Epski spev u desetercu Dostojna plemenite Bačke starih uspomena sadašnji i drugi slavinske krvi delijah slava bačkim plemićem, koji je, na narečju bačkih Bunjevaca, u 799 stihova, napisao i, povodom krunisanja Leopolda II, objavio filozof i pesnik Grgur Peštalić (Vaškut, 1755 – Baja, 1799), nastao je po ugledu na dela Andrije Kačića Miošića i posvećen je vojevanju bačkih Bunjevaca i Srba (graničara Potiske vojne granice) protiv Turaka i drugih neprijatelja Habzburške monarhije od kraja 17. do polovine 18. stoleća, koji: Sridom Bačke gusto prohodaju Pivajući na rat izhodaju; Konj do konja, junak do junaka, Bojno koplje, vojak do vajaka, Bubnji grmu, svirale sviraju, Trublje trubu, da Turke tiraju… Spev je…
-
-
BALAŠEVIĆ I SOMBOR
Od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana Da im s neba leba naberu… U onom bezvremenom prostoru “gde svih vremena razlike ćute” popunjena je odlaskom (ili dolaskom) Đorđa Balaševića velika četvorka stvaralaca kojima je u 20. veku tlo Vojvodine bilo najsnažnije stvaralačko nadahnuće. Reč je o pripovedaču i pesniku, Somborcu Veljku Petroviću (1884-1967), slikaru, takođe Somborcu, Milanu Konjoviću (1898-1993) i pesniku, Mokričaninu Miroslavu Miki Antiću (1932-1986), kojima možemo mirne duše da pridodamo, od 19. februara 2021. godine, i Đorđa Balaševića (1953-2021), pesnika i kantautora koji, da je s tim pesničkim darom nekim slučajem rođen na engleskom govornom području, ne bi ni po čemu zaostajao za jednim Bobom Dilanom ili…
-
PROMOCIJA KNJIGE “SOMBOR – SLOVO PO SLOVO”
Povodom Dana grada Sombora, 17. februara 2021. godine, u somborskom Narodnom pozorištu predstavljena je knjiga Milana Stepanovića SOMBOR – SLOVO PO SLOVO (101 priča u 30 slova). Organizator promocije bila je somborska Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, koja je, sa UG „Norma“ Sombor, i izdavač knjige. Pozdravnu reč pred stotinjak prisutnih posetilaca promocije izgovorila je Nataša Turkić, direktorica Gradske biblioteke, a potom je prisutne i učesnike promocije pozdravila Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika Sombora. Glumica Biljana Keskenović je pročitala odlomak iz knjige, koji se odnosi na Povelju slobodnog i kraljevskog grada Sombora iz 1749. godine, a zatim je tamburaški orkestar Srednje muzičke škole „Petar Konjović“ odsvirao tri kompozicije, uz pratnju vokalne solistkinje…
-
BOLOVANJE I SMRT LAZE KOSTIĆA
Posle smrti svoje supruge Julijane, krajem oktobra 1909. godine, u njihovoj prostranoj kući na trgu Sv. Đorđa u Somboru, Laza Kostić je ostao potpuno sam. Prvi put naredne godine nije obeležio svoju krsnu slavu (Sv. Jovana, 7/20. januara). Supruzi je dao šestonedeljni pomen, često je obilazio njen grob i ozbiljno je razmišljao o preseljenju u Beč, ali je hteo ovde da sačeka njen godišnji pomen (Svetislavu Stefanoviću polovinom marta 1910. godine, piše iz Sombora: Još mi je kao u tuđoj kući. Na groblju kao da mi je bliže srcu. Pa te dosade svaki čas. Počinje se vršiti reč moje pokojnice svojim bolničarkama: „Ostavljam mu sve što imam, al’ će videti…
-
MONOŠTORSKA ŠOKAČKA NOŠNJA – ŽIVOPISAN TRAG STARE VOJVODINE
Nošnja monoštorskih Šokica spada u najživopisnije nošnje na našim prostorima, jedinstvena je i nadaleko prepoznatljiva. Ženka šokačka nošnja u Monoštoru razlikovala se kod devojaka, mladih žena i starijih Monoštorki, a najkićenija je bila devojačka nošnja. Šokice su, od kada postoje o tome zapisi, veoma mnogo polagale na lepotu svoje odeće. Neki od starijih zapisa, iz 19. veka, zamerali su monoštorskim Šokicama da previše vremena posvećuju izradi tkanja i prediva, kao i ukrašavanju svoje odeće, te da zbog toga zanemaruju druge dužnosti. Najstariji opis ženske šokačke odeće potiče iz 1860. godine, iz pera tadašnjeg monoštorskog beležnika Pavla Demetrovića. On piše kako su ovdašnje Šokice nosile ukrašene košulje, sa pojasom, suknjom i…
-
PRVI CRNOGORSKI BUKVAR NASTAO JE U SOMBORU
