivanjdan, a to je pletenje venčića od ivanjskog cveća. Ivanjsko cveće (Galium verum), jarko žute boje i igličastih listova, omilјeno je u našem narodu, a prema hrišćanskoj mitologiji posvećeno je Svetom Jovanu letnjem ili Bogorodici (Veselin Čajkanović beleži narodno predanje da je Bogorodica, kada je htela da okumi svetog Jovana, uzela kitu ivanjskog cveća i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se krotko i smerno, i zamolila ga da primi kumstvo).
U predvečerje Ivanjdana (ili na sam dan praznika, ali u zoru, pre izlaska sunca) devojke i žene su, u povorci, obučene svečano i pevajući obredne pesme (slična pojava zabeležena je i u Bugarskoj), brale po polјima ivanjsko cveće od kojih su plele ivanjske venčiće. Pletući ih, kako je polovinom 19. stoleća zapisala Milica Stojadinović Srpkinja, pevale su:
Ivanjsko cveće, petrovsko,
zelenim polјem cvetalo;
Ivan je cveća nabrao,
majci u krilo metao,
a majka s krila na zemlјu.
Druga, slična, pesma pevala je:
Ivanjsko cveće petrovsko,
Ivan ga bere te bere,
majci ga meće u krilo,
a majka Petru na glavu.
I u Ukrajini je ovaj običaj bio skoro istovetan. Kasnije su nestale povorke, a ivanjsko cveće su brala deca ili starije žene.
U ivanjdanske venčiće je, osim ivanjskog cveća, pleteno i drugo (slamno) cveće koje je cvetalo početkom leta. Često bi u venčić bila upletena i glavica belog luka, koja je trebalo da zaštiti kuću i ukućane od zlih sila i nevolјa (kao i od groma), a smatralo se i da je taj luk iz venčića lekovit. Bilo je poželјno da ivanjdanski venčić bude i estetski lep, pa su posebno bile cenjene žene koje su umele da ispletu najlepše venčiće. Venčić je postavlјan na ulična ulazna vrata ili kapiju kuće (ređe na kućni zid, između dva prozora), a na salašu je vešan na ulazna dvorišna vrata salaškog okopa, obično načinjena od bagremovih ili dudovih cepanih trupaca (venčići, ili barem stručci ivanjskog cveća, stavlјani su ponegde i na sve ostale zgrade i stočne staje u kućnom ili salaškom dvorištu). Ivanjdanski venčići nošeni su i na groblјa (večne kuće), gde su vešani o krstove ili spomenike predaka i preminulih ukućana
Smatralo se da venčići ispleteni od ivanjskog cveća imaju lekovitu moć, pa su kroz venčić provlačena kržlјava deca da bi bolјe napredovala, a sokom od ivanjskog cveća lečene su posekotine i napajale su se metilјave ovce. Bolesnici su se kupali u vodi u koju bi prethodno bio potoplјen ivanjdanski venčić, koji je (kao i u Rusiji ili Ukrajini) korišten i u lјubavnoj magiji (devojke bi bacale venčić na krov kuće, pa ako venčić ne padne sa krova bio je to znak da će se te jeseni udati, a ako padne dole, da neće).
U Somboru, gradu sa nacionalno i verski mešovitim stanovništvom, kao i po okolnim selima, po ivanjdanskim venčićima su se raspoznavale srpske kuće i bilo je nezamislivo da srpski domaćin na kapiji svoje kuće, ili salaša, nema obešen ivanjdanski venčić. Ovaj običaj je u znatnoj meri sačuvan i do danas, iako velika većina Somboraca venčiće više ne plete sama, niti im pridaje ritualni značaj, već ih kupuje na pijaci.
Pre par godina bio sam autor teksta fotomonografije umetničkog fotografa Rajka R. Karišića “Ivanjdanski venčići”, u kojoj je objavljeno preko stotinu fotografija somborskih ivanjdanskih venčića i koja je imala etnografsku vrednost za Sombor i Somborce, svedočeći o održavanju prastare tradicije vezane za Ivanjdan, ali i o lepoti i raznolikosti njenog osnovnog sadržaja – ivanjdanskog venčića.
Milan Stepanović
43 Komentara
Ninoslava Glišić
Ovo je uvek divan praznik. Divim se dragim damama koje umeju da upletu u venčiće da upletu ljubav i lepe želje
Milan Stepanović
Ninoslava, bilo bi mi drago da Vam darujem ovu lepu kolornu fotomonografiju o ivanjdanskim venčićima, ali ne šaljem je poštom. Ako imate nekog ko bi u Somboru mogao da je preuzme za Vas, rado bih objasnio gde.
svetlana fiser
Jedan od bezbroj divnih tradicionalnih običaja koji je sačuvan od zaborava. Hvala Milane na očuvanju iste!
