Kulminacija sukoba na Kosovu i Metohiji između srpskih, odnosno jugoslovenskih policijskih i vojnih snaga, i albanskih jedinica tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, u kojoj je, u znatnoj meri, stradavalo civilno stanovništvo na obe strane (ukupan broj žrtava ovih sukoba bio je preko 13,5 hiljada ljudi, od kojih je 80% bilo albanske, a 16% srpske nacionalnosti), dovela je, nakon neuspelih pregovora u Rambujeu (Francuska), do vojne intervencije zemalja članica NATO-saveza protiv SR Jugoslavije i bombardovanja vojnih i civilnih ciljeva širom zemlje, koje je trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, somborski vojni aerodrom. Desetak minuta potom oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost, koje će se učestalo oglašavati i tokom narednih 78 dana. U tom periodu vazdušna opasnost nad Somborom oglašena je 75 puta, u ukupnom trajanju od 758 časova i 31 minut (ili 31 dan i 14,5 časova neprekidno). Svega tri dana (18. aprila, 9. maja i 6. juna 1999) sirene se nisu oglasile.
Na meti napada i intenzivnih udara putem krstarećih raketa, projektila vazduh-zemlja i bombi znatne razorne moći, više puta su se nalazili prigradski delovi Sombora (aerodrom, industrijska zona, naftna skladišta, ali i rubni stambeni delovi). U ovim napadima, osim velike materijalne štete, bilo je, nažalost, i ljudskih žrtava. Sombor i njegovo okruženje bili su bombardovani u 29 navrata, što ovaj grad, posle Novog Sada, čini najčešće bombardovanim naseljem na teritoriji AP Vojvodine. I u danima kada područje grada i okoline nije bilo pod neposrednim udarima, avioni NATO-saveza preletali su Sombor (mahom noću), dolazeći iz pravca Mađarske i Hrvatske, i unosili nemir i nesigurnost među žitelje, od kojih su mnogi, sa decom i porodicama, provodili noći u skloništima, posebno oni u najurbanijim delovima grada.
Vojni aerodrom kraj Sombora, u jugozapadnom okruženju grada, bio je česta meta NATO avijacije. Već prve večeri, u 19:55, pogodila ga je krstareća raketa, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SR Jugoslaviju. Napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tom prilikom smrtno je stradao zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić, kao prva žrtva bombardovanja u Somboru. Aerodrom i njegova najbliža okolina bombardovani su u još nekoliko navrata (26. i 28. marta, 26, 27. i 30. aprila i 8. maja). Prilikom poslednjeg napada na somborski vojni aerodrom jedan projektil oštetio je zgradu osnovne škole i vrtića u obližnjem selu Kupusini, nedaleko od aerodroma.
Od 4. aprila počelo je bombardovanje naftnih skladišta istočno od Sombora, između okolnih sela Kljajićeva i Čonoplje. Ovi objekti učestalo su bombardovani tokom osam narednih dana, kao i krajem maja, odnosno početkom juna (i to u prepodnevnim časovima), kada je teško ranjen poljoprivrednik iz Klajićeva Ignjatije Končalović, dok je obrađivao njivu s kukuruzom (od posledica ranjavanja Končalović je preminuo krajem juna iste godine). Između Sombora i Bačkog Monoštora gađana je 26. aprila i poljoprivredna ekonomija.
Učestaliji napadi avijacije NATO-saveza na delove Sombora počeli su u maju 1999. godine. Tokom dve noći, 10. i 11. maja, bombardovano je postrojenje i skladište NIS Naftagas i tom prilikom oštećeno je i više drugih objekata u industrijskoj zoni grada (Fabrika obuće „Boreli“, Fabrika akumulatora Sombor, ATP Severtrans i Carinarnica). Skladišta NIS-a biće napadnuta još nekoliko puta tokom narednih sedmica.
Najsnažniji talas bombardovanja Sombor je doživeo početkom poslednje dekade maja 1999. godine. Prvo je, 21. maja, sa pet projektila, ponovo napadnuto skladište NIS Naftagas, pri čemu je jedan projektil pao i u ulicu Vuka Karadžića (istočni deo grada), gde je teško oštetio porodične kuće Nikole Hinića i Slobodana Kneževića. Tom prilikom poginuo je Nikola Hinić, a još troje građana je povređeno. U zoru 22. maja ponovo je gađan ovaj deo Sombora (MZ Mlake, sa ulicama Vuka Karadžića, Sremskom, Petra Kočića, Svetog Save i Prizrenskom), koji je bio zasut tepihom projektila. Iza njih ostalo je više od sto kratera. Nekoliko desetina okolnih stambenih kuća pretrpelo je oštećenja većeg ili manjeg obima, a potpuno je uništeno pet kuća na kraju Prizrenske ulice, kao i jedan salaš u obližnjem ataru Gradine. Lakše posledice bombardovanja pretrpelo je i nekoliko stambenih višespratnica na Novoj Selenči, najurbanijem delu Sombora, na kojima su, od siline detonacija, popucali prozori i roletne. Osim stambenih objekata, u ovom bombardovanju teško su stradali i objekti u somborskoj industrijskoj zoni. Pogođeno je ponovo već skoro uništeno postrojenje i skladište NIS-a, kao i objekti „Sunce-trgovine“, Fabrike „Boreli“, Fabrike akumulatora, „Severtransa“, „Zastave“, Hladnjače DPP „Graničar“ i Carinarnice. Posebno veliku štetu imala je fabrika obuće „Boreli“, na koju je palo oko 40 projektila, od kojih je jedan, velike razorne moći, pogodio proizvodni pogon šivare, čime je uništena trećina proizvodnih kapaciteta ove somborske fabrike. Srećom, u ovom drugom uzastopnom udaru (22. maja), nije bilo ljudskih žrtava.