U vreme zakonskih prosvetnih reformi i preuređenja srpskog školstva u Austrougarskoj, nastavnik i pedagog somborske Srpske učiteljske škole (Preparandije) Nikola Vukićević (Sombor, 1830 – Sombor, 1910), koji će duže od 30 godina biti i upravnik ove najstarije škole za obrazovanje srpskih učitelja, zdušno je pomagao uspostavu prvih školskih ustanova u kneževini Crnoj Gori. Kada je 1869. g. osnovana Bogoslovija na Cetinju, crnogorski knez Nikola I je, na predlog prote Rajevskog iz ruskog poslanstva u Beču, na mesto glavnog školskog nadzornika i rektora Bogoslovije postavio Milana Kostića (rodom iz sela Sivca kraj Sombora), svršenog pravnika i bogoslova sa Kijevske duhovne akademije. Rajevski je Kostiću predložio i da pozove Nikolu Vukićevića da…
-
LEKCIJA KNEZA DANILA RUSKOM KONZULU U SEĆANJIMA LAZE KOSTIĆA
Pred sam kraj života Laza Kostić je, za nemački istorijsko-edukativni časopis „Deutsche Revue“ Ričarda Flajšera, pisao svoja politička sećanja. Pisao je neposredno na nemačkom jeziku, a serija njegovih članaka imala je naslov „Iščekivano i dočekano“ („Gewährtes und Bewährtes“). Mada nezavršeni, rukopisi Kostićevih političkih uspomena sačuvani su i ukoričeni zahvaljujući njegovom lekaru dr Radivoju Simonoviću, a preveo ih je Milan Kašanin, početkom druge polovine 20. veka. Osim ostalog, Kostić je u svojim sećanjima opisao i jednu epizodu iz istorije Crne Gore, za koju je doznao u dvorskim krugovima kneza Nikole I, tokom svog sedmogodišnjeg boravka na Cetinju, gde je bio urednik službenih novina „Glas Crnogorca“ (1884-1891). Reč je o susretu prvog…
-
SOMBORAC – PRVI SRPSKI DEČJI POZORIŠNI PISAC
Kuzman (pisan i kao Kozma), sin sveštenika somborske Svetođurđevske crkve Dimitrija Josić, rođen je 1765. g. u Somboru, gde je pohađao osnovnu slavenoserbsku, a zatim i Latinsku školu. Tokom 1786/87. g. završio je i učiteljski tečaj u somborskoj Mrazovićevoj „Normi“, nakon čega je bio učitelj u Somboru (1788-1790, 1791) i Subotici (1790). Posle 1791. g. prešao je za učitelja „Slavenosrbskog normalnog učilišta“ u Pešti, čiji je, neko vreme, bio i upravitelj. Tu je počeo da se bavi književnim i pedagoškim radom. Neuspešno je 1803. g. konkurisao za direktorsko mesto srpskih škola u Temišvarskom školskom distriktu. Kako sam navodi, radio je i sa onim učenicima koji su pohađali katoličke škole u…
-
JEDAN OD PRVIH SRPSKIH UDŽBENIKA IZ ASTRONOMIJE NASTAO JE U SOMBORU
Vasilije Bulić, profesor somborske Srpske učiteljske škole – Preparandije (ili Narodnog slaveno-serbskog pedagogičeskog instituta, kako je zvanično nazivana ova prva srpska škola za obrazovanje učitelja), objavio je 1824. g. knjigu ЗЕМЛѢОПИСАНIЯ ВСЕОБЩЕГЪ (Opšteg zemljopisa), koja je, znatnim delom svog sadržaja, predstavljala, zapravo, udžbenik iz astronomije – jedan od prvih u srpskom školstvu (opširno poglavlje o astronomiji postojalo je i prvoj u knjizi Atanasija Stojkovića „Fizika“ iz 1801). Vasilije Bulić rođen je 1786. g. u Starom Vrbasu. Nakon završene gimnazije pohađao je studije medicine koje nije dovršio. Od 1812. g. bio je privremen predavač aritmetike, algebre i geografije u tek pokrenutoj sentandrejskoj Srpskoj preparandiji. Kao izborne predmete kasnije je predavao mađarski…
-
SOMBORSKE ANEGDOTE O LAZI KOSTIĆU
Duhovit, razbarušen i nekonvencionalan, brzomisleći i brzorek, a neobičan i nesvakidašnji u svakom pogledu, pesnik Laza Kostić bio je majstor vica i kalambura, te je često umeo da načini ili upadne u šaljive situacije. Od one kada gologlav jurca po brdima oko Cetinja, a čobančad viču za njim: „Ha, eno onog manitog, drž’ ga!“, do velikog gospodskog prijema na kome se iskrao u sobu s kolačima, izvadio i pojeo sav fil iz princes-krofni, pa vratio gornji deo kape kolača, da se to ne primeti. Lišen klajnbirgerovskih obzira, odnosno malograđanskih manira, Laza Kostić ipak nije bio opadač društvenih normi i sve je završavalo u domenu prihvatljive šale, a ono što bi…