Milan Stepanović
Draga Svetlana, bilo bi mi drago, ako nemate ovu knjigu, da je preuzmete (kao moj dar) na štandu sa knjigama, na početku ul. J. J. Zmaja, kod Bobe.
Maja Jurić
Prelep tekst o još lepšem običaju u ovom tmurnom jutru.
Hvala Vam Milane što nas tako divnom pričama podsećate, a i upoznajete sa istorijom i običajima našeg malog grada.
Ninoslava Glišić
Hvala Vam . Sa zadovoljstvom ću knjigu prepustit neko Somborki.Pozdrav Vama i divnom Somboru.
Milan Stepanović
Ima ih dovoljno i za Somborke. Ako se ukaže neka prilika – jedna knjiga na dar Vas čeka. 🙂
Saša Stojšić
Divan tekst!Divni ivandanski venčići!Bilo bi mi zadovoljstvo posvetiti se pregledu i čitanju ovako zanimljive knjige.Unapred zahvalna.
Milan Stepanović
Ukoliko svratite na veliki drveni štand sa knjigama, na početku ulice J. J. Zmaja u Somboru, možete da preuzmete knjigu. Pozdrav!
Milica
Na jugu Srbije, venćići se pletu i stavljaju na kuću sa željom da se devojke iz kuće udaju. Svakako je divan običaj!
Milan Stepanović
Da, običaji se malo razlikuju, ali osnovna tradicija je prastara i ista – pletenje venčića. Milice, bilo bi mi drago da Vam darujem ovu lepu kolornu fotomonografiju o ivanjdanskim venčićima, ali ne šaljem je poštom, već bi neko trebao da je preuzme u Somboru.
Danica
Hvala Vam Milane na divnom tekstu i gdinu Rajku na prelepim fotografijama. RAVNOPLOV je riznica! Divno je što postoji! Danas je u Beogradu tmurano i kišno, ali ova priča popravlja dan!
Milan Stepanović
Hvala Danice, ako se ukaže prilika da neko za Vas preuzme ovu lepu knjigu o ivanjdanskim venčićima, bilo bi mi drago.
Gabrijela
Kod nas u Bačkoj Palanci je Ivanjdan crkvena slava?Od svoje pokojne majkice(babe)sam naučila da pletem ivanjdanske venčiće i taj ritual,dan pre Ivanjdana,upražnjavam svake godine.I kod nas se kače na kuće,kapije ili kod ulaznih vrata..Hvala Vam na još jednom predivnom teksu,Milane.
Milan Stepanović
Bilo bi mi drago ako neko može za Vas da preuzme knjigu “Ivanjdanski venčići”, koju darujem…
Gabrijela
Najbolji drugar mog’ prvog komšije je iz Sombora,te ću videti sa njima da li će knjigica uspeti pronaći svoj put do mene ?Ako se uspemo dogovoriti,javim vam se u inbox.U svakom slučaju-hvala Milane.
Milan Stepanović
Može da je preuzme svaki dan od 09 do 18 časova na štandu sa knjigama na početku ulice J. J. Zmaja, pored Galerije Milan Konjović (neka se javi Slobodanu).
Ivana Damjanov
Moj imendan. Uvek se radujem ovom prazniku.
Milan Stepanović
Rado bih Vam darovao Ivana jedan primerak ove lepe knjige, ako imate mogućnost da je preuzmete u Somboru.
Milena Bratić
Obožavam ovaj praznik… Svake godine uoči Ivanjdana sa sestricima i malom od prijateljice idem u crkvu, pletemo venčiće i družimo se. Tako sam i juče, zapalila sveće za pokojnike i sve moje žive, za njohovo zdravlje i sreću, a potom bila na služenju, posle koga sam plela venčiće deci koja su bila prisutna. Imamo i lep običaj, deca pletu venčiće i bira se čiji je najbolje, najmastovitije ispleten, za sta dobiju skromne pokloncice. Predivan praznik, posvećen deci, devojkama, i krsna slava mnogih svečara.
Milan Stepanović
U pravu ste Milena… Rado bih Vam darovao jedan primerak ove lepe knjige, ako postoji način da je preuzmete u Somboru.