U nedelju 30. maja, tokom dana (što je bila retkost jer napadi su izvođeni uglavnom noću), dva aviona NATO-saveza obrušila su se na izvorište vode na Jarošu, iz koga je grad snabdevan pitkom vodom. Mada su, zahvaljujući snažnom delovanju PVO, avioni bili ometeni u svojoj akciji, jedan od projektila oštetio je staru crpnu stanicu, a ostali su, srećom, promašili ciljeve.
Poslednji vazdušni napad na Sombor odigrao se 1. juna, kada je, sa dva projektila, ponovo napadnuta instalacija Naftagasa.
Važno je napomenuti da su sve gradske službe u ovih 11 sedmica funkcionisale veoma dobro i organizovano, a posebno su bile od značaja humanitarno-edukativne aktivnosti organizacije Crvenog krsta, kao i aktivnosti Centra za socijalni rad i Štaba civilne zaštite. Mada je gradom u to vreme upravljala vlast koja je bila u opoziciji prema republičkim vlastima (Sombor je bio jedan od dvadesetak tzv. slobodnih srpskih gradova, u kome je 1996. g. pobedila demokratska opozicija), saradnja između opštinskih i državnih organa odvijala se u ratnim uslovima bez poteškoća i zastoja, u interesu građana somborske opštine. Nekolicina razumnih ljudi, koji su donosili odluke na raznim nivoima, trudila se da i u ratno vreme budu sačuvani staloženost i mir među građanima, tako da tokom svih 78 dana nisu zabeleženi bilo kakvi incidenti na nacionalnoj ili političkoj osnovi. Osim povremenih nestanaka struje, kao posledica bombardovanja električne mreže u Srbiji, svakodnevni život većine ljudi u Somboru funkcionisao je bez vidnijih smetnji.
Tokom aprila, više puta su na središnjem gradskom trgu organizovani antiratni mitinzi, koji su okupljali po nekoliko hiljada građana Sombora svih uzrasta, od đaka do penzionera, uz prigodne programe somborskih i gostujućih umetnika i izvođača. Organizovani su i sportski turniri za mlade (đaci sve vreme ratnog stanja nisu pohađali školu, a somborski mali i veliki maturanti ove godine ostali su bez maturskog slavlja) i odvijao se intenzivan kulturni život (pozorišne predstave, književni susreti, koncerti), uglavnom u formi antiratnih protesta. Suočeni sa svakodnevnim ratnim pretnjama, verovatno kao vid psihičke relaksacije, obični građani počeli su intenzivnija dnevna druženja sa svojim krugom prijatelja.
Konačno, 10. juna završena je vojna akcija NATO-saveza protiv SR Jugoslavije. Razmere velike materijalne štete utvrđene su posle završetka ratnih dejstava, ali šteta po zdravlje ljudi i prirodnu sredinu nije i, verovatno, nikad ni neće biti utvrđena. Građani Sombora su, kao i građani mnogih drugih srpskih gradova i naselja, istrpeli 11 mučnih ratnih nedelja, ali posledice ovog rata i razaranja osećaće još godinama posle toga. Ostaje nada da više nikad nećemo biti taoci sukoba bahate, arogantne i nasilne politike moćnika s jedne, i neodgovorne, hazarderske, pa i suicidne državne politike s druge strane. Jer cenu takvih sukoba uvek plaćaju nevini. I tada i danas, i ovde i svuda.
Povodom 24. godišnjice od početka bombardovanja SR Jugoslavije, u Somboru je 24. marta 2023. g. organizovana centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, koja je održana pred velikim brojem građana Sombora i okolnih naselja Zapadnobačkog okruga, ali i iz drugih delova AP Vojvodine i Srbije, u prisustvu državnog vrha Republike Srbije, crkvenih poglavara SPC i drugih predstavnika javnog, društvenog i duhovnog života.
M. S.
[Podaci u tekstu navedeni su na osnovu sačuvanih informacija i članaka iz „Somborskih novina“, iz perioda mart-juni 1999, kao i zapisa iz publikacije „Sačuvali smo mir u ratu“ (Istorijski arhiv Sombor, 2000), te ličnih beleški priređivača ovog teksta].