Spomenka
U mom kraju na Kordunu, bio je običaj da se sve kuće zakite venčićima i Ivandanjskim cvećem. Cveće je bilo po svim poljima. Danas je na žalost nestalo sela, a nema ni cveća.
Milan Stepanović
Rado bih Vam darovao Spomenka jedan primerak ove lepe knjige, ako imate mogućnost da je preuzmete u Somboru.
Spomenka
Hvala Milane, ako može po knjigu će doći moja ćerka.
Milan Stepanović
Na štandu sa knjigama, na početku ulice J. J. Zmaja (kod Galerije MIlan Konjović), neka se javi Slobodanu, od sutra (od 9 do 18 časova).
Darko
Svaka cast Milane. Vi bas ne znate za odmor. Bio radni dan, nedelja, svetac ili praznik, uvek napisete zanimljiv i opsiran tekst. Zahvaljujuci Vama naucicemo mnogo o istoriji naseg grada. Hvala Vam na tome. 🙂
Milan Stepanović
Hvala Darko, ako imate načina možete preuzeti jedan primerak ove knjige (kao poklon) na drvenom štandu s knjigama, na početku ul. J. J. Zmaja u Somboru.
Darko
Hvala za knjigu Milane. Navraticu kod Slobodana, mozda vec sutra. Pozdrav 🙂
BOSA ŠVONJA
Moje dete se zove Ivana,a to je jos jedan razlog vise sto moja ulazna vrata krasi Ivanjdanski vencic!
Milan Stepanović
Rado bih Vam darovao jedan primerak ove lepe knjige, ako imate mogućnost da je preuzmete u Somboru.
Bosa švonja
Hvala Milane,
doci ce moja drugarica!
Vama puno srece u zivotu i jos mnogo lepih tekstova!
Jelena Štrangar
Svaka Vam čast na korisnim tekstovima!! U mnoštvu loših novinarskih priča o prostakluku i ostalim glupostima današnjice ovo dođe kao pravo osveženje.
Milan Stepanović
Hvala Jelena, to i jeste smisao ovog sajta (u uvodnoj reči una sajtu tom smislu i pišem). Rado bih Vam darovao jedan primerak ove lepe knjige, ako imate mogućnost da je preuzmete u Somboru.
Darko
Interesuju me stari srpski obicaji i volio bi imati primjerak ove knjige! Na zalost daleko sam od Sombora, mozda ako bi neko mogao podici u moje ime! Pozdrav i unaprijed hvala
Milan Stepanović
Može, naravno, samo neka mi se neko javi ko bi preuzeo knjigu.
Marijana
Hvala na ovom prilogu. Vasi tekstovi su veoma zanimljivi i sa zadovoljstom ih citam/o 😀 .
Milan Stepanović
Hvala Marijana, rado bih Vam darovao jedan primerak ove lepe knjige, ako imate mogućnost da je preuzmete u Somboru.
Milan Stepanović
Svi prijatelji (ili neko u njihovo ime), koji su ostavili komentar ispod ovog priloga o venčićima na sajtu “Ravnoplov”, darovanu fotomonografiju “Ivanjdanski venčići” mogu da dobiju na štandu sa knjigama, na početku ulice J. J. Zmaja u Somboru, kraj Galerije “Milan Konjović” (kod Slobodana), od 09 do 18 h svakog radnog dana (i u subotu) tokom naredne sedmice! Hvala svima i pozdrav!
Biljana
Sjajan tekst, kao i ostali uostalom, i lep poklon!!!!!
Milan Stepanović
Hvala Biljana, ako možete da preuzmete knjigu (gde i kako objasnio sam u prethodnom komentaru), biće mi drago.
Tihana
Mnogo sam naucila sada procitajuci iz Vaseg teksta zaista je poucno i divno napisano. Uvek sam se pitala kada ugledam vencice koliko znacenja ima ( za neka verovanja sam znala) ali sada sam svakako bogatija, a Vama svaka cast.
Marko Crnobrnja
Ovaj svetac je uvijek bio drag , slavio se i kao seoska slava, pa smo išli u goste. Posebno mi je drag što su na ovaj dan krštene obadvije moje kćeri.
Јасмина Станков
Хвала Вам на лепом опису обичаја. Некада је мама плела за кућу и за гробље, а тата односио.
Сада мојих нема међу нама, па ја плетем венчаће, за капију и за “њих”. Превалим километре до гробља у родном месту, како бих однела. Али желим то.
Ивањдански венци буде ми различите емоције.